„Тражи мир и тежи за њим“

„Ако је могуће, колико до вас стоји, будите у миру са свим људима“ (РИМЉАНИМА 12:18).

1, 2. Који су неки разлози због којих људски мир није трајан?

 ЗАМИСЛИ неку кућу на слабом темељу, трулих греда и улегнутог крова. Да ли би био спреман да се уселиш у њу и учиниш је својим домом? Вероватно не би. Чак ни свежи слој фарбе не би сакрио чињеницу да је кућа оронула. Пре или касније, она ће се вероватно срушити.

² Било који мир који потиче од овог света сличан је тој кући. Изграђен је на слабим темељима — обећањима и плановима људи, ’од којих помоћи нема‘ (Псалам 146:3). Историја увек изнова бележи сукобе међу нацијама, етничким групама и племенима. Истина, било је краћих периода мира, али каквог мира? Ако су две нације у рату, а затим се прогласи мир, било због тога што је једна нација поражена или због тога што обе више не виде сврху даљњег ратовања, какав је то онда мир? Мржња, сумња и љубомора које су покренуле рат, још увек постоје. Мир који је само обична фасада, ’слој фарбе‘ нанесен преко непријатељства, не представља трајни мир (Језекиљ 13:10).

3. Зашто је мир Божјег народа другачији од било ког људског мира?

³ Ипак, у овом ратом разореном свету постоји прави мир. Где? Међу следбеницима Исуса Христа, правим хришћанима који пазе на Исусове речи и настоје да опонашају његов начин живота (1. Коринћанима 11:1; 1. Петрова 2:21). Мир који постоји међу правим хришћанима, којих има из различитих раса, друштвених слојева и различитих националности, заиста је прави мир јер је заснован на миру који имају с Богом, на односу који се темељи на њиховој вери у откупну жртву Исуса Христа. Њихов мир је дар од Бога, а не нешто што су људи смислили (Римљанима 15:33; Ефешанима 6:23, 24). Он је резултат њихове подложности ’Кнезу мира‘, Исусу Христу, и резултат обожавања Јехове, ’Бога љубави и мира‘ (Исаија 9:6; 2. Коринћанима 13:11).

4. Како хришћанин „тежи“ за миром?

⁴ Код несавршених људи мир не долази аутоматски. Стога је Петар рекао да сваки хришћанин треба да „тражи мир и тежи за њим“ (1. Петрова 3:11). Како то можемо чинити? Једно древно пророчанство пружа одговор. Обраћајући се преко Исаије, Јехова је рекао: „Синови ће твоји сви бити научени од Господа, и обилан мир имаће синови твоји“ (Исаија 54:13, ДК; Филипљанима 4:9). Да, прави мир имају они који пазе на Јеховине поуке. Штавише, мир, заједно са ’љубављу, радошћу... дуготрпљивошћу, љубазношћу, добротом, вером, благошћу, самоконтролом‘, представља плод Божјег светог духа (Галатима 5:22, 23). Не може да га искуси неко ко нема љубав, радост, стрпљење, љубазност, доброту, веру, благост или самоконтролу.

„У миру са свим људима“

5, 6. (а) Која је разлика између мирноће и мирољубивости? (б) Према коме све хришћани настоје да имају мирољубив став?

⁵ Мир се описује као „стање без узбуђења, душевна равнотежа, спокојство“. Ова дефиниција би се применила на многе ситуације где нема свађе. Чак су и мртви у миру! Међутим, да би се искусио прави мир, потребно је далеко више од мирноће. У својој Проповеди на гори, Исус је рекао: „Срећни су мирољубиви, јер ће се звати ’Божји синови‘“ (Матеј 5:9). Исус је говорио појединцима који ће касније имати прилику да постану Божји духовни синови и приме бесмртни живот на небу (Јован 1:12; Римљанима 8:14-17). На крају ће и сви верни људи који немају небеску наду искусити „славну слободу Божје деце“ (Римљанима 8:21). Само мирољубиви могу имати такву наду. Грчка реч за „мирољубив“ дословно значи „миротворац“. Често постоји разлика између неког ко је миран — у миру — и ко је мирољубив. Бити мирољубив у духу Писма, укључује активно залагање за мир, што понекад значи успоставити мир тамо где га претходно није било.

