Како може Христов мир да влада у нашим срцима?

„Нека Христов мир влада у вашим срцима, јер сте, у ствари, на то и позвани у једном телу“ (КОЛОШАНИМА 3:15).

1, 2. На који начин „Христов мир“ влада у срцу хришћанина?

 ВЛАДАЊЕ је за многе одвратна реч, пошто нас подсећа на присилу и манипулацију. Павлов подстицај сухришћанима у Колосима, „нека Христов мир влада у вашим срцима“, може некима зазвучати неразумно (Колошанима 3:15). Зар ми немамо слободну вољу? Зашто би дозволили да било шта или било ко влада у нашем срцу?

² Павле Колошанима није говорио да се одрекну своје слободне воље. Грчка реч преведена са „владати“ у Колошанима 3:15, повезана је с речју за судију који је додељивао награде у атлетским такмичењима тог времена. Учесници су имали извесну меру слободе у оквиру правила неке игре, али на крају је судија одлучивао о томе ко се држао правила и тиме победио у такмичењу. На сличан начин и ми имамо слободу да доносимо многе одлуке у животу, али док то чинимо Христов мир увек треба да буде наш „судија“ — или као што је преводилац Едгар Џ. Гудспид превео, „владајуће начело“ у нашим срцима.

3. Шта је „Христов мир“?

³ Шта је „Христов мир“? То је спокојство, унутрашњи мир који добијамо када постанемо Исусови ученици и сазнајемо да нас Јехова Бог и његов Син воле и одобравају. Када је требало да Исус напусти своје ученике, рекао им је: „Дајем вам свој мир... Нека се ваша срца не узнемирују и нека не устукну од страха“ (Јован 14:27). Већ скоро 2 000 година верни помазани чланови Христовог тела уживају у том миру, и данас њихови другови, „друге овце“, имају удела у томе (Јован 10:16). Тај мир треба да буде утицај који контролише наше срце. Када смо под тешком кушњом, он може да нам помогне да не будемо парализовани од страха нити да будемо превише забринути. Осмотримо како се то показује тачним када смо суочени с неправдом, када нас мучи забринутост и када се осећамо недостојнима.

Када смо суочени с неправдом

4. (а) Како се Исус упознао с неправдом? (б) Како су хришћани реаговали на то што су жртве неправде?

⁴ Краљ Соломон је запазио: „Човек над човеком влада, да га несрећним учини“ (Проповедник 8:9). Исус је знао за истинитост тих речи. Док је био на небу он је видео велику неправду коју људи чине једни другима. На Земљи је лично поднео највећу неправду када су њега, безгрешног човека, оптужили за хулу и убили као злочинца (Матеј 26:63-66; Марко 15:27). Данас неправда још увек узима маха, а прави хришћани и даље пуно пате јер су „предмет мржње свих нација“ (Матеј 24:9). Ипак, упркос ужасним искуствима у нацистичким логорима  смрти и совјетском Гулагу, и упркос томе што су били жртве напада руље, лажних оптужби и клевета, Христов мир их је очувао да остану снажни. Они су опонашали Исуса о коме читамо: „Кад су га вређали, није враћао увредом. Кад је страдао, није претио, него је себе поверавао ономе који праведно суди“ (1. Петрова 2:23).

5. Када чујемо за неку наводну неправду у скупштини, шта треба најпре да осмотримо?

⁵ У далеко мањој мери, можда сматрамо да се с неким у хришћанској скупштини неправедно поступа. У таквом случају можда се осећамо попут Павла који је рекао: „Ко се спотакао, а ја да се не распалим?“ (2. Коринћанима 11:29). Шта можемо учинити? Треба да се запитамо: ’Да ли је то заиста неправда?‘ Често не познајемо све чињенице. Можда бисмо бурније реаговали након што саслушамо некога ко тврди да добро познаје ту ситуацију. С добрим разлогом Библија каже: „Луд све верује што му се говори“ (Пословице 14:15). Дакле треба да будемо опрезни.

6. Како можемо да реагујемо ако сматрамо да постоји неправда у скупштини?

⁶ Међутим, претпоставимо да сматрамо да смо лично ми жртва неправде. Како би реаговала особа која има Христов мир у срцу? Можда видимо да је потребно да разговарамо са особом за коју мислимо да нам је сагрешила. Стога, уместо да продискутујемо ствар с било ким ко би саслушао, зашто у молитви не препустимо ствар Јехови и имамо поуздања да ће се он побринути да правди буде удовољено? (Псалам 9:11; Пословице 3:5). Ако тако поступимо, можда ћемо бити задовољни тиме што смо решили ствар у нашем срцу и што ’ћутимо‘ (Псалам 4:4, NW). У већини случајева биће примењив следећи Павлов савет: „Подносите један другога и спремно опраштајте један другоме ако неко има разлог за притужбу на некога. Баш као што је Јехова драговољно опростио вама, тако чините и ви“ (Колошанима 3:13).

7. Шта треба увек да имамо на уму у опхођењу с нашом браћом?

