Ходити ’путем праведности‘

’ПРАВЕДНИКУ ће добро бити‘, рекао је пророк Исаија, ’јер ће јести плод од дела својих.‘ Исаија је такође рекао: „Пут је праведника праведност“ (Исаија 3:10, ДК; 26:7). Сасвим је јасно да морамо радити оно што је исправно у Божјим очима ако желимо да наши поступци донесу добар плод.

Међутим, како можемо ходити путем праведности? Које благослове за узврат можемо очекивати? И како други могу имати користи од тога што се ми подлажемо Божјим праведним мерилима? У 10. поглављу библијске књиге Пословица, краљ древног Израела Соломон даје одговоре на ова питања док прави разлику између праведних и злих. Док то чини он 13 пута користи израз ’праведник‘. Од 15. до 32. стиха овај израз се појављује девет пута. То значи да ће разматрање Пословица 10:15-32 бити охрабрујуће. a

Чврсто се држи дисциплине

Соломон наглашава колико је важна праведност. Он каже: „Имање је богатима утврђена кула, а сиромаштво је страшило невољног. На живот је праведника рад, бездушника добитак на грех“ (Пословице 10:15, 16).

Богатство може послужити као заштита у неким неизвесним ситуацијама у животу, баш као што утврђени град пружа извесну меру сигурности онима који живе у њему. А сиромаштво може бити погубно кад наступе неке неочекиване ситуације (Проповедник 7:12). Међутим, мудри краљ је такође могао наговестити да опасност постоји и кад је човек богат и кад је сиромашан. Богат човек може бити склон да се потпуно узда у своје богатство и да замишља како су његове вредне  ствари попут ’високог зида‘ (Пословице 18:11). А сиромашан човек може погрешно сматрати да му је због сиромаштва будућност безнадежна. Тако ни један ни други не успевају да стекну добро име код Бога.

С друге стране, било да праведна особа има много или мало у материјалном погледу, њено исправно понашање води у живот. Како? Па, она је задовољна оним што има. Не дозвољава да финансијска ситуација угрожава њен добар положај пред Богом. Животни пут праведног човека, било да је он богат или сиромашан, доноси срећу сада и наду у вечни живот у будућности (Јов 42:10-13). Зао човек нема никакве користи чак и ако стекне богатство. Уместо да цени заштитничку вредност богатства и да живи у складу с Божјом вољом, он користи то богатство да би живео грешним животом.

„Ко се казне сећа [„ко се држи дисциплине“, NW] нађе пут живота“, каже надаље краљ Израела, „ал’ ко укор заборавља лута“ (Пословице 10:17). Један библичар сматра да се овај стих може разумети на два начина. Једна могућност је да се особа која се покорава дисциплини и тражи праведност налази на путу живота, док је особа која заборавља укор одлутала с тог пута. Овај стих би такође могао да значи да „онај ко се држи дисциплине показује пут у живот [другима јер им његов добар пример користи], а ко год игнорише укоравање одводи друге с правог пута (Пословице 10:17, New International Version). И у једном и у другом случају неопходно је да се чврсто држимо дисциплине и да не игноришемо укор!

Заменити мржњу за љубав

Соломон затим износи дводелну пословицу која носи сличну мисао, а други део појачава први. Он каже: „Ко прикрива мржњу лажних је усана.“ Ако неки човек у свом срцу мрзи другога и то скрива слаткоречивошћу или ласкањем, он је сплеткарош — „лажних је усана“. Мудри краљ још каже: „Безуман [је] ко клевете шири“ (Пословице 10:18). Уместо да сакрију своју мржњу, неки људи лажно оптужују или шире омаловажавајуће коментаре о особи коју мрзе. То је глупо зато што клевета у ствари не мења оно што та особа стварно јесте. А пажљиви слушалац ће увидети да је у питању злоба, и имаће мање поштовања према клеветнику. Према томе, онај ко шири клевете вређа самог себе.