⁶ Имајући то на уму, осмотри савет апостола Павла дат Римљанима: „Ако је могуће, колико до вас стоји, будите у миру са свим људима“ (Римљанима 12:18). Павле није говорио Римљанима да напросто имају мирну нарав, иако би и то користило. Он их је охрабрио да успоставе мир. С киме? Са „свим људима“ — члановима породице, сухришћанима, чак и са онима који нису делили њихова веровања. Он је охрабрио Римљане да успостављају мир са свима другима ’колико до њих стоји‘. Не, он није желео да они зарад мира компромитују своја веровања. Уместо да су непотребно непријатељски расположени према другима, требало је да им се приближе с мирољубивим намерама. Тако је требало да хришћани поступају с људима било да су они унутар скупштине или ван ње (Галатима 6:10). У складу с тим, Павле је написао: „Стално [се] трудите да чините добро једни другима и свима осталима“ (1. Солуњанима 5:15).

7, 8. Како и зашто су хришћани мирољубиви према онима који не деле њихова веровања?

⁷ Како можемо бити мирољубиви према онима који не деле наша веровања и који се чак противе? Један од начина је тај да не показујемо супериоран став. На пример, тешко да бисмо били мирољубиви када бисмо о извесним појединцима говорили користећи понижавајуће изразе. Јехова је открио своје осуде против организација и класа, али немамо права да о било којој особи говоримо на начин као да је већ осуђена. Заиста, ми не осуђујемо друге, чак ни наше непријатеље. Након што је рекао Титу да посаветује хришћане у Криту у вези с њиховим опхођењем према људским властима, Павле је рекао да их подсети „да не говоре лоше ни о коме, да не буду ратоборни, да буду разумни, показујући сваку благост према свим људима“ (Титу 3:1, 2).

⁸ Да бисмо онима који нису наше вере препоручили добру вест, корисно је да имамо мирољубив став. Наравно, ми не гајимо пријатељства која „кваре корисне навике“ (1. Коринћанима 15:33). Ипак, можемо бити учтиви и треба да поступамо према  свим људима достојанствено и љубазно. Петар је написао: „Задржите добро понашање међу нацијама, да би, у ономе за шта говоре против вас као да сте злочинци, због ваших врсних дела којих су очевици славили Бога у дан његовог прегледања“ (1. Петрова 2:12).

Мирољубиви у служби

9, 10. Какав пример је поставио апостол Павле у опхођењу с неверницима на мирољубив начин?

⁹ Хришћани из првог века били су познати по својој смелости. Они нису разводњавали своју поруку, а када су се суочили с противљењем били су одлучни да слушају Бога као владара пре него људе (Дела апостолска 4:29; 5:29). Па ипак, они нису побркали смелост с грубошћу. Осмотри Павлов приступ када је бранио своју веру пред краљем Иродом Агрипом II. Ирод Агрипа је имао једну родоскрвну везу са својом сестром Верникијом. Међутим Павле није почео да држи предавање Агрипи о моралу. Уместо тога он је истакао тачке у којима су се слагали, признао је да је Агрипа врсни познавалац јеврејских обичаја  и да је особа која верује у пророке (Дела апостолска 26:2, 3, 27).

¹⁰ Да ли је Павле неискрено ласкао човеку који би му могао пружити слободу? Не. Павле је поступао по свом властитом савету и говорио је истину. Све што је рекао Ироду Агрипи било је истинито (Ефешанима 4:15). Али Павле је био миротворац и знао је како да ’људима свих врста постане све‘ (1. Коринћанима 9:22). Његов циљ је био да одбрани своје право да проповеда о Исусу. Као добар учитељ, он је почео тако што је споменуо нешто око чега би се он и Агрипа могли сложити. На тај начин је Павле помогао том неморалном краљу да хришћанство види у повољнијем светлу (Дела апостолска 26:28-31).

11. Како ми можемо бити миротворци у служби?

