Не одустајмо од тога да чинимо оно што је врсно

„Не одустајмо од тога да чинимо оно што је врсно, јер ћемо кад буде време пожњети ако се не уморимо“ (ГАЛАТИМА 6:9).

1, 2. (а) Зашто је потребна истрајност да би се служило Богу? (б) Како је Аврахам показао истрајност, и шта му је у томе помогло?

 КАО Јеховини сведоци ми са уживањем вршимо Божју вољу. Такође нам представља окрепу то што смо као ученици узели „јарам“ (Матеј 11:29). Па ипак, није увек лако служити Јехови и Христу. Апостол Павле је то разјаснио када је подстицао сухришћане: „Јер вам је истрајност потребна, да бисте, кад извршите Божју вољу, примили испуњење обећања“ (Јеврејима 10:36). Истрајност је потребна зато што служење Богу може бити изазовно.

² Аврахамов живот сигурно сведочи у прилог томе. Аврахам се много пута суочавао с тешким одлукама и стресним ситуацијама. То што је добио заповест да напусти удобан живот у Уру представљало је само почетак. Недуго затим суочио се с глађу, непријатељством суседа, мржњом неких рођака, бруталношћу рата и мало је фалило да изгуби жену. Веће кушње су тек предстојале. Али Аврахам никада није одустао од тога да чини оно што је врсно. То је стварно изузетно кад узмеш у обзир да није имао комплетну Божју Реч као што је ми данас имамо. Па ипак, он је сигурно знао за прво пророчанство, у коме је Бог рекао: „Метнућу непријатељство између тебе и жене, и између потомства твога и потомства [’семена‘, ДК] њезина“ (Постање 3:15). Пошто је Аврахам био онај преко кога је требало да дође Семе, свакако је био мета Сатаниног непријатељства. Схватање те чињенице сигурно је помогло Аврахаму да с радошћу истраје у тим кушњама.

3. (а) Зашто Јеховин данашњи народ треба да очекује проблеме? (б) Какво охрабрење имамо у Галатима 6:9?

³ И Јеховин данашњи народ треба да очекује проблеме (1. Петрова 1:6, 7). На крају крајева, Откривење 12:17 нас упозорава да Сатана „води рат“ с помазаним остатком. Пошто се блиско друже с помазаницима и „друге овце“ су исто тако мета Сатаниног гнева (Јован 10:16). Осим што се суочавају с противљењем у служби, можда доживљавају велике неприлике у свом личном животу. Павле нас подстиче: „Не одустајмо од тога да чинимо оно што је врсно, јер ћемо кад буде време пожњети ако се не уморимо“ (Галатима 6:9). Да, иако Сатана има намеру да нам уништи веру, морамо заузети став против њега, чврсти у вери (1. Петрова 5:8, 9). Шта може проистећи из наше верности? Јаков 1:2, 3 објашњава то овако: „Сматрајте свом радошћу, браћо моја, кад се суочавате с разним кушњама, знајући да испитани квалитет ваше вере развија истрајност.“

Директан напад

4. Како је Сатана користио директне нападе у покушају да сломи беспрекорност Божјег народа?

⁴ Аврахамов живот сигурно показује с каквим се „разним кушњама“ хришћанин данас може суочити. Примера ради, он је морао да реагује на напад освајача  из Синара (Постање 14:11-16). Уопште не треба да нас изненађује што Сатана и даље користи директне нападе у облику прогонства. Од завршетка Другог светског рата, десетине земаља су ставиле владине забране на хришћанско образовно дело Јеховиних сведока. Годишњак Јеховиних сведока за 2001. говори о насиљу које су хришћани у Анголи подносили од стране непријатеља. Ослањајући се на Јехову наша браћа у таквим земљама су непоколебљиво одбила да се повуку! Они нису одговорили насиљем или побуном већ су опрезно наставили даље с делом проповедања (Матеј 24:14).

5. Како млади хришћани могу бити жртве прогонства у школи?

