Зашто верујеш у то што верујеш?

Веровати значи прихватити да је нешто истинито, право или стварно. Универзална декларација људских права Уједињених нација штити свачије „право на слободу мисли, савести и религије“. Ово право укључује слободу „да се промени религија или веровање“ ако то неко жели да учини.

МЕЂУТИМ, зашто би ико желео да промени своју религију или веровање? „Ја имам своја веровања и задовољан сам њима.“ То је гледиште које се често заступа. Многи мисле да чак ни погрешна гледишта не наносе никоме штету. Нема шансе да ће неко ко на пример верује да је Земља равна, тиме наудити себи или било коме другом. „Ми напросто треба да прихватимо то да имамо разлике у гледиштима“, неки кажу. Да ли је то увек мудро? Да ли би се неки лекар тек тако сложио с разликом у гледишту када би неки његов колега и даље веровао да може директно из мртвачнице након обдукције лешева да прегледа болеснике на неком од болничких одељења?

Као што то и историја сведочи, када се ради о религији тада погрешна гледишта проузрокују велику штету. Помисли на ужасе који су настали када су религиозне вође „надахњивале хришћанске фанатике на немилосрдно насиље“ током такозваних Светих крсташких ратова у средњем веку. Или размисли о данашњем наоружаном „хришћанину“ из једног од недавних грађанских ратова, који је „попут средњовековних ратника, који су носили имена светаца на балчацима својих мачева, и сам залепио лик Девице на кундак своје пушке“. Сви ови фанатици веровали су да су у праву. Ипак, очигледно је да је у овим и другим религиозним борбама и сукобима нешто крајње било погрешно.

Зашто има тако пуно збуњености и противречности? Библијски одговор је зато што Сатана Ђаво „заводи целу настањену земљу“ (Откривење 12:9; 2. Коринћанима 4:4; 11:3). Апостол Павле је упозорио да ће нажалост многи религиозни људи бити  „осуђени на смрт“ јер ће их обманути Сатана, који ће „чинити чуда с намером да обмане“. Такви ће, каже Павле, „затворити свој ум за љубав према истини која би могла да их спасе“, те ће стога бити „заведени да верују у оно што је лаж“ (2. Солуњанима 2:9-12, The New Testament, од Вилијама Барклија). Како ти можеш да умањиш ту могућност да поверујеш у лаж? У ствари, зашто верујеш у то што верујеш?

Одгајан да тако верујеш?

Можда си био поучаван веровањима своје породице. То може и те како бити добро. Бог жели да родитељи поучавају своју децу (Поновљени закони 6:4-9; 11:18-21). На пример, младом Тимотеју је много користило то што је слушао своју мајку и баку (2. Тимотеју 1:5; 3:14, 15). Писмо подстиче да се поштује вера својих родитеља (Пословице 1:8; Ефешанима 6:1). Али да ли би твој Створитељ желео да верујеш у нешто само зато што твоји родитељи верују у то? Непромишљено приањање уз оно што су претходне генерације веровале и чиниле, у ствари може бити опасно (Псалам 78:8; Амос 2:4).

Самарићанка која је срела Исуса Христа била је одгајана да верује у своју самарићанску религију (Јован 4:20). Исус је поштовао њену слободу да изабере у шта жели да верује, али такође јој је нагласио: „Ви обожавате оно што не познајете.“ Многа њена религиозна веровања су у ствари била погрешна и он јој је рекао да треба да направи измене у својим веровањима ако жели да обожава Бога на прихватљив начин — „духом и истином“. Уместо да се држе онога што су без сумње била традиционална веровања, она и други попут ње с временом су постали „послушни вери“ коју је објавио Исус Христ (Јован 4:21-24, 39-41; Дела апостолска 6:7).

Поучен да тако верујеш?

Многи учитељи и стручњаци у специјализованим гранама науке заслужују велико поштовање. Ипак, историја је препуна чувених учитеља који уопште нису били у праву. На пример, што се тиче две књиге о науци које је написао грчки филозоф Аристотел, историчар Бертранд Расел је рекао да се „тешко и једна реченица може прихватити у светлу савремене науке“. Чак и савремени стручњаци често долазе до крајње погрешних закључака. „Немогуће је направити летелице које су теже од ваздуха“, гласила је самоуверена тврдња британског научника Лорда Келвина 1895. године. Стога, мудра особа неће слепо веровати да је нешто тачно само зато што неки утицајни учитељ каже да је то тако (Псалам 146:3).

