Нека моћ навике допринесе твом добру

ЈЕДАН човек је 12 година живео у предграђу Атине. Сваки дан је имао исту маршруту од посла до куће. Затим се преселио у једно предграђе на другој страни града. Једног дана је кренуо кући после посла. Тек кад се нашао у свом старом суседству схватио је да је отишао у погрешном правцу. Моћ навике га је нагнала да се одвезе до своје бивше куће!

Није ни чудо што се моћ навике каткад назива и човековом другом природом, деловањем које снажно утиче на наш живот. У том смислу навике могу бити упоређене с ватром. Ватра може бити добродошла светлост у ноћи, можемо се згрејати поред ње и на њој загрејати храну. Међутим, она такође може бити сурови непријатељ који уништава животе и имовину. Исто је и с навикама. Оне могу бити од велике користи ако се правилно негују. Али могу бити и погубне.

 У случају човека поменутог у уводу, моћ навике га је коштала само мало дужег задржавања у саобраћају. Када је реч о важнијим стварима, навике нас могу наградити успехом или довести до несреће. Осмотримо неколико стварних примера из Библије који показују како навике могу унапредити или уназадити нашу службу и однос с Богом.

Библијски примери добрих и лоших навика

Ноје, Јов и Данило били су благословљени блиским односом с Богом. Библија их уздиже због њихове ’правде‘ (Језекиљ 14:14). Значајно је то што је животни пут све тројице показао да су развили добре навике.

Ноју је било речено да изгради арку, брод који је био дужи од данашњег фудбалског стадиона и виши од једне четвороспратнице. Овај огроман пројекат био би превелик подухват за било ког бродоградитеља древних времена. Ноје и његова седмочлана породица су градили ову арку без помоћи савремене опреме. Поред тога, Ноје је проповедао својим савременицима. Можемо бити сигурни да се такође бринуо за духовне и физичке потребе своје породице (2. Петрова 2:5). Да би све то постигао, Ноје је морао имати добре навике. Надаље, он је у библијској историји забележен као онај који „ходаше... по вољи Божјој... Ноје учини све што му заповеди Јехова“ (Постање 6:9, 22; 7:5). Пошто је у Библији окарактерисан као „беспрекоран“ (NW), сигурно је ходио с Богом и након Потопа, па чак и након што је у Вавилону избила побуна против Јехове. Заиста, Ноје је ходио с Богом све до своје смрти у старости од 950 година (Постање 9:29).

Јовове добре навике допринеле су да буде човек „добар [„беспрекоран“, NW] и праведан“ (Јов 1:1, 8; 2:3). Он је по обичају, то јест по навици служио као породични свештеник када је након сваке породичне гозбе приносио жртве у корист своје деце у случају да су се ’огрешили и увредили Бога у срцу своме. Тако је Јов имао обичај да чини‘ (Јов 1:5). У Јововој породици су обичаји усредсређени на обожавање Јехове несумњиво имали истакнуто место.

Данило је Јехови служио „устрајно“, током целог свог живота (Данило 6:16, 20). Које је добре духовне навике имао Данило? Једна од њих је била да се редовно молио Јехови. Упркос краљевој забрани против тога, „три пута на дан [Данило] клечаше, мољаше се и даваше хвалу своме Богу као што је и пре то [„редовно“, NW] чинио“ (Данило 6:10, курзив наш). Он није могао да се одрекне своје навике да се моли Богу, чак и кад је то његов живот довело у опасност. Ова навика га је несумњиво ојачала да пред Богом води изузетно беспрекоран живот. Данило је вероватно имао и добру навику проучавања и дубоког размишљања о узбудљивим Божјим обећањима (Јеремија 25:11, 12; Данило 9:2). Те добре навике су му сигурно помогле да издржи до краја верно трчећи у трци живота до самог свршетка.

С друге стране, Дина је трагично прошла због једне лоше навике. Она „изиђе [„по обичају“, NW ] да гледа девојке тог краја“, које нису обожавале Јехову (Постање 34:1, курзив наш). Ова наизглед безазлена навика довела је до катастрофе. Као прво, силовао ју је Сихем, младић „у кући оца свога од свакога поштован“. Затим је у осветничкој акцији њена два брата дошло до покоља свих мушкараца у целом граду. Какав стравичан исход! (Постање 34:19, 25-29).

 Како ми можемо бити сигурни да ће нам наше навике бити на корист, а не на штету?

Покренути навике на акцију

„Навике су судбина“, написао је један филозоф. Али не морају да буду. Библија веома јасно показује да ми можемо изабрати да променимо своје лоше навике и да развијемо добре.