Праведан пут је да се не служимо ни преваром ни клеветом. Бог је рекао Израелцима: „Не мрзи брата свога у срцу своме“ (Левитска 19:17). А Исус је саветовао своје слушаоце: „Волите [чак и] своје непријатеље и молите се за оне који вас прогоне; да се покажете као синови свог Оца који је на небесима“ (Матеј 5:44, 45). Стварно је много боље да своје срце испунимо љубављу а не мржњом!

’Задржавај своје усне‘

Наглашавајући потребу да се контролише језик, мудри краљ каже: „Ко много говори не фали му грех, а опрезан је ко усне своје задржава“ (Пословице 10:19).

„Безумни много говори“ (Проповедник 10:14). Његова уста „просипају безумље“ (Приче Соломунове 15:2, ДК). То не значи да је свака причљива особа безумна. Али особа која много прича лако може бити канал за ширење штетног трачарења или гласина! Нарушен углед, повређена осећања, затегнути односи, па чак и физичка штета често се могу приписати безумном говору. „Где је много речи ту не мањка грех“ (Пословице 10:19, An American Translation). Сем тога, иде нам на живце кад смо у друштву неке особе која за сваку ствар има нешто да каже. Зато немојмо много да причамо.

Осим што једноставно избегава безумље, човек који задржава своје усне  поступа разборито. Он размишља пре него што нешто каже. Мотивисан љубављу према Јеховиним путевима и искреном жељом да помогне другоме, он узима у обзир како ће његове речи деловати на друге. Његове речи су љубазне и срдачне. Он размишља како да то што каже буде допадљиво и корисно. Његове речи су као „златне токе у сребрном сплету“ — умесне и доличне у свако доба (Пословице 25:11).

„Многима храну дају“

„Језик је праведника сребро одабрано“, каже даље Соломон, „а срце бездушника, оно мало вреди“ (Пословице 10:20). Оно што праведник каже је чисто — као одабрано, пречишћено сребро, без примеса. То сигурно важи за праве Јеховине слуге док другима преносе спасоносно спознање из Божје Речи. Њихов Величанствени Учитељ, Јехова Бог, образује их и ’даје им вешт језик, да клонуле речју својом држе‘ (Исаија 30:20; 50:4). Заиста, док причају о библијским истинама њихов језик је као одабрано сребро. Искреним људима много више вреде њихове речи него намере бездушника! Зато ревно причајмо о Божјем Краљевству и о Божјим чудесним делима.

Праведна особа је благослов за људе који је окружују. „Усне праведника многима храну дају“, каже даље Соломон, „а безумни [’они којима у срцу нешто недостаје‘, NW] са безумља гину“ (Пословице 10:21).

Како то да ’праведник многе храни‘? Хебрејска реч која се овде користи преноси мисао о „чувању стада“ (Пословице 10:21, фуснота у NW ). Она носи мисао о вођству као и о прехрани, умногоме као што се пастир у древно доба бринуо за своје овце (1. Самуилова 16:11; Псалам 23:1-3; Песма над песмама 1:7). Праведна особа води друге на пут праведности, и њен говор храни оне који је слушају. Зато они воде срећнији, задовољнији живот, па чак могу добити и вечни живот.

А шта је с безумном особом? Пошто јој у срцу нешто недостаје, она показује да јој фале добри мотиви или да је није брига за последице свог поступања. Таква особа ради шта хоће, и није свесна последица. Стога она испашта због својих поступака. И док праведна особа помаже другима да живе, особа којој нешто недостаје у срцу не може чак ни себе одржати у животу.

Избегавај распуштено понашање

Личност неке особе често се открива на основу онога што воли и што не воли. Наводећи ту чињеницу, краљ Израела каже: „Злочин чинити [’распуштено се понашати‘, NW] шала безумном изгледа, али мудрост разумном припада“ (Пословице 10:23).

Неки сматрају да је распуштено понашање нека шала или игра, па се тако понашају само ради „забаве“. Такви људи не сматрају Бога особом којој сви морају положити рачун, и не желе да виде колико је погрешан пут којим иду (Римљанима 14:12). Њихово размишљање је изопачено до те мере да умишљају да Бог не види њихова зла дела. Својим поступцима у ствари кажу: „Нема Бога“  (Псалам 14:1-3; Исаија 29:15, 16). Каква глупост!