⁷ Међутим, шта год урадили, треба да имамо на уму да иако не можемо да контролишемо оно што се десило, можемо контролисати своју реакцију. Ако реагујемо на неуравнотежен начин када смо суочени с неправдом, то може и од саме неправде бити далеко штетније за наш мир (Пословице 18:14). Можемо се чак спотаћи и престати да се дружимо са скупштином све док према нашем мишљењу правда није задовољена. О онима који воле Јеховине законе псалмиста је написао да „у њих нема спотицања“ (Псалам 119:165). Истина је да с времена на време свако доживи неку неправду. Никада немој дозволити да таква непријатна искуства ремете твоје служење Јехови. Уместо тога нека Христов мир влада у твом срцу.

Када нас мучи забринутост

8. Које су неке ствари због којих се јавља забринутост, и до чега то може водити?

⁸ Забринутост је веома реална у нашем животу током ових ’последњих дана‘  (2. Тимотеју 3:1). Истина, Исус је рекао: „Немојте да се бринете за своју душу, шта ћете јести, или за своје тело, шта ћете обући“ (Лука 12:22). Али не проистиче сва забринутост из бриге око материјалних ствари. Лота је „страшно мучило“ то што је Содом изопачен (2. Петрова 2:7). Павла је мучила „брига за све скупштине“ (2. Коринћанима 11:28). Исус је био у таквој агонији у вечери пре своје смрти да му је ’зној постао као капи крви које падају на земљу‘ (Лука 22:44). Јасно је да није свака врста забринутости показатељ слабе вере. Међутим, како год да је настала, ако је забринутост тешка и дуготрајна она нас може лишити мира. Забринутост је неке надвладала и код њих створила осећај да не могу даље да удовољавају својим одговорностима укључујући и служење Јехови. Библија каже: „Брига у срцу обара човека“ (Пословице 12:25). Зато, шта можемо учинити када нас мучи забринутост?

9. Који су неки практични кораци који се могу предузети да би се ублажила забринутост, и који узроци забринутости не могу да се одстране?

⁹ У неким ситуацијама можда можемо предузети неке практичне мере. Ако је корен наше забринутости неки здравствени проблем, тада би било мудро посветити му пажњу, иако је то ствар личне одлуке a (Матеј 9:12). Ако нас притискају многе одговорности, можда би било могуће да неке од њих поверимо другима (Излазак 18:13-23). Међутим, шта рећи о одговорностима родитеља које су веома тешке а које се не могу поверити другима? Шта је с хришћанином који има брачног друга који му се противи? Шта је с породицом која је у тешкој економској ситуацији или која живи на неком ратном попришту? Јасно је да не можемо одстранити све изворе забринутости у овом систему ствари. Ипак, можемо сачувати Христов мир у свом срцу. Како?

10. Која су два начина на која хришћанин може да ублажи своју забринутост?

 ¹⁰ Један начин је да се потражи утеха у Божјој Речи. Краљ Давид је написао: „Кад се у срцу моме умноже бриге, утехе твоје ублажују душу моју“ (Псалам 94:19). Јеховине „утехе“ се могу наћи у Библији. Редовно читање те надахнуте Књиге помоћи ће нам да сачувамо Христов мир у свом срцу. Библија изјављује: „Судбину своју на Јехову стави, и он ће те подржати, и неће никад дати да праведник посрне“ (Псалам 55:23). Слично томе, Павле је написао: „Не брините се ни за шта, него у свему молитвом и усрдним мољењем заједно са захваљивањем обзнаните своје молбе Богу; и Божји мир који превазилази сваку мисао чуваће ваша срца и ваше мисаоне снаге посредством Христа Исуса“ (Филипљанима 4:6, 7). Горљива и редовна молитва помоћи ће нам да сачувамо свој мир.

11. (а) Како је Исус био добар пример када је реч о молитви? (б) Како ми треба да гледамо на молитву?

¹¹ Исус је био изванредан пример у том погледу. Једном приликом, он је више сати без прекида разговарао у молитви са својим небеским Оцем (Матеј 14:23; Лука 6:12). Молитва му је помогла да издржи најгоре кушње. У ноћи пре своје смрти, његова патња је постала веома тешка. Каква је била његова реакција? Он се „још усрдније“ молио (Лука 22:44). Да, савршени Божји Син је био човек који се молио. Колико онда тек његови несавршени следбеници треба да гаје ту навику да се моле! Исус је поучавао своје ученике да „увек треба да се моле и да не одустају“ (Лука 18:1). Молитва је реална и битна комуникација са Оним ко нас боље познаје од нас самих (Псалам 103:14). Ако желимо да сачувамо Христов мир у свом срцу, ми ћемо се ’непрестано молити‘ (1. Солуњанима 5:17).

Надвладати своја ограничења

12. Из којих разлога можда неки мисле да им је служба недостојна?

¹² За Јехову је сваки његов слуга драгоцен (Агеј 2:7). Ипак, многи то не могу тако лако прихватити. Неки су можда обесхрабрени јер залазе у позне године, имају све веће породичне одговорности или им се погоршава здравље. Други су можда у неповољном положају јер су имали ружну прошлост. Неке пак можда муче грешке учињене у прошлости, па сумњају да ће им Јехова икада опростити (Псалам 51:5). Шта се може учинити у вези с таквим осећањима?

