Светле као светлиоци у граду светлости

Fluctuat nec mergitur, то јест „љуља се на таласима, али не тоне“, јесте мото Париза.

ТОКОМ протеклих 2 000 година Париз је попут неког брода који се бори да остане на површини, храбро одолевао инвазијама странаца и унутрашњим побунама. Сада као један од најлепших градова на свету, Париз изазива дивљење због величанствене архитектуре, булевара оивичених дрворедима и чувених музеја. Неки га сматрају стециштем песника, сликара и филозофа. Други уживају у његовим гурманским специјалитетима и диве се модним салонима.

Историјски гледано, Париз је тврђава католичанства. Пре две стотине година Париз је због пресудне улоге у покрету Просветитељства у Европи, назван Град светлости. Данас на већину Парижана, било да су свесни тога или не, више утиче филозофија тог доба него религија.

Међутим, људска мудрост није просветлила живот људи као што се то очекивало. Многи данас траже просветљење из једног другог извора. Већ око 90 година у Паризу Јеховини сведоци ’светле као светлиоци‘ (Филипљанима 2:15). Попут вештих помораца стално морају да се прилагођавају променљивим струјама или догађајима да  би прихватили „благо свих народа“ (Агеј 2:7).

Изазован град

Давне 1850. године Париз је имао 600 000 становника. Данас број становника, укључујући и предграђа, прелази девет милиона. Такав пораст је довео до тога да је у Француској Париз постао град с највише разноликости. Он је светски центар високог образовања, има један од најстаријих универзитета на свету и представља дом за око 250 000 студената. Нека паришка предграђа с многобројним блоковима вишеспратница, која су позната по делинквенцији и незапослености, представљају мрачну страну Париза. Јеховиним сведоцима је несумњиво потребна вештина и прилагодљивост да би на допадљив начин пренели добру вест свим врстама људи (1. Тимотеју 4:10).

Сваке године више од 20 милиона туриста посети Париз. Узбуђено се пењу на Ајфелову кулу, шетају поред Сене, или се задржавају у успутним кафеима и бистроима уживајући у амбијенту. Међутим, свакодневни  живот Парижана је прилично ужурбан. „Људи стално журе“, каже Кристијан, један пуновремени слуга. „Кад се врате кући с посла онда су исцрпљени.“ Није лако разговарати с тим заузетим људима.

Па ипак, Јеховиним сведоцима у Паризу је највећи проблем да контактирају с људима у њиховим домовима. Неке зграде имају интерфон. Али, пошто има све више криминала, стамбене зграде на улазу често имају електронске системе заштите, и приступ је немогућ. То сигурно доприноси чињеници да на неким подручјима на једног Сведока долази чак 1 400 особа. Зато се све више користи сведочење телефоном и неформално сведочење. Да ли су Јеховини сведоци допустили да њихово „светло светли“ и на друге начине? (Матеј 5:16).

Прилика и места за неформално сведочење има на претек. Мартина је на аутобуској станици видела једну жену која је изгледала јако несрећно. Та жена је недавно изгубила ћерку јединицу. Мартина јој је дала брошуру која садржи утешну библијску наду у ускрсење. Отада се нису среле неколико месеци. Када је Мартина поново видела ту жену започела је с њом библијски студиј. Упркос противљењу супруга та жена је постала Сведок.

Плодно неформално сведочење

Паришки градски превоз је један од најефикаснијих на свету. Чувеним Метроом се свакога дана превезе 5 000 000 путника. Сматра се да је паришка главна подземна станица Шатле-ле-ал, највећа и најпрометнија на свету. Ту има много прилика да се разговара с људима. Александра сваког дана Метроом иде на посао. Једног дана је ћаскала с једним млађим човеком који је боловао од леукемије. Александра му је дала један трактат о нади у Рај. Шест седмица заредом су сваки дан водили библијске разговоре у исто време и на истом месту. А онда је једног дана тај човек престао да долази. Убрзо после тога његова супруга се телефоном јавила Александри и рекла јој да дође у болницу пошто је њен супруг у тешком стању. Нажалост, Александра је стигла прекасно. Кад је тај човек умро, његова супруга се преселила у Бордо, на југозападу Француске, где су је посетили тамошњи Сведоци. Годину дана касније за Александру је то стварно била дивна вест када је чула да је та удовица постала крштени хришћански сведок за Јехову, с надом да ће видети свог супруга кад ускрсне! (Јован 5:28, 29).