С друге стране, разборит човек схвата да распуштено понашање није нека шала. Он зна да се то Богу не допада и да може уништити лични однос с њим. Такво понашање је глупо зато што људе лишава самопоштовања, уништава бракове, штети и уму и телу и води до губитка духовности. Што се нас тиче, било би мудро да избегавамо распуштено понашање и да развијамо љубав према мудрости као према вољеној сестри (Пословице 7:4).

Градити на правом темељу

Истичући колико је вредно да човек изгради свој живот на правом темељу, Соломон каже: „Чега се бездушник боји, то му се дешава, а што праведни зажеле, испуњава им се. Као вихор што пролази, тако бездушник нестаје, а праведник има вечите темеље“ (Пословице 10:24, 25).

Бездушник може другима унети велики страх. Међутим, на крају га задеси оно чега се боји. Пошто нема темељ на праведним начелима, он је попут нестабилне зграде која се руши у некој страшној олуји. Попушта под притиском. С друге стране, праведник је као човек који поступа у складу са Исусовим речима. Он је ’разборит човек, који своју кућу гради на стени‘. „И“, рекао је Исус, „сручи се киша, и дођоше бујице, и дунуше ветрови, и ударише на ту кућу, али она се не сруши, јер беше утемељена на стени“ (Матеј 7:24, 25). Таква особа је стабилна — њено размишљање и поступци су чврсто утемељени на Божјим начелима.

Пре него што настави да описује разлику између злих и праведних, мудри краљ износи једно кратко али важно упозорење. Он каже: „Што оцат зубима и што дим очима, то је лењив оном који му налог даје“ (Пословице 10:26). Оцат, то јест сирће, није пријатно за зубе. Киселина коју оно садржи ствара опор укус у устима и због ње могу утрнути зуби. Дим изазива пецкање и бол у очима. Према томе, ко год унајми лењу особу или је користи као представника сигурно ће имати проблеме и претрпеће финансијски губитак.

’Пут Јеховин је бедем‘

Краљ Израела даље каже: „Страх од Јехове дане умножава, бездушнима скрате се године. Очекивање је праведника радост, али нада бездушних пропада“ (Пословице 10:27, 28).

Праведна особа се води страхом пред Богом и она се труди да мислима, речима и делима угоди Јехови. Бог се брине о таквој особи и испуњава њена исправна очекивања. Међутим, зла особа живи безбожним животом. Понекад се чини да се њене наде остварују, али само привремено, јер су њени дани често прекинути насиљем или болешћу која је последица њеног начина живота. У дан њене смрти уништене су јој све наде (Пословице 11:7).

„Пут Јеховин бедем је поштењу“, каже Соломон, „ал’ је амбис оним који зло чине“ (Пословице 10:29). Пут Јеховин на који се овде указује није пут живота којим ми треба да идемо већ начин на који Бог поступа с људима. ’Дело је те стене савршено‘, рекао је Мојсије, ’јер су  сви путеви његови правда‘ (5. Мојсијева 32:4, ДК). Божји праведни путеви значе сигурност праведнима а пропаст злима.

Јехова је стварно бедем своме народу! „Праведник се неће никад спотакнути, али бездушници неће остати у земљи. Мудрост носе уста праведника, ал’ ће поган језик се пресећи. Уста праведника пријатност познају, уста бездушника пуна су пакости“ (Пословице 10:30-32).

Праведни сигурно добро пролазе и благословљени су зато што ходе путем праведности. Заиста, „благослов Јеховин богатство даје, а труд мало му додаје“ (Пословице 10:22). Зато увек водимо рачуна да поступамо у складу с Божјим начелима. Такође, увек задржавајмо усне и користимо језик да хранимо друге спасоносним истинама из Божје Речи и да их водимо путем праведности.

[Фуснота]

[Слика на 26. страни]

Језик може бити као „сребро одабрано“