Пређи на садржај

Пређи на садржај

Ми дајемо све од себе!

Ми дајемо све од себе!

Ми дајемо све од себе!

„ДАЈ све од себе.“ Овај практични савет дао је један члан Водећег тела Јеховиних сведока једном мисионару. Али зашто искусног слугу подсећати на тако нешто елементарно? Зар нису већина мисионара неустрашиви људи који се свакодневно боре с бубама, змијама, врућином, болестима и разним тешкоћама?

У ствари, мисионари Јеховиних сведока су обични људи и жене, хришћани које је дубока љубав према Јехови и ближњима покренула да служе у страним земљама. Они настоје да служе Јехови дајући све од себе, тражећи снагу од њега (Ефешанима 6:10).

Да бисмо више сазнали о мисионарској служби, замислимо да дан проводимо у посети једном типично мисионарском дому у западној Африци.

Дан у мисионарској служби

Скоро је седам сати. Стигли смо у мисионарски дом баш на време да бисмо учествовали у разматрању библијског цитата за тај дан. Срдачно нас је дочекало десет мисионара и направили су нам места за столом за доручак. Након што смо се упознали, једна мисионарка која је много година на својој додели, почела је да нам прича једно комично искуство из службе. Али наше ћаскање се завршава у тренутку када председавајући за тај дан подсећа радосну дружину да је време да се осмотри дневни цитат. Разматрање ће се одржати на француском. Иако не говоримо тај језик, из начина на који се изражавају видљиво је да су ови мисионари иако странци веома добро савладали тај језик.

Након разматрања Писма, следи срдачна молитва и време је за доручак. Док се послужујемо прилично великим порцијама житарица, мисионар који седи до нас наговара нас да ставимо на житарице кришке банане. Ми објашњавамо да баш и не волимо банане, међутим он обећава да ћемо направити изузетак чим окусимо банане које су ту узгајане. Стога додајемо неколико кришки нашим житарицама. Заиста је био у праву! Ове банане су укусне — слатке као сладолед! Објаснили су нам да је француски хлеб који смо имали за доручак испечен рано тог јутра у малој пекари преко пута мисионарског дома.

Након доручка провешћемо дан с једним брачним паром мисионара, које ћемо назвати Бен и Карен. Чули смо о плодном подручју у овој западноафричкој земљи, и жудимо за тим да искусимо то што смо чули.

Када смо стигли до аутобуске станице, тамо је већ чекало на десетине људи. Ускоро наши пријатељи мисионари започињу с једном женом и њеним сином један жив разговор на библијску тему. Пошто не знамо француски, могли смо само ту да стојимо и да се осмехујемо! Само што је жена прихватила примерке Куле стражаре и Пробудите се!, аутобус стиже и онда сви истовремено покушавају да уђу! Након што смо се попели, гура нас маса која наваљује иза нас. Изазов је одржати равнотежу док одлазимо ка задњем делу аутобуса. Чим возач крене, држимо се још чвршће. С времена на време, аутобус нагло скреће до станице, па је гужва још већа. Осмехујемо се нашим сапутницима, а они нам осмехом узвраћају. Колико смо само желели да можемо комуницирати с њима!

Док наш аутобус јури, кроз прозор посматрамо комешање на улици. Две жене ходају једна поред друге с великим теретом на глави. Једна од њих носи велику кофу с водом. Један продавац је на тротоару распростро ћебе и ставио на њега нешто накита за који се нада да ће га продати. Посвуда се виде људи који купују или продају ама баш све што се може купити или продати.

Изненада, Бен који стоји поред мене, примећује да га нешто кљуца у ногу. Шта ли је то? Аутобус јесте крцат, али ево опет. Некако успева да погледа доле. У једној торби код његових ногу налази се једна патка која с времена на време пружи своју главу из торбе и кљуцне га у ногу! Бен објашњава да патку њен власник вероватно носи на пијацу да је прода.

Када смо стигли до нашег подручја, били смо радосни што ћемо посећивати типично афрички крај. Док смо се приближавали првој кући, Бен снажно пљесне рукама да би се најавио станару. У овом делу света људи овако „куцају на врата“. Појављује се један младић и објашњава да је заузет, али нас моли да се вратимо касније тог јутра.

Код следећих врата срећемо жену која говори наречјем које Бен не разуме. Она позива свог сина и моли га да преведе оно што Бен има да каже. Чим Бен заврши, жена прихвата брошуру о библијским темама, а њен син обећава да ће јој објаснити. Код треће куће, у предњем делу дворишта седи неколико младих људи. Двојица од њих брзо устају са својих столица како би посетиоци сели. Услеђује жив разговор о коришћењу крста у обожавању. Договорено је да се следеће седмице настави разговор. Сада је време да поново посетимо оног заузетог младића кога смо срели у првој кући. Он је већ некако чуо о разговору који смо водили с младићима на крају улице. Сада је постављао многа библијска питања и тражио библијски студиј. Након што је проверио свој распоред, Бен се сложио да наврати у исто време наредне седмице. Док се враћају у мисионарски дом за ручак, Бен и Карен објашњавају да морају веома пажљиво да планирају своју активност вођења библијских студија, јер лако могу започети више библијских студија него што их могу водити.

Ми их похваљујемо што течно говоре француски. Бен објашњава да он и Карен већ шест година служе као мисионари, и француски им постаје све лакши. Није било лако учити нови језик, кажу нам, али се истрајност исплатила.

У 12.30, сви мисионари су се окупили за ручак. Сазнајемо да је свакога дана неки други мисионар задужен да припрема доручак и ручак и да након тога опере судове. Данас је једна мисионарка припремила веома укусну печену пилетину и помфрит уз салату од парадајза — што је њен специјалитет!