Једна старија хришћанка је разговарала с Ренатом у једном возу који је путовао из Париза за Лимож, у средишту Француске. Рената је у Пољској, одакле је родом, пет година студирала теологију, хебрејски и грчки, али је изгубила веру у Бога. Три месеца пре тога молила се Богу. Иако је у ствари није занимало шта је ова старија сестра имала да каже и није мислила да ће се поново чути с њом, Рената јој је дала свој број телефона. Међутим, сестра је била упорна и постарала се да неко убрзо посети Ренату. Када је један брачни пар Сведока дошао да је посети, Рената је помислила: ’Чему ли ће ме они поучити?‘ Иако је била теолошки образована Рената је понизно прихватила библијску истину. „Одмах сам схватила да је то истина“, каже она. Сада је срећна што библијску истину преноси другима.

Мишел је узимала часове вожње. Други ученици у њеној групи за теорију вожње почели су разговор о полним односима пре брака. Мишел је изразила своје неслагање. Недељу дана касније инструкторка Силви ју је питала: „Да ли си ти Јеховин сведок?“ Силви је била импресионирана Мишелиним гледиштем заснованим на Библији. Започет је библијски студиј и годину дана касније Силви се крстила.

Многи паркови у Паризу представљају дивно окружење за разговор с људима. Жозет је на паузи отишла у парк где се шетала Алин, једна старија госпођа. Жозет јој је објаснила величанствена обећања која се налазе у Библији. Договорен је библијски студиј и Алин је убрзо  напредовала до крштења. Сада, у својој 74. години, Алин је веома ефикасна као општи пионир, и срећна је што хришћанску истину преноси другима.

Светлост за све народе

Сведоци у Паризу не морају да плове до удаљених острва да би уживали у богатој културној разноликости. Скоро 20 процената становништва чине странци. Хришћанских скупштина и група има на око 25 различитих језика.

Даровитост и домишљатост често доприносе добрим резултатима на овом посебном подручју за јеванђелизирање. Једна Филипинка која је Сведок створила је себи посебно подручје. Док иде у куповину започиње многе библијске студије тако што у продавницама разговара с другим Филипинцима.

Исплати се преузети иницијативу у проповедању. У децембру 1996, када су сазнали да ће један чувени циркус доћи у њихов град, Сведоци из једне скупштине на страном језику решили су да покушају да разговарају с тим уметницима. Једне вечери после представе разговарали су са уметницима који су се вратили у хотел. Захваљујући тој иницијативи уручили су 28 Библија, 59 хришћанских књига, 131 брошуру и 290 часописа. На крају тронедељног боравка један акробата је питао: „Како да постанем Јеховин сведок?“ Један други је рекао: „Ја ћу проповедати у својој земљи!“

Скривено благо које треба наћи

Где год да погледају, они који дођу у Париз откривају предивно благо у облику грађевина из прохујалог доба. Међутим, драгоценије ствари још увек чекају да се пронађу. Аниза је дошла у Француску са својим течом који је дипломата. Код куће је редовно читала Библију. Једног дана док је у журби одлазила из куће, једна пионирка јој је дала трактат Зашто се можеш поуздати у Библију. Договориле су се да се виде следеће недеље, и успостављен је библијски студиј. Анизина породица се прилично противила. Она је напредовала у свом студију до тачке крштења. Како гледа на предност да преноси истину другима? „У почетку ми је тешко падало да проповедам јер сам стидљива. Али кад читам Библију она ме подстиче. Немам мира ако не проповедам.“ Такав став је карактеристичан за многе паришке Сведоке који су „богато запослени у Господовом делу“ (1. Коринћанима 15:58).