Исти опрез је потребан и када је реч о религиозном образовању. Апостол Павле је био добро поучен од стране својих религиозних учитеља и био је крајње ’реван за предања својих очева‘. Међутим, код њега је његова ревност за традиционална веровања његових предака довела до проблема. Она је довела до тога да је „прогонио Божју скупштину и пустошио је“ (Галатима 1:13, 14; Јован 16:2, 3). Што је још горе, Павле се дуго ’опирао против бодила‘, одупирући се утицајима који су требали да га доведу до вере у Исуса Христа. Била је потребна драматична интервенција самог Исуса да би покренула Павла да прилагоди своја веровања (Дела апостолска 9:1-6; 26:14).

Под утицајем медија?

Можда су медији снажно утицали на твоја веровања. Већини људи је драго што на медијима постоји слобода говора, јер им то омогућује приступ информацијама које могу бити корисне. Међутим, постоје снажне силе које могу да манипулишу медијима, што се често и догађа. Оно што се често износи јесу пристрасне информације које подмукло утичу на твоје размишљање.

Осим тога, да би се обратили већој публици или да би је привукли, медији су  склони томе да дају публицитет ономе што је сензационално и несвакидашње. Оно што се само неколико година раније једва могло рећи или штампати за јавност, данас је постало уобичајено. Полако али сигурно, утврђене норме понашања налазе се под нападом и бивају поткопане. Размишљање људи полако постаје све изопаченије. Они почињу да верују да је „зло добро а добро зло“ (Исаија 5:20; 1. Коринћанима 6:9, 10).

Пронаћи здрав темељ за веровање

Кад се гради на људским идејама и филозофијама слично је као кад се гради на песку (Матеј 7:26; 1. Коринћанима 1:19, 20). Онда, на чему можеш с поуздањем темељити своја веровања? Пошто ти је Бог дао интелектуалне способности да истражујеш свет око себе и да постављаш питања у вези с духовним стварима, зар није логично да ће он такође пружити и средства да би добио тачне одговоре на своја питања? (1. Јованова 5:20). Да, наравно да ће пружити! Међутим, како ти можеш утврдити шта је истинито, право или стварно, када је у питању обожавање? Не устручавамо се да кажемо да Божја Реч Библија пружа једини темељ да бисмо то утврдили (Јован 17:17; 2. Тимотеју 3:16, 17).

„Али, чекај мало“, неко ће рећи, „зар није баш од оних који поседују Библију потекло највише сукоба и метежа у свету?“ Па, тачно је да су религиозне вође које тврде да следе Библију створиле многе збуњујуће и опречне идеје. То је у ствари зато што своја веровања нису темељили на Библији. Апостол Петар их описује као ’лажне пророке‘ и ’лажне учитеље‘ који ће увести „разорне секте“. Петар каже да ће последица њихових активности бити да ће се „погрдно говорити о путу истине“ (2. Петрова 2:1, 2). Ипак, пише Петар, „имамо још сигурнију пророчанску реч; и добро чините што пазите на њу као на светиљку која светли на мрачном месту“ (2. Петрова 1:19; Псалам 119:105).

Библија нас подстиче да проверимо своја веровања у светлу онога шта она научава (1. Јованова 4:1). Милиони читалаца овог часописа могу посведочити да чињење тога даје смисао и стабилност њиховом животу. Дакле, буди попут Веријаца који су имали племенит став. Пре него што одлучиш у шта ћеш веровати, ’сваки дан пажљиво разматрај Писмо‘ (Дела апостолска 17:11). Јеховиним сведоцима ће бити драго да ти помогну у томе. Наравно, ти одлучујеш у шта ћеш веровати. Међутим, мудро је да провериш да ли твоја веровања обликују људска мудрост и жеље, или уместо тога Божја откривена Реч истине (1. Солуњанима 2:13; 5:21).

[Слике на 6. страни]

Своја веровања можеш с поуздањем темељити на Библији