Животодајне воде теку Андима

Анди се пружају посред Перуа, делећи ту земљу на пуст приобални појас са западне стране и бујне, магловите џунгле са источне стране. На овом планинском венцу живи више од једне трећине од укупно 27 милиона становника Перуа. Они живе или на висоравнима и стрмим падинама Анда, или у клисурама које су на изглед без дна и у плодним долинама тог планинског венца.

 ГРЕБЕНАСТА конфигурација Анда не дозвољава да се до њих лако допре. Због тога, милиони који тамо живе донекле су изоловани, тако да на њих углавном не утичу дешавања и догађаји изван њиховог подручја.

Мала села су ницала дуж потока да би људи имали приступа животодајној води која је неопходна за усеве и крда лама, алпака, викуња и стада оваца. Међутим, постоји још једна врста веома важне воде која тече Андима — освежавајућа духовна вода која долази од Јехове, ’извора живе воде‘ (Јеремија 2:13). Бог користи своје Сведоке да помогну људима у насељима која се налазе високо у Андима да би стекли тачно спознање о њему и његовим намерама (Исаија 12:3; Јован 17:3).

Пошто је Божја воља да се „све врсте људи спасу и дођу до тачног спознања истине“, ове слуге не жале труда да са животодајном поруком из Библије посете људске заједнице до којих се тешко долази (1. Тимотеју 2:4). Ова на Библији темељена порука је просветљујућа и узвишена. Она је ослободила тамошње људе искрена срца од сујеверја, обичаја и идеја због чега су се плашили мртвих, злих духова и сила природе. Што је још важније, ова порука им даје величанствену наду у вечни живот у рају на земљи.

Уложити труд

Објавитељи Краљевства који посећују ова удаљена подручја морају много да се прилагођавају. Да би достигли срца људи, учитељи Библије треба барем делимично да знају један од два локална језика, кечуа или ајмара.

Доћи до села у Андима није лако. У тим подручјима нема пуно пруга. Превоз је несигуран и зависи од временских услова и конфигурације терена. Како онда Сведоци долазе до људи да би им пренели поруку о Краљевству?

Храбри проповедници добре вести прихватили су се изазова и одазвали се у духу пророка Исаије: „Ево мене, мене пошаљи“ (Исаија 6:8). Они су користили три куће на точковима да би путовали на северна, централна и јужна подручја. Опремљени десетинама кутија са Библијама и библијском литературом, ревни пионири или пуновремене слуге сејали су библијску истину међу пријатељски настројене, гостољубиве и искрене људе који тамо живе.

Кривине на планинским путевима нарочито су опасне. Да би успешно превалили такав пут, возила морају да путују серпентинама. Током једног таквог маневрисања, један мисионар који је седео на задњем седишту аутобуса погледао је кроз прозор и приметио да је један од задњих точкова био на самој ивици провалије дубоке преко 200 метара! Затворио је очи док аутобус није прошао.

Неки путеви су у јако лошем стању и веома су уски. Савладавајући тако лош терен, једна од ових кућа на точковима ишла је низбрдо једним уским путем кад јој је у сусрет наишао камион. Кућа на точковима је морала да иде уназад узбрдо све до места где су два возила могла тик једно уз друго да се мимоиђу.

Ипак, резултати такве упорности били су изванредни. Да ли би желео да сазнаш више о тој упорности?

„Наводњавање“ језера Титикака

Пошто се налази у басену Анда на 3 800 метара надморске висине, језеро Титикака је највећа на свету водена површина на копну по којој се може пловити. Снегом прекривени планински врхови, од којих су неки виши од 6 500 метара, дају живот већини од 25 река које напајају Титикаку. Због изузетне висине клима је хладна, а они који нису с тог подручја морају се борити с висинском болешћу.

Пре извесног времена једна група пионира који говоре кечуа и ајмара, отпутовали  су до острва Амантани и Такиле, на језеру Титикака. Они су понели са собом слајдове и приказивали су презентацију названу „Поглед на цркве изблиза“, што је било отворено разматрање лажи хришћанског света. То је било добро примљено. Један човек је лепо дочекао браћу и уступио им је пространу собу у свом дому где су могли да бораве и поучавају људе Библији.

Први састанак на острву Амантани привукао је 100 људи, а састанку на острву Такиле присуствовало је 140. Презентација је била на наречју кечуа. Један брачни пар који је претходно живео на копну, рекао је: „Било је крајње време да нас се ви, Јеховини сведоци, сетите. Молили смо се да дођете.“

Осим ова два већа острва, нека од ових 40-ак „плутајућих“ острва на језеру Титикака такође су обрађена с добром вешћу. Плутајућа острва? Да, она су сачињена од тоторе, трске која расте у плићим деловима језера. Тотора расте из воде и издиже се изнад површине. Да би начинили острво, мештани савијају трску која је још увек укорењена у дно језера и плету је да би начинили неку врсту платформе. Ова платформа се затим прекрива блатом и јача с додатно исеченом трском. На њима се граде тршчане колибе у којима живе људи.

Јеховини сведоци су набавили један чамац да би проповедали људима на острвима језера Титикака. Чамац може да прими 16 људи. Након што пристану на тим плутајућим острвима, Сведоци ходају по тршчаној платформи од колибе до колибе. Они кажу да обично осећају благо померање површине под ногама. То није место за оне који пате од морске болести!

