Питања читалаца

У 1. Петровој 4:3 читамо да су неки хришћани некада учествовали у „незаконитим идолопоклонствима“. Зар није тачно да је пред Богом свако идолопоклонство незаконито, да га он осуђује и забрањује?

Да, према Божјем гледишту свако идолопоклонство је незаконито. Они који желе његову наклоност не смеју вршити идолопоклонство (1. Коринћанима 5:11; Откривење 21:8).

Међутим, изгледа да је апостол Петар указивао на идолопоклонство на другачији начин. Као прво, међу многим древним народима идолопоклонство је било уобичајено и није имало законска ограничења од стране власти. То јест, закон неке земље није забрањивао такво идолопоклонство. Неке врсте идолопоклонства су чак биле део националне или владине политике. У том смислу су неки учествовали у ’идолопоклонствима без законског ограничења‘ пре него што су постали хришћани (New World Translation, издање из 1950). Примера ради, можемо запазити да је вавилонски краљ Навуходоносор поставио један златан идолски лик, али Јеховине слуге Седрах, Мисах и Авденаго су одбиле да га обожавају (Данило 3:1-12).

Гледано из другог угла, многи идолопоклонички обичаји подразумевали су поступке који се грубо косе са свим природним законима или моралним осећајем који потиче од урођене савести (Римљанима 2:14, 15). Апостол Павле је писао о понижавајућим обичајима који су били ’противприродни‘ и ’срамни‘, а често су били саставни део религиозних обреда (Римљанима 1:26, 27). Мушкарци и жене који су учествовали у незаконитом идолопоклонству нису поштовали ограничења која намећу закони људске природе. Сигурно је било на месту да они који су постали хришћани напусте такве искварене обичаје.

Осим овога што је наведено, Јехова Бог је осуђивао идолопоклонства која су била уобичајена међу нејеврејима. Зато су била противзаконита a (Колошанима 3:5-7).

[Фуснота]