⁵ Међутим, прогонство не мора увек да подразумева насиље. Аврахам је на крају био благословљен са два сина — Исмаилом и Исаком. Постање 21:8-12 нам каже да се једном приликом Исмаил ’подсмевао‘ Исаку. У свом писму Галатима, Павле показује да то није била нека дечја игра, већ каже да је Исмаил прогонио Исака! (Галатима 4:29). Зато се ругање школских другова и вербални напади противника могу с правом назвати прогонством. Један млади хришћанин који се зове Рајан присећа се како су га малтретирали другови из разреда: „Тих 15 минута колико сам се возио аутобусом до школе и назад личило ми је на сате док су ме вербално злостављали. Боцкали су ме и спајалицама које су ужарили на пламену упаљача.“ Зашто су га тако сурово мучили? „Због теократског образовања био сам другачији од друге деце у школи.“ Али уз родитељску подршку Рајан је верно истрајао. Млади, да ли сте и ви обесхрабрени јер вас вршњаци исмевају? Немојте одустати! Ако будете верно истрајали осетићете истинитост Исусових речи: „Срећни сте кад вас због мене грде и прогоне и лажући говоре свакакво зло против вас“ (Матеј 5:11).

Свакодневни проблеми

6. Шта данас може довести до затегнутих односа међу сухришћанима?

⁶ Већина кушњи с којима се данас суочавамо односи се на уобичајене свакодневне проблеме. И Аврахам је морао да подноси затегнуте односе који су настали између његових пастира и пастира његовог братанца Лота (Постање 13:5-7).  На сличан начин и данас разлике у личностима и ситне љубоморе могу довести до затегнутих односа, па чак могу угрозити и мир у скупштини. „Где су љубомора и свадљивост, тамо је неред и свака зла ствар“ (Јаков 3:16). Колико је зато важно за нас да не одустанемо већ да нам мир буде важнији од поноса, као што је било код Аврахама, и да тражимо користи других! (1. Коринћанима 13:5; Јаков 3:17).

7. (а) Шта неко треба да уради ако га је сухришћанин повредио? (б) Како је Аврахам оставио добар пример што се тиче одржавања добрих односа с другима?

⁷ Прави је изазов да будемо смирени онда кад сматрамо да је неки суверник био неправедан према нама. Пословице 12:18 кажу: „Неко који лакомислено говори као мач пробада.“ Непромишљене речи, чак и када су ненамерно изречене, могу нанети велики бол. Бол може бити још већи ако сматрамо да смо оклеветани или да смо жртве окрутног оговарања (Псалам 6:7, 8). Али један хришћанин не сме дозволити да повређена осећања доведу до тога да одустане! Ако си лично ти у таквој ситуацији преузми иницијативу да исправиш ствари тако што ћеш љубазно разговарати са оним ко те увредио (Матеј 5:23, 24; Ефешанима 4:26). Буди спреман да опростиш тој особи (Колошанима 3:13). Ако не гајимо озлојеђеност моћи ћемо да залечимо своје емоције и однос с нашим братом. Аврахам није гајио никакву озлојеђеност коју је могао осећати према Лоту. Он је чак пожурио да заштити Лота и његову породицу! (Постање 14:12-16).

Кушње које сами себи намећемо

8. (а) Како би хришћани могли ’пробости себе многим болима‘? (б) Зашто је Аврахам могао имати уравнотежено гледиште о материјалним стварима?

⁸ Мора се признати да неке кушње сами себи намећемо. Примера ради, Исус је заповедио својим следбеницима: „Не скупљајте себи благо на земљи, где мољац и рђа нагризају, и где лопови проваљују и краду“ (Матеј 6:19). Али ипак, нека браћа су ’пробола себе многим болима‘ зато што су материјалне ствари ставили испред интереса Краљевства (1. Тимотеју 6:9, 10). Аврахам је био спреман да жртвује материјалне удобности да би угодио Богу. „Вером је као странац живео у земљи обећања као у страној земљи, и пребивао под шаторима с Исаком и Јаковом, који су, као и он, били наследници тог истог обећања. Јер је очекивао град који има праве темеље, чији је градитељ и творац Бог“ (Јеврејима 11:9, 10). Аврахамова вера у будући „град“, то јест Божју владавину, помогла му је да се не ослања на богатство. Зар не би било мудро да се и ми тако поставимо?