13. Која утеха из Писма постоји за оне који се осећају недостојно?

¹³ Христов мир ће нас уверити у Јеховину љубав. Можемо обновити тај мир у нашем срцу тако што размишљамо о чињеници да Исус никада није рекао да се наша вредност мери тако што се упоређује с туђим радом (Матеј 25:14, 15; Марко 12:41-44). Он је нагласио лојалност. Својим ученицима је рекао: „Ко истраје до краја, тај ће бити спасен“ (Матеј 24:13). Сам Исус је био „презрен“ од људи, а ипак није сумњао у то да га његов Отац воли (Исаија 53:3; Јован 10:17). И рекао је својим ученицима да су и они такође вољени (Јован 14:21). Да би то нагласио, Исус је рекао: „Не продају ли се два врапца за новчић мале вредности? Па ипак ниједан од њих неће пасти на земљу, а да ваш Отац не зна за то. А вама су и све власи на глави избројане. Не бојте се дакле: ви вредите више од много врабаца“ (Матеј 10:29-31). Какво срдачно уверење о Јеховиној љубави!

14. Које засигурање имамо да Јехова цени свакога од нас?

¹⁴ Исус је такође рекао: „Нико не може доћи к мени ако га Отац, који ме је послао, не привуче“ (Јован 6:44). Пошто нас је Јехова привукао да следимо Исуса, Он сигурно жели да будемо спасени. Исус је рекао својим ученицима: „Мој Отац који је на небу не жели да погине ниједан од  ових малих“ (Матеј 18:14). Дакле, ако служиш целим срцем, можеш се радовати својим добрим делима (Галатима 6:4). Ако те муче грешке из прошлости, буди уверен да Јехова „много“ опрашта онима који се истински кају (Исаија 43:25; 55:7). Ако се из било ког разлога осећаш обесхрабрено, сети се да је ’Јехова код оних који су скромна срца, и спасава оне који су смерна духа‘ (Псалам 34:19).

15. (а) Како Сатана покушава да нас лиши нашег мира? (б) Које поверење у Јехову можемо имати?

¹⁵ Сатана би највише волео да те лиши твог мира. Он је кривац за наслеђени грех с којим се сви ми боримо (Римљанима 7:21-24). Он би сигурно желео да у теби твоје несавршенство изазове осећај да Богу није прихватљива твоја служба. Никада немој дозволити Ђаволу да те деморалише! Буди свестан његових планова, и имајући их на уму буди одлучан да истрајеш (2. Коринћанима 2:11; Ефешанима 6:11-13). Запамти, „Бог је већи од нашег срца и зна све“ (1. Јованова 3:20). Јехова не гледа само на наше недостатке. Он такође види наше потицаје и намере. Утеши се и ти речима псалмисте: „Не одбацује Јехова народа свога и не оставља наслеђа свога“ (Псалам 94:14).

Уједињени у Христовом миру

16. Зашто можемо рећи да нисмо сами док настојимо да истрајемо?

¹⁶ Павле је написао да треба да дозволимо да Христов мир влада у нашим срцима јер смо „на то и позвани у једном телу“. Помазани хришћани којима је Павле писао били су позвани да буду део Христовог тела, као што је део тела и остатак данашњих помазаника. Њихови другови, „друге овце“, уједињени су с њима као „једно стадо“ под „једним пастиром“, Исусом Христом (Јован 10:16). Сви заједно, светско „стадо“ сачињено од милиона људи, пуштају да Христов мир влада у њиховим срцима. Сазнање да нисмо сами помаже нам да истрајемо. Петар је написао: „Заузмите став против [Сатане], чврсти у вери, знајући да исте патње сналазе целу заједницу ваше браће по свету“ (1. Петрова 5:9).

17. Који подстрек имамо за то да допустимо да Христов мир влада у нашим срцима?

¹⁷ Онда, наставимо сви да гајимо мир, тај важан плод Божјег светог духа (Галатима 5:22, 23). Они које Јехова налази да су без мрље, без мане и у миру, на крају ће бити благословљени вечним животом у рају на земљи где ће пребивати праведност (2. Петрова 3:13, 14). Немамо разлога да не дозволимо да Христов мир влада у нашим срцима.

[Фуснота]

Да ли се сећаш?

• Шта је Христов мир?

• Како може Христов мир да влада у нашим срцима када смо суочени с неправдом?

• Како нам Христов мир помаже да се изборимо са забринутошћу?

• Како нас Христов мир теши када се осећамо недостојно?

[Питања за разматрање]

[Слика на 15. страни]

Пред својим оптужиоцима Исус је себе предао у Јеховине руке

[Слика на 16. страни]

Попут срдачног загрљаја оца пуног љубави, Јеховине утехе могу ублажити нашу забринутост

[Слика на 18. страни]

Богу пуно значи наша истрајност