„Шта се догађа у Француској?“

„Слобода, вољена слобода“, јесу речи Марсељезе, француске националне химне. Слобода је без сумње нешто што треба ценити. Па ипак, због недавних догађаја у Француској многи су забринути јер се нарушавају основне људске слободе. Због тога је у петак 3. новембра 2000. године десетине хиљада Јеховиних сведока поделило укупно 12 милиона примерака посебног трактата под насловом „Шта се догађа у Француској? Може ли се повратити слобода?“

ВЕЋ неколико година Јеховини сведоци у Француској су на удару различитих политичких и антисекташких група. То је проузроковало потешкоће Сведоцима, и појединцима и скупштинама, и то у целој земљи. Међутим, Француско државно веће, највиши управни суд у Француској, донело је 23. јуна 2000. године значајну одлуку којом је потврдило преовладавајуће мишљење 31 нижег суда приликом више од 1 100 случајева. Тај виши суд је потврдио да је обожавање које врше Јеховини сведоци потпуно у складу с француским законом и да што се тиче њихових Дворана Краљевства имају иста права да буду ослобођени од пореза као и друге религије.

Међутим, потпуно занемарујући ову одлуку, Француско министарство финансија је одбило да ослободи Јеховине сведоке пореза, што је законом загарантовано право религиозних организација. То министарство је наметнуло 60 посто пореза на прилоге Сведока и њихових пријатеља који су повезани са 1 500 скупштина у Француској. У току је парница у вези с тим случајем.

Циљ претходно споменуте кампање био је да се прикаже овај парадокс и да  се истакну опасности које су укључене у такво самовољно опорезивање и у предлагање закона којима би се поткопала религиозна слобода свих људи. a

Дуг дан

Сведоци из неких скупштина су у два сата ујутру отпочели дистрибуцију на железничким станицама и по фабрикама, а затим на аеродромима. У шест сати Париз је оживео. Око 6 000 волонтера се сместило на погодним локацијама да би срели оне који путују на посао. Једна млада жена коментарише: „То што ви чините у корист религиозне слободе за сваку је похвалу. То не укључује само Јеховине сведоке.“ У Марсеју је преко 350 Сведока делило трактате на станицама метроа и на улицама. За сат времена државна радио-станица је обавестила о овој кампањи и рекла својим слушаоцима да се не изненаде уколико им приђу Јеховини сведоци. У Стразбуру, центру Европског суда за људска права, путници на главној станици су стрпљиво чекали у реду да би добили свој примерак. Један адвокат је рекао да, иако не дели наша уверења, са занимањем прати наш случај јер је оно за шта се боримо значајно и праведно.

У осам сати ујутру, упркос јакој киши, 507 Сведока из Гренобла, града у Алпима, прочешљало је улице и оставило трактате у поштанске сандучиће. Возачи кола и трамваја су, видећи да се нешто дешава, заустављали своја возила и тражили трактат. У западном граду Поатјеу, путници који су стизали возом у девет сати већ су добили трактат у месту из ког су пошли. У Милузу близу немачке границе, већ је било раздељено 40 000 примерака.

До десет сати многе скупштине су поделиле више од половину својих трактата. Док је јутро одмицало врло мало људи је одбило да узме трактат, тако да су уследили многи занимљиви разговори. У Безансону, на само нешто више од 80 километара од швајцарске границе, један младић је показао интересовање за Библију и питао је зашто Бог допушта патњу. Сведок га је позвао да наставе разговор у оближњој Дворани Краљевства где је одмах започет библијски студиј с брошуром Шта Бог захтева од нас?

У подне су многи Сведоци искористили своју паузу за ручак да би проповедали сат или два. Током поподнева дистрибуција се наставила и многе скупштине су завршиле до три или четири по подне. У граду Ремсу, познатом по шампањцу, неки људи који су раније проучавали или били у контакту с Јеховиним сведоцима изразили су жељу да се поново повежу са скупштином. У Бордоу су започета три библијска студија. У том истом граду је једна Сведокиња ушла у продавницу да купи новине и видела гомилу трактата на тезги. Власник радње, бивши Сведок, добио је трактат и кад је схватио његову важност направио је фотокопије да би и сам делио.

У Авру у Нормандији, једна протестанткиња је била шокирана када је чула на радију да се опорезују прилози Јеховиних сведока. Она је жељно прихватила трактат и честитала Сведоцима због тога што  неустрашиво говоре против такве неправде. У 7.20 по подне, локалне ТВ вести у Лиону су коментаришући о тој дистрибуцији рекле: „Јутрос је било лакше избећи кишне капи него трактате Јеховиних сведока.“ Интервјуисана су два Сведока која су објаснила разлоге за ову кампању.

Сведоци су хтели да након свог световног посла учествују у дељењу трактата онима који су се враћали с посла и да остале трактате ставе у поштанске сандучиће. У градовима као што су Брест и Лимож — познатим по порцелану — људи који су изашли у 11 увече из биоскопа били су међу последњима који су тог дана добили трактат. Преостали трактати су сакупљени и подељени сутрадан.

Резултати

Један Сведок је писао: „Наши противници мисле да су нас исцрпли. У ствари, баш је супротно.“ У већини скупштина преко 75 посто Сведока је тог дана учествовало у акцији, а неки су у томе провели 10, 12 па и 14 сати. У Ему на северу Француске, један Сведок је након рада у ноћној смени дистрибуисао трактат од пет ујутру до три по подне. У оближњем граду Данину, где скупштина постоји још од 1906, 75 Сведока је у петак провело 200 сати у дистрибуисању тог трактата. Други су, упркос поодмаклим годинама, болести и лошем времену такође били одлучни да учествују у томе. Примера ради, у Ле Ману су три сестре које имају преко 80 година провеле два сата остављајући трактате у поштанске сандучиће, а један Сведок је у инвалидским колицима нудио трактат испред железничке станице. И како је само охрабрујуће било видети многе некада неактивне Сведоке како учествују у овој посебној активности!

Овом дистрибуцијом је без сумње дато велико сведочанство. Људи свих животних профила од којих се с многима ретко долазило у контакт код њихових кућа, добили су по трактат. Многи су били мишљења да се овом акцијом нису штитили само интереси Сведока, већ да је постигнуто много више. Многи су на њу гледали као на одбрану слободе савести и обожавања свих Француза. Доказ тога је то што су неки људи тражили додатне примерке трактата да би дали пријатељима, колегама или рођацима.

Да, Јеховини сведоци у Француској су поносни што обзнањују Јеховино име и што бране интересе Краљевства (1. Петрова 3:15). Они се искрено надају да ће моћи ’и даље да воде миран и тих живот у потпуној оданости Богу и озбиљности‘ и да ће им се још хиљаде других придружити у хваљењу њиховог небеског Оца, Јехове (1. Тимотеју 2:2).

[Фуснота]