9, 10. (а) Како жеља за истицањем може створити кушњу? (б) Како се данас неки брат може понашати као „мањи“?

⁹ Размотримо још једну појаву. Библија даје следећи снажан савет: „Ако неко мисли да је нешто а није ништа, он обмањује свој сопствени ум“ (Галатима 6:3). Сем тога, подстакнути смо да ’ништа не радимо из свадљивости нити из себичности, него да будемо понизни‘ (Филипљанима 2:3). Неки себи стварају кушње јер не примењују тај савет. Вођени жељом да се истичу уместо жељом да чине ’врстан посао‘, постају обесхрабрени и незадовољни кад не добију предности у скупштини (1. Тимотеју 3:1).

¹⁰ Аврахам је оставио изврстан пример у томе што ’није о себи мислио више него што треба‘ (Римљанима 12:3). Када се сусрео с Мелхиседеком, Аврахам се није поставио тако као да је бољи од њега зато што је у повлашћеном положају пред Богом. Напротив, тиме што је дао десетак признао је да Мелхиседек као свештеник има виши положај (Јеврејима 7:4-7). Данашњи хришћани треба да исто тако буду спремни да се понашају „као мањи“ и да не траже славу (Лука 9:48). Ако изгледа да ти они који предводе у скупштини ускраћују извесне предности,  поштено се преиспитај како можеш да побољшаш своју личност или начин на који решаваш ствари. Уместо да будеш огорчен због тога што неке предности немаш, потпуно искористи предност коју имаш — предност да помажеш другима да упознају Јехову. Да, „понизите се... под моћну Божју руку, да вас узвиси у право време“ (1. Петрова 5:6).

Вера у оно што се не види

11, 12. (а) Зашто су неки у скупштини можда изгубили осећај хитности? (б) Како је Аврахам оставио одличан пример у томе што се његов живот окретао око вере у Божја обећања?

¹¹ Још једну кушњу може представљати то што крај овог злог система ствари на изглед касни. Према 2. Петровој 3:12 хришћани треба да ’очекују и чврсто држе у мислима присутност Јеховиног дана‘. Међутим, неки већ годинама, па чак и деценијама, очекују тај ’дан‘. Због тога су се можда обесхрабрили и изгубили осећај хитности.

¹² Погледајмо још једном Аврахамов пример. Цео његов живот се окретао око вере у Божја обећања, иако није било шансе да се сва она испуне за његовог живота. Истини за вољу, живео је довољно дуго да види како расте његов син Исак. Али требало је да прођу још многи векови пре него што Аврахамово потомство буде могло да се упореди са ’звездама на небу‘ или ’песком на обали морској‘ (Постање 22:17). Међутим, Аврахам није био огорчен или обесхрабрен. Зато је апостол Павле за Аврахама и друге патријархе рекао следеће: „Сви су они умрли у вери, а да нису примили испуњење обећања̂, него су их видели издалека и поздравили их и јавно су изјављивали да су странци и привремени становници у тој земљи“ (Јеврејима 11:13).

13. (а) Како су данашњи хришћани као ’привремени становници‘? (б) Зашто ће Јехова окончати овај систем ствари?

¹³ Ако је Аврахам могао да свој живот усредсреди на обећања чија су испуњења била ’далеко‘, онда то сигурно можемо и ми данас када је испуњење тих ствари тако близу! Као и Аврахам, себе треба да сматрамо ’привременим становницима‘ у Сатанином систему, и да не дозволимо себи да се настанимо у самодопадљивом начину живота. Наравно, ми бисмо волели да је ’крај свему‘ већ овде, а не да је једноставно близу (1. Петрова 4:7). Можда имамо озбиљних здравствених проблема. Или нас можда много притискају економски проблеми. Међутим, морамо запамтити да ће Јехова учинити крај не само да би нас избавио из тешких околности већ да би посветио своје име (Језекиљ 36:23; Матеј 6:9, 10). Крај ће доћи, али не у време које лично нама одговара већ у време које је најбоље за остварење Јеховиних намера.

14. Како Божје стрпљење користи данашњим хришћанима?