Хришћански начин живота уз добре навике постаје делотворнији и лакше је пратити његов темпо. Алекс, један хришћанин из Грчке, каже: „То што имам навику да се чврсто држим распореда да бих обавио различите задатке штеди ми драгоцено време.“ Један хришћански старешина, Теофил, указује да му навика планирања помаже да буде делотворнији. Он каже: „Потпуно сам сигуран, да немам навику да добро планирам тада не бих могао успешно да обавим своје хришћанске дужности.“

Као хришћани смо снажно подстакнути да „ходимо уредно по овој истој рутини“ (Филипљанима 3:16). Рутина подразумева „уобичајено... обављање утврђеног поступка“. Такве добре навике нам користе јер не морамо да трошимо време на разматрање сваког корака — будући да смо већ утврдили добар образац који следимо по навици. Јаке навике постају готово аутоматске радње. Баш као што сигурне возачке навике могу помоћи возачу да када наиђе на опасност на путу донесе хитне одлуке које му могу спасти живот, тако и добре навике могу нама да помогну да брзо доносимо добре одлуке док ходимо нашим хришћанским путем.

Као што је то изразио и енглески писац Џереми Тејлор: „Навике су ћерке акције.“ Уколико имамо добре навике, можемо с мало напора обављати добре ствари. Примера ради, уколико као хришћанске слуге имамо навику да редовно учествујемо у делу проповедања, онда нам је много лакше и пријатније да идемо у службу на терену. О апостолима читамо да „сваки дан у храму и од куће до куће нису престајали да поучавају и објављују добру вест о Христу, Исусу“ (Дела апостолска 5:42; 17:2). С друге стране, уколико у служби учествујемо само повремено, можемо осећати нелагодност и потребно нам је више времена да ухватимо корак и повратимо самопоуздање у овој виталној хришћанској активности.

Исто је и с осталим аспектима наше хришћанске рутине. Добре навике нам могу помоћи да редовно ’читамо Божју Реч дан и ноћ‘ (Исус Навин 1:8, NW; Псалам 1:2). Један хришћанин има навику да 20 до 30 минута чита Библију пре одласка на спавање. Чак и кад је веома уморан па оде на спавање а да је не прочита, не може добро да спава. Онда мора да устане и да удовољи овој својој духовној потреби. Ова добра навика му такође помаже да једном годишње прочита целу Библију и то већ неколико година.

Наш Узор, Исус Христ, имао је навику да посећује састанке где се разматрала Библија. „По свом обичају на сабатни дан уђе у синагогу, те уста да чита“ (Лука 4:16). Џоу, старешини који има велику породицу и дуго радно време, навика је помогла да створи потребу и жељу да редовно присуствује састанцима. Он каже: „Та навика ме тера даље, пружа ми толико потребну духовну снагу да се успешно суочим с изазовима и проблемима“ (Јеврејима 10:24, 25).

 Овакве навике су неопходне у хришћанској трци за живот. Један извештај из земље где су Јеховини сведоци били прогоњени наводи: „Они који имају добре духовне навике и дубоко цењење према истини немају проблема да остану чврсти под кушњама, али они који у ’повољно време‘ пропуштају састанке, који су нередовни у служби на терену и праве компромисе у малим стварима, често падну кад су под неком ’ватреном‘ кушњом“ (2. Тимотеју 4:2).

Избегавај лоше навике, а корисно употреби добре

Каже се да ’човек треба да развија само оне навике које је вољан да прихвати за господара‘. Лоше навике су стварно окрутан господар. Па ипак се с њима може прекинути.

Стела је неко време била зависна од гледања телевизије. Она признаје: „Иза сваке лоше навике којој сам подлегла, обично је стајао неки ’безазлен‘ разлог.“ Тако је било и с њеном навиком претераног гледања ТВ-а. Рекла је себи да ће га гледати само да би се „мало опустила“ или „за промену ритма“. Али јој је та навика измакла контроли и сатима је држала пред телевизором. „На крају је та лоша навика успорила мој духовни напредак“, наводи она. Најзад је уз одлучан напор смањила време које је проводила испред ТВ-а и постала је избирљивија. „Настојим да никада не заборавим зашто сам желела да прекинем с том навиком“, каже Стела, „и ослањам се на Јехову да подржи моју решеност.“

Један хришћанин по имену Хараламбос указује на једну лошу навику која је кочила његов духовни напредак — одлагање. „Кад сам схватио да је навика одлагања штетна, почео сам да мењам свој живот. У постављању циљева конкретно бих планирао када и како ћу започети да радим на њиховом остварењу. Решење је било у томе што сам редовно спроводио своје одлуке и планове и то је и даље добра навика све до сада.“ И заиста, добре навике су најбоља замена за лоше навике.

Такође и људи с којима се дружимо могу допринети развијању навика, било да су добре или лоше. Добре навике су прелазне, баш као и лоше. Као што ’лоше друштво квари корисне навике‘, тако и добро друштво може да нам пружи пример добрих навика које су вредне опонашања (1. Коринћанима 15:33). И што је најважније, навике могу да ојачају или ослабе наш однос с Богом. Стела каже: „Уколико имамо добре навике, оне нам олакшавају борбу да служимо Јехови. Уколико су штетне, оне отежавају наше напоре.“

Развијај добре навике у свом животу и допусти да те воде. Оне ће бити моћна, корисна сила у твом животу.

[Слика на 19. страни]

Навике могу попут ватре да буду корисне или погубне

[Слика на 21. страни]

Исус је имао обичај да на Сабат буде у синагоги кад се читала Божја Реч

[Слике на 22. страни]

Добре духовне навике јачају наш однос с Богом