Библијска истина сија и у стамбеним насељима за сиромашне у предграђима Париза, и тако открива и друге „драгуље“. С намером да позајми неке касете Брус је отишао код свог пријатеља који је недавно постао Јеховин сведок. Пошто је Брус затекао свог пријатеља како разговара о Библији с неким својим познаницима, саслушао је разговор. Прихватио је понуду да проучава Библију али је имао неке проблеме. „Добро су ме знали у том крају. Мој старији брат се стално тукао, а ја сам организовао бучне журке. Како ће други прихватити чињеницу да сам постао Сведок?“ Упркос упорним молбама да организује журке, Брус је престао то да ради. Месец дана касније почео је да проповеда: „Сви у крају су желели да знају зашто сам постао Сведок.“ Убрзо после тога се крстио. С временом је имао предност да похађа Школу за оспособљавање слугу.

Трагање за благом захтева велики труд. Али каква је само радост кад се тај труд исплати! Жаки, Бруно и Дамјен су били пекари у Паризу. „Било је немогуће доћи у контакт с нама јер смо стално радили и никад нисмо били код куће“, каже Жаки. Патрик, један општи пионир, видео је да на задњем спрату зграде има неких малих соба, па је претпоставио да барем у једној од њих неко живи. Исплатило се што се упорно трудио да нађе те станаре када је једног поподнева коначно разговарао са Жакијем, који је ту био привремено. Какав је био резултат? Та три друга су постали Сведоци и нашли су други посао  који им је омогућио да потпуније учествују у теократским активностима.

Стишавање олује

Недавно су неки медији у Француској представили Јеховине сведоке као опасну секту. Године 1996. Сведоци су свесрдно учествовали у једној акцији у којој су поделили више од девет милиона примерака посебног информативног трактата под насловом Јеховини сведоци — шта треба да знате. Резултати су били изузетно добри.

Уложен је посебан труд да се трактат уручи свима. Многи званичници су изразили цењење према Сведоцима. Један општински саветник је написао: „Добро је што су Јеховини сведоци делили овај трактат. Он поставља ствари на своје место.“ Један доктор је прокоментарисао: „Дуго сам чекао на ово!“ Један човек с подручја Париза је написао: „Случајно сам прочитао трактат Јеховини сведоци — шта треба да знате. Желео бих да сазнам више и да искористим понуду бесплатног кућног библијског студија.“ Једна жена је написала: „Хвала вам на искрености.“ Једна католикиња је рекла Сведоцима: „Ех, напокон сте одговорили на те лажи!“

Младим Сведоцима у Паризу посебну радост је донела проповедничка акција организована за католички Светски дан младих 1997. године. Иако је температура била преко 35° C, учествовало је око 2 500 Сведока. За само неколико дана уручили су 18 000 примерака брошуре Књига за све људе младима из целог света. Осим што је дато изврсно сведочанство о Јеховином имену и посејано семе истине, ова акција је одушевила младе Сведоке. Једна млада сестра која је скратила свој одмор да би могла потпуно да учествује у тој посебној акцији, написала је: „Јехова има срећан народ на земљи који користи своју снагу да хвали његово име. Ова два дана, толико испуњена и богата, стварно су била вредна свих одмора у животу! (Псалам 84:11).“

Дана 28. фебруара 1998. навршило се 65 година откако је Хитлер издао наредбу о забрани Јеховиних сведока у Немачкој. Сведоци у Француској су искористили тај датум да би у изнајмљеним дворанама јавности представили видео-касту Јеховини сведоци стоје чврсто против нацистичког напада, која подробно говори о прогонству Јеховиног народа. Уручено је више од седам милиона позивница. Историчари и бивши логораши дали су дирљиво сведочанство. На подручју Париза том догађају је присуствовало скоро 5 000 људи, укључујући и приличан број оних који нису Сведоци.

Многи у Паризу веома цене духовно светло, и срећни су што објавитељи Краљевства јасно сијају као светлиоци. Баш као што је Исус рекао: „Жетва је велика, а радника је мало“ (Матеј 9:37). Одлучан дух Јеховиних сведока да превазиђу изазове проповедања у овом граду учинио је Париз Градом светлости на један посебан начин, на хвалу Јехови.

[Слика на 9. страни]

Градска скупштина

[Слика на 9. страни]

Музеј Лувр

[Слика на 9. страни]

Опера Гарније

[Слике на 10. страни]

Преношење библијске поруке ужурбаним људима где год их има