¹¹ Како ми можемо бити миротворци у служби? Попут Павла и ми треба да избегавамо расправе. Сасвим сигурно понекад треба да ’неустрашиво говоримо Божју реч‘, да са смелошћу штитимо нашу веру (Филипљанима 1:14). Али у већини случајева наш главни циљ је да проповедамо добру вест (Матеј 24:14). Ако особа схвати истину о Божјим намерама она тада почиње да одбацује лажне религиозне идеје и чисти себе од нечистих обичаја. Стога, колико је год могуће добро је истицати ствари које ће се допасти онима који нас слушају, почев од ствари које су нам заједничке. Ништа нећемо постићи тиме што стварамо отпор код особе која би можда слушала нашу поруку уколико бисмо јој тактично приступили (2. Коринћанима 6:3).

Миротворци у породици

12. На које начине можемо бити миротворци у породици?

¹² Павле је рекао да ће они који ступе у брак ’имати невољу у телу‘ (1. Коринћанима 7:28). Наступиће разне потешкоће. Између осталог, неки парови се с времена на време неће слагати. Како поступити у таквим ситуацијама? На мирољубив начин. Миротворац ће настојати да прекине свађу пре него што се она разбукти. Како? Прво тако што ће пазити на свој језик. Када се користи да би се изјавиле саркастичне и увредљиве опаске, овај мали уд заиста може да буде ’необуздана штетна ствар... пуна смртоносног отрова‘ (Јаков 3:8). Миротворац користи свој језик да изграђује, а не да руши (Пословице 12:18).

13, 14. Како можемо сачувати мир када погрешимо у говору или када смо емоционално преосетљиви?

¹³ Пошто смо несавршени, сви ми понекад кажемо нешто због чега нам је после жао. Када се то догоди, буди брз да исправиш грешку — да успоставиш мир (Пословице 19:11; Колошанима 3:13). Не дозволи да се заглибиш у ’расправе о речима‘ и у „жучне препирке о ситницама“ (1. Тимотеју 6:4, 5). Уместо тога, сагледај ствари испод површине и покушај да разумеш осећања свог брачног друга. Ако су ти упућене оштре речи немој узвраћати истом мером. Сети се да „благ одговор утишава јарост“ (Пословице 15:1).

¹⁴ С времена на време можда ће бити потребно да осмотриш савет из Пословица 17:14: „Уклони се пре но распра се распали.“ Повуци се из такве напете ситуације. Касније, када се осећања стишају вероватно ћеш моћи на пријатељски начин да решиш проблеме. У неким случајевима би можда користило да замолиш за помоћ неког зрелог хришћанског надгледника. Такви искусни и саосећајни људи могу бити освежавајућа помоћ када је мир у браку угрожен (Исаија 32:1, 2).

Миротворци у скупштини

15. Према Јакову, који се лош дух развио међу неким хришћанима, и зашто је тај дух ’земаљски‘, ’животињски‘ и ’демонски‘?

¹⁵ Нажалост, код неких хришћана у првом веку био је очигледан љубоморан и свадљив дух — што је сушта супротност миру. Јаков је рекао: „То није мудрост која долази одозго, него земаљска, животињска, демонска. Јер где су љубомора и свадљивост, тамо је неред и свака зла ствар“ (Јаков 3:14-16). Неки верују да је грчка реч преведена са „свадљивост“ повезана са  себичним амбицијама, маневрисањем да би се дошло до неког положаја. Јаков је није случајно означио као ’земаљску, животињску, демонску‘. Током историје, светске вође су поступале свадљиво, попут дивљих звери које се боре једна против друге. Свадљивост је заиста „земаљска“ и „животињска“. Она је такође и „демонска“. Ова подмукла особина је најпре била очигледна код једног анђела који је био жељан моћи, анђела који је себе поставио насупрот Јехови Богу и постао Сатана, владар демона.

16. Како су неки хришћани из првог века показали дух попут Сатаниног?