Које планове Бен и Карен имају за поподне? Они објашњавају да сви становници беже од сунца у периоду од 13 до 15 часова, тако да мисионари обично користе део тог времена за проучавање или да мало одремају. Нисмо изненађени када нам Карен каже да новим мисионарима не треба пуно да се навикну на овај обичај!

Након кратког поподневног одмора, враћамо се у службу на терену. Један заинтересовани човек с којим Бен већ неко време покушава да се састане још увек није код куће, али када Бен пљесне рукама до врата долазе два младића. Кажу нам да је домаћин споменуо да га Бен посећује и озбиљно је препоручио да затраже помоћно средство за проучавање Библије Спознање које води до вечног живота. Срећни смо што можемо да им оставимо примерак те књиге. Затим, седамо у аутобус који ће нас одвести до подручја где ће Карен водити библијски студиј с једном заинтересованом женом.

Док пролазимо улицама које су пуне људи, Карен нам говори да је с том женом ступила у контакт једног дана док су се заједно возиле таксијем с још неколико путника. Карен је тој жени дала трактат да га прочита током путовања. Жена је прочитала трактат, а потом затражила један други. Овај је прочитала с још већим интересовањем. На крају путовања, Карен се договорила с њом да је посети у њеном дому и тако је започела један успешан библијски студиј из брошуре Шта Бог захтева од нас? Данас ће Карен обрадити пету лекцију из те брошуре.

У потпуности смо уживали у служби на терену, али преостала су нам још нека питања у вези с мисионарском службом. Наши домаћини нас уверавају да ће нам припремити лаган оброк и одговорити на наша питања када се вратимо кући.

Како одржавају темпо

Док смо јели пржена јаја, француски хлеб и сир, сазнали смо много тога о мисионарском животу. Понедељак је обично дан када се мисионари одмарају или брину о личним стварима. Већина мисионара тога дана проводи извесно време пишући породици и пријатељима. Новости од куће су за њих веома важне, и мисионари уживају да шаљу и примају пошту.

Пошто мисионари живе и раде у тесној сарадњи, од суштинске је важности да одржавају добру комуникацију дружећи се са осталим мисионарима и разматрајући духовне ствари. У ту сврху, поред тога што се држе редовног распореда за лично проучавање Библије, сваког понедељка увече мисионари проучавају Библију уз часопис Кулу стражару. Бен указује на то да када више мисионара различитог порекла живи заједно, неизбежне су мање разлике у гледиштима, али духовна припрема породичног студија помаже им да сачувају мирољубиву, уједињену атмосферу. Он истиче да је такође важно да не схватамо сами себе преозбиљно.

Понизност је такође важна. Мисионари су послати, не да им се служи, већ да служе. Наши пријатељи запажају да је на било ком језику скоро најтеже рећи „жао ми је“, нарочито када се неко извињава за нешто што је ненамерно рекао или учинио. Бен нас подсећа на библијски пример Авигеје која се извињавала због грубог понашања њеног мужа и на тај начин је изгладила ситуацију која је могла да доведе до катастрофе (1. Самуилова 25:23-28). Способност да се ’живи мирољубиво‘ јесте важна ствар да би неко био добар мисионар (2. Коринћанима 13:11).

Мисионари једанпут месечно одржавају један састанак да би размотрили ствари које се тичу породице, и ради планирања распореда. Након тога сви уживају у једном посебном десерту. Нама се чини да је то веома практична — али и укусна — припрема.

Чим се вечера заврши, одлазимо у кратак обилазак мисионарског дома. Иако је дом скроман, запажамо да мисионари сарађују да би га одржавали крајње чистим. Имају фрижидер, машину за прање веша и једну пећ. Карен каже да се у тропским земљама, као што је ова у западној Африци, такође може наћи и клима-уређај. Прикладан смештај, здрава храна и једноставне мере предострожности помажу мисионарима да остану здрави и продуктивни.

Усредсредити се на позитивне ствари

Импресионирани смо свиме што смо видели. Да ли је могуће да је мисионарска служба за нас? Како то можемо сазнати? Наши домаћини нам дају неколико ствари за размишљање.

Прво, кажу нам да хришћански мисионари нису у потрази за авантурама. Они траже искрене људе који желе да сазнају о Божјим чудесним обећањима. Мисионари посвећују најмање 140 сати месечно у служби на терену, тако да је љубав према овој служби неопходна.

’Али‘, питамо се, ’шта је са змијама, гуштерима и бубама?‘ Иако се они могу наћи на многим мисионарским доделама, каже нам Бен, мисионари се навикну на њих. Он додаје да свака мисионарска додела има своју драж, и с временом, мисионари се усредсређују на позитивне аспекте своје службе. Услови који би се претходно сматрали „другачијима“, ускоро постају свакодневни, а у неким случајевима чак и пријатни. Једна мисионарка која је пуно година служила у западној Африци, пре него што су је личне обавезе присилиле да се врати кући, рекла је да је за њу било теже да напусти своју доделу него да напусти своју земљу годинама раније. Њена мисионарска додела постала је њен дом.

Да ли си спреман?

Бен и Карен су нам задали пуно тога за размишљање. Како је с тобом? Да ли си икада размишљао о томе да служиш као мисионар на страном подручју? Ако јеси, можда си ближи том циљу него што мислиш. Једна од главних ствари која се тражи јесте да имаш љубав према пуновременој служби и да уживаш да помажеш људима. Не заборави, мисионари нису суперхероји већ обични мушкарци и жене. Они дају све од себе да би обавили један веома важан задатак.

[Слике на 27. страни]

Сваки дан почиње разматрањем библијског цитата

[Слике на странама 28, 29]

Сцене из Африке

[Слика на 29. страни]

Живети као мисионар може бити веома задовољавајуће