Може ли ишта стварно ујединити људе?

БЕЗ ОБЗИРА на то у шта верујеш, вероватно ћеш се сложити с тиме да скоро у свакој религији постоје они који воле истину. Међу хиндусима, католицима, јеврејима и осталима сигурно се могу наћи људи који дубоко цене истину и који су спремни да је потраже. Ипак, изгледа да религија разједињује човечанство. Неки чак користе религију у зле сврхе. Хоће ли икада бити могуће да искрени људи из свих религија, који воле оно што је добро и истинито, буду уједињени? Да ли је могуће да се сакупе како би обавили један заједнички задатак?

Како је узнемирујуће видети да је религија у све већој мери узрок поделе! Осмотри неке од следећих сукоба. Хиндуси се боре против будиста на Шри Ланки. Протестанти, католици и јевреји проливају крв у разним сукобима. „Хришћани“ се боре против муслимана у Индонезији, на Косову и у Чеченији. А у марту 2000, дводневни религиозни сукоб оставио је за собом 300 мртвих Нигеријаца. Заиста, религиозна мржња потхрањује свирепост ових сукоба.

Искрене људе често ужасава зло које се чини у име религије. На пример, многи људи који одлазе у цркву шокирани су јер неке цркве званично толеришу свештенике који злостављају децу. Други верници су веома забринути због подела унутар тако пуно такозваних хришћанских секти, подела које настају због питања као што су хомосексуалност и абортус. Јасно је да религија није ујединила човечанство. Међутим, у многим верама постоје искрени љубитељи истине, као што то показују наредна искуства.

Они су вапили за истином

Фиделија је била искрени и предани верник у католичкој Цркви Сан Франсиска, у Ла Пазу (Боливија). Она је падала на колена пред Маријиним ликом и стављала је пред распеће најбоље свеће које је могла да купи. Сваке седмице је поклањала велике количине хране свештенику да је он подели сиромашнима. Међутим, пет Фиделијиних беба умрло је пре крштења. Када јој је свештеник рекао да све оне пате у тами предворја пакла, Фиделија се питала: ’Ако је Бог добар, како је то онда могуће?‘

Тара, лекарка, васпитана је као хиндус у Катмандуу (Непал). Следећи вековима старе обичаје својих предака, она је своје богове обожавала у хиндуистичким храмовима и држала је идоле у својој кући. Али Тару су мучила питања попут ових: зашто има тако пуно патње? зашто људи умиру? У својој религији скоро да није нашла никакав задовољавајући одговор.

С друге стране, Пања је одрастао као будиста у Бангкоку (Тајланд), у једној кући поред канала. Он је учио да патња настаје  због оног што је учињено у претходним животима и да се човек од ње може ослободити само онда када се одрекне свих жеља. Попут других искрених будиста, био је поучаван да исказује дубоко поштовање према мудрости калуђера у жутој одори, који су сваке зоре долазили по милостињу. Он се бавио медитацијом и сакупљао је Будине слике верујући да оне штите. Након што је доживео једну тешку несрећу, после које је остао парализован од струка па наниже, Пања је посећивао будистичке манастире искрено се надајући чудесном излечењу. Није нашао лек нити духовно просветљење. Уместо тога, био је изложен спиритизму и почео је да се бави њиме.

Верџил је рођен у Сједињеним Државама и на колеџу се придружио Црним муслиманима. Он је ревносно дистрибуисао њихову литературу, која је пропагирала да је бели човек Ђаво. Они су мислили да су због тога белци починили тако пуно злочина над црнцима. Иако је искрено веровао, Верџила су узнемиравала питања: како могу сви белци бити лоши? и зашто се проповедање углавном окреће око новца?

Иако је Чаро одрасла у претежно католичкој Јужној Америци, била је искрени протестант. Било јој је драго што није део идолопоклонства које је окружује. Чаро је волела сваке недеље да одлази у цркву да би слушала службу пуну емоционалног набоја, где би узвикивала „Алелуја!“, и након ње певала са осталима религиозне песме и плесала. Чаро је искрено веровала да је спасена и поново рођена. Десетак од свог прихода давала је цркви, а када је њен омиљени ТВ-јеванђелизатор затражио прилоге, она му је слала новац за децу у Африци. Међутим, када је питала свог пастора зашто Бог љубави мучи душе у паклу, схватила је да он нема смисаон одговор. Касније је такође открила да се њени прилози нису користили да би се помогло деци у Африци.

Иако су различитог порекла, ових петоро људи имали су нешто заједничко. Волели су истину и искрено су тражили истините одговоре на своја питања. Али да ли би се заиста могли ујединити у правом обожавању? Следећи чланак ће одговорити на то питање.

[Слика на 4. страни]

Да ли је могуће да људи различитог порекла заиста буду уједињени?

[Извор слике на 3. страни]

G.P.O., Jerusalem