¹⁶ Јаков је подстицао хришћане да се одупиру развијању свадљивог духа јер он не иде у прилог миру. Он је написао: „Откуда ратови и откуда борбе међу вама? Зар не долазе одавде, од ваших жудњи за чулним задовољством које се сукобљавају у вашим удовима?“ (Јаков 4:1). Овде би ’жудње за чулним задовољствима‘ могле да се односе на похлепну жудњу за материјалним стварима или за истакнутошћу, владањем или утицајем. Попут Сатане, неки у скупштинама су очигледно желели да буду истакнути а не „мањи“, као што је Исус рекао да треба да буду његови прави следбеници (Лука 9:48). Такав дух може лишити скупштину мира.

17. Како данашњи хришћани могу бити миротворци у скупштини?

¹⁷ Данас и ми морамо такође да се одупиремо склоности ка материјализму, љубомори или ка испразној амбициозности. Ако смо прави миротворци, тада се нећемо осећати угрожено ако су неки у скупштини вештији од нас у извесним активностима, нити ћемо их омаловажавати у очима других тиме што доводимо у питање њихове потицаје. Ако поседујемо неку пажње вредну способност тада је нећемо користити да бисмо изгледали бољи од других, наговештавајући тиме да скупштина успева искључиво захваљујући нашој вештини и умећу. Такав дух би створио поделе; не би унапређивао мир. Миротворци се не размећу својим талентима, већ их скромно користе да би служили својој браћи и да би одавали част Јехови. На крају крајева, они схватају да је љубав — а не способност — оно што показује да је неко прави хришћанин (Јован 13:35; 1. Коринћанима 13:1-3).

’Мир над тобом да влада‘

18. Како старешине унапређују мир међу собом?

¹⁸ Скупштинске старешине предузимају вођство у томе да сви ми будемо миротворци. Јехова је прорекао у вези са својим народом: „Место бакра злато ћу донети, место гвожђа сребро ћу донети, место дрва бакра, и место камена гвожђа, и даћу да мир над тобом влада и правда да краљује“ (Исаија 60:17). У складу са овим пророчанским речима, они који служе као хришћански пастири напорно раде да би унапређивали мир међу собом и међу стадом. Старешине могу чувати мир међу собом тако што показују мирољубиву и разумну „мудрост одозго“ (Јаков 3:17). Пошто имају различито образовање и различито животно искуство, старешине у скупштини неће имати увек иста гледишта. Да ли то значи да им недостаје мир? Не, ако се у таквој ситуацији поступа исправно. Миротворци скромно изражавају своје мишљење, а затим с поштовањем слушају остале. Уместо да инсистира да буде по његовом, миротворац ће уз молитву размотрити гледиште свога брата. Ако се не крши ниједно библијско начело тада обично има места за различита гледишта. Када се други не  слажу с њим, миротворац ће попустити и подржаваће одлуку већине. На тај начин ће показати да је разуман (1. Тимотеју 3:2, 3). Искусни надгледници знају да је очување мира важније од тога да се нешто уради баш по њиховом.

19. Како старешине поступају као миротворци унутар скупштине?

¹⁹ Старешине унапређују мир међу члановима стада тако што им пружају подршку и што нису претерано критички настројени према њиховом труду. Додуше, понекад ће можда бити потребно да неки буду исправљени (Галатима 6:1). Међутим, рад хришћанског надгледника није првенствено у томе да дисциплинује. Он често похваљује. Старешине пуне љубави теже за тим да виде добро у другима. Надгледници цене тежак рад који обављају сухришћани и с пуно поверења сматрају да они дају све од себе (2. Коринћанима 2:3, 4).

20. Како скупштина извлачи користи када су сви миротворци?

²⁰ Дакле у породици, у скупштини и у опхођењу са онима који не деле наша веровања, ми настојимо да будемо мирољубиви, да градимо мир. Ако марљиво градимо мир, тада ћемо доприносити срећи скупштине. Истовремено, бићемо заштићени и ојачани на многе начине, као што ћемо то видети у наредном чланку.

Да ли се сећаш?

• Шта значи бити мирољубив?

• Шта је потребно да бисмо били мирољубиви према онима који нису Сведоци?

• Који су неки начини да се гради мир у породици?

• Како старешине могу унапређивати мир у скупштини?

[Питања за разматрање]

 [Слика на 9. страни]

Миротворци не показују супериоран став

[Слике на 10. страни]

Хришћани су миротворци у служби, код куће и у скупштини