¹⁴ Такође запамти да „Јехова није спор што се тиче свог обећања, што неки сматрају спорошћу, него је стрпљив с вама јер не жели да ико буде уништен него да сви дођу до покајања“ (2. Петрова 3:9). Запази да је Бог „стрпљив с вама“ — члановима хришћанске скупштине. Очигледно некима од нас треба више времена да се променимо и исправимо како би нас ’на крају нашао без мрље и без  мане и у миру‘ (2. Петрова 3:14). Зар онда не би требало да будемо захвални што Бог показује такво стрпљење?

Наћи радост упркос препрекама

15. Како је Исус сачувао радост упркос кушњама, и како данашњим хришћанима користи ако се угледају на њега?

¹⁵ У Аврахамовом животу има много поука за данашње хришћане. Аврахам је показао не само веру већ и стрпљење, оштроумност, храброст и несебичну љубав. У животу је предност дао обожавању Јехове. Међутим, морамо се сетити да је најбољи пример на који треба да се угледамо оставио Исус Христ. И он се суочио с многим кушњама и испитима, али кроз све то никада није изгубио радост. Зашто? Зато што је усмерио мисли на наду коју је имао пред собом (Јеврејима 12:2, 3). Павле се зато молио: „Бог који даје истрајност и утеху нека вам да̂ да међу собом имате исти мисаони став какав је имао Христ Исус“ (Римљанима 15:5). Ако имамо исправан мисаони став можемо наћи радост упркос препрекама које нам Сатана поставља на путу.

16. Шта можемо урадити кад изгледа да посрћемо под проблемима?

¹⁶ Кад изгледа да посрћеш под проблемима, сети се да Јехова и тебе воли баш као што је волео Аврахама. Он жели да успеш (Филипљанима 1:6). Потпуно се уздај у Јехову и буди сигуран да он ’неће дозволити да будеш искушан изнад онога што можеш поднети, него ће с кушњом створити и излаз како би могао да је поднесеш‘ (1. Коринћанима 10:13). Стичи навику да сваки дан читаш Божју Реч (Псалам 1:2). Устрај у молитви и тражи од Јехове да ти помогне да истрајеш (Филипљанима 4:6). Он ће „дати светог духа онима који га моле“ (Лука 11:13). Искористи оно што Јехова припрема да би те у духовном смислу подржавао, као што су наше публикације засноване на Библији. Такође тражи подршку братства (1. Петрова 2:17). Савесно посећуј хришћанске састанке, јер ћеш тамо добити охрабрење које ти је неопходно да би истрајао (Јеврејима 10:24, 25). Буди радостан због уверења да те истрајност води до тога да будеш признат пред Богом и да му твоја верност радује срце! (Пословице 27:11; Римљанима 5:3-5).

17. Зашто хришћани не падају у очај?

¹⁷ Бог је волео Аврахама као свог ’пријатеља‘ (Јаков 2:23). Па ипак, Аврахамов живот је био један низ стресних искушења и невоља. И хришћани треба исто то да очекују у овим злим ’последњим данима‘. У ствари, Библија нас упозорава да ће ’зли људи и варалице напредовати од зла на горе‘ (2. Тимотеју 3:1, 13). Уместо да падамо у очај, схватимо да су притисци с којима се суочавамо доказ да је близу крај Сатаниног злог система. Али Исус нас подсећа да „ко истраје до краја, тај ће бити спасен“ (Матеј 24:13). Зато „не одустајмо од тога да чинимо оно што је врсно“! Угледајмо се на Аврахама, и будимо међу онима који „вером и стрпљењем наслеђују обећања“ (Јеврејима 6:12).

Да ли си запазио?

• Зашто Јеховин народ данас треба да очекује кушње и невоље?

• На које би начине Сатана могао користити директне нападе?

• Како се могу решити личне размирице међу хришћанима?

• Како понос и себичност могу створити кушње?

• Како је Аврахам добар пример у погледу чекања на испуњење Божјих обећања?

[Питања за разматрање]

[Слика на 26. страни]

Многи млади хришћани трпе прогонство јер им се вршњаци ругају

[Слика на 29. страни]

У Аврахамово време испуњење Божјих обећања је било ’далеко‘, али се његов живот ипак окретао око њих