Што се тиче становништва које говори ајмара језиком, они настањују бројне заједнице и села дуж обала и на полуострвима која штрче у језеро. До њих је лакше доћи чамцем него копном. Процењује се да на том подручју укупно живи око 400 000 људи до којих се таквим чамцима долази с поруком о Краљевству. Ови чамци ће још прилично дуго бити запослени.

Гашење духовне жеђи

Флавио је живео у селу Санта Лусија, близу Хулијаке, у Андима. У својој јеванђелистичкој цркви био је поучаван доктрини о паклу. Годинама је живео у страху од таквог вечног кажњавања ватром. Често се питао како може Бог љубави вечно да мучи људе у ватри. Када је Тито, пуновремени слуга Јеховиних сведока посетио то село, дошао је и до Флавија.

Једно од првих питања које је Флавио поставио, било је: „Да ли ваша религија научава да се људи муче у паклу?“ Тито је одговорио да је таква идеја одвратна Створитељу и да наноси срамоту Јеховином имену, имену Бога љубави. Користећи Флавиов примерак Библије, Тито му је показао да мртви нису ничега свесни и да чекају земаљско ускрсење под Божјим Краљевством (Проповедник 9:5; Јован 5:28, 29). Ово је Флавију отворило очи. Одмах је прихватио библијски студиј, и ускоро је постао крштени хришћанин.

Захвално село

Замисли само колико је узбудљиво односити Писмо сељацима који никада пре нису видели Библију, или проповедати у селима где људи још никада нису чули о Јеховиним сведоцима или о доброј вести коју проповедају. То је било искуство три сестре пионирке — Росе, Алисије и Сесилије — које су проповедале у селима Искучака и Конајка, која се налазе на висини изнад 3 600 метара у централном делу Перуа.

 Када су стигле у прво село, нису имале где да одседну. Разговарале су с тамошњим командиром полиције, објаснивши му разлог њихове посете. Шта је био резултат? Он им је дозволио да преноће у полицијској станици. Следећег дана, пионирке су нашле стамбени простор у ком су могле дуже да бораве и који им је постао средиште активности.

Ускоро је дошло време за годишњи Меморијал Христове смрти. Пионирке су посетиле све куће у селу Искучака, уручиле су пуно Библија и започеле велик број библијских студија. Пре Меморијала уручиле су позивнице за овај догађај, објаснивши сврху ове прославе и значење симбола који се користе током ове комеморације. За овај догађај позвана је једна група браће да би помогла, а један од њих је одржао говор. Каква је била радост видети како овом посебном догађају присуствује 50 људи из тог малог села! Они су први пут могли да схвате шта у ствари Господова вечера значи. Такође, колико је за њих било драгоцено то што су имали Реч Божју у својим рукама!

Ослобођење од тешког терета

Доношење освежавајуће воде библијске истине заробљеницима лажне религије увек причињава радост. Писак је била једна утврда древног царства Инки. Већина људи који данас тамо живе поучавани су небиблијском учењу о пакленој ватри. Њихови свештеници им говоре да могу отићи на небо једино уз посредовање свештеника.

Разуме се да су такви људи жедни освежавајућих вода библијске истине. Док је проповедао од куће до куће, Сантијаго, пуновремени слуга Јеховиних сведока, имао је прилику да једном човеку објасни да је за праведне предвиђено да живе у рају на земљи (Псалам 37:11). Сантијаго је из Библије показао да ће мртви бити ускрснути и да ће човечанство бити поучено Јеховиним савршеним путевима са изгледом на вечни живот (Исаија 11:9). До тада је тај човек био ревни католик, уплео се у спиритизам и одао се алкохолу. Сада је имао на Библији темељену наду и циљ у животу — да живи у Рају. Спалио је све своје спиритистичке реквизите и престао да пијанчи. Окупио је своју породицу и прихватио библијски студиј. С временом су се сви у тој породици предали Јехови Богу и крстили се.

Радо прихваћена гостољубивост

Ти људи с брда су веома гостољубиви. Иако су им куће скромне а они сами сиромашни, посетиоцима нуде оно што имају. Пре него што сазна за узвишена библијска мерила, домаћин би можда посетиоцу понудио лишће коке да жваће док разговарају. Али након што постане Сведок, он може да понуди кашику шећера, што је од исте вредности у тим изолованим подручјима.

Један брат је замолио мисионара да иде с њим у једну накнадну посету. Након напорног пењања уз стрму планинску стазу, пљеснули су рукама да би домаћину најавили да су стигли. Позвани су у кућу са сламнатим кровом, али су морали да се сагну да би ушли кроз низак улаз. Пажљиво су обишли средиште земљаног пода, где је мајка ископала рупу, наместила ћебе и ставила своју бебу. Беба није могла да изађе и задовољно је гукала док су одрасли разговарали. Након што су обавили занимљив разговор о благословима Краљевства, жена је изнела једну велику посуду с локалним пићем. Убрзо су браћа била на путу низбрдо да обаве још неке посете.

Обилна жетва

Сада у овом подручју има око стотину изолованих група с преко хиљаду људи који проучавају Библију с Јеховиним сведоцима. Дипломци Теократске школе за оспособљавање слугу у Лими послати су да ојачају те групе како би постале скупштине. Особе исправна срца које су тако дуго биле заробљеници лажне религије и сујеверја, нашле су слободу кроз добру вест о Краљевству! (Јован 8:32). Њихова жеђ за водама истине је задовољена.

[Слика на 10. страни]

Сведочење на „плутајућим“ острвима језера Титикака