Можеш ли учинити овај свет бољим?

ПОКРЕНИ

Можеш ли учинити овај свет бољим?

Политика није у стању да друштву врати његово везивно ткиво. Она је лоше опремљена да би реконструисала традиционална веровања у вези с моралом. Ни најбољи политички планови не могу вратити добра мерила за удварање или брак, учинити да очеви буду одговорни за своју децу, вратити огорчење или стид тамо где се раније осећало... Закон не може да искорени већину моралних проблема који нас муче.“

ДА ЛИ се и ти слажеш са овим речима бившег саветника владе САД? Ако се слажеш, шта је онда решење за многе данашње проблеме који су последица похлепе, недостатка природне наклоности у породицама, слободног морала, незнања и других штетних утицаја који нагризају друштво? Неки људи мисле да не постоји решење, тако да им само преостаје да проживе свој живот онако како то најбоље знају и умеју. Други се надају да ће се једног дана појавити неки харизматични и генијални вођа, можда чак религиозни вођа, који ће им показати прави смер.

У ствари, пре две хиљаде година, људи су желели да поставе Исуса Христа за свог краља јер су запазили да га је послао Бог и да би био најспособнији владар. Ипак, када је Исус разазнао њихове намере, брзо је напустио место догађаја (Јован 6:14, 15). „Моје краљевство није део овог света“, касније је објаснио једном римском намеснику (Јован 18:36). Међутим, данас мало ко заузима став попут Исуса — чак ни религиозне вође које тврде да су његови следбеници. Неки од њих настојали су да учине овај свет бољим, било тако што су покушавали да утичу на световне владаре или тако што су сами заузимали политичке положаје. То можемо видети ако бацимо поглед на догађаје из 1960-их и ’70-их.

Религиозни напори да се побољша свет

Крајем 1960-их, извесни теолози у латиноамеричким земљама почели су да се боре у корист сиромашних и потлачених. У ту сврху основали су теологију ослобођења, према којој Христ није представљен као спаситељ искључиво у библијском смислу, већ такође и у политичком и економском. У Сједињеним Државама је известан број црквених вођа који су постали дубоко забринути због опадања моралних вредности, основао организацију звану Морална већина. Она се залагала за то да се на политичке положаје поставе људи који би унапређивали здраве породичне вредности. Слично томе и у многим муслиманским земљама извесне групе су покушавале да зауздају корупцију и ексцесе унапређивањем теснијег придржавања Курана.

Верујеш ли да је свет бољи захваљујући таквим залагањима? Чињенице показују да гледано у целини моралне вредности и даље опадају, а јаз између богатих и сиромашних постаје све већи, чак и у оним земљама у којима је теологија ослобођења била истакнута.

Пошто у Сједињеним Државама Морална већина није успела да оствари своје кључне циљеве, њен оснивач Џери Фалвел је 1989. расформирао ту организацију. На њено место су дошле друге организације. Ипак, Пол Вејрич, онај који је измислио израз „морална већина“, написао је у часопису Christianity Today: „Чак и када побеђујемо у политици, наше победе не остварују она политичка гледишта за која верујемо да су важна.“ Он је такође написао: „Култура постаје још шири сливник. Налазимо се усред културног колапса историјских размера, колапса који је толико велик да једноставно поражава политику.“

Колумниста и писац Кал Томас, открио је шта је сматрао основном маном у покушају да се друштво уздигне помоћу политике: „Права промена настаје код појединаца, а не на изборима пошто наши главни проблеми нису економски нити политички, већ морални и духовни.“

Али, како ти решаваш моралне и духовне проблеме у свету у ком не постоје мерила, у ком људи сами за себе одлучују шта је исправно а шта неисправно? Ако утицајни и добронамерни људи — било да су религиозни или не — нису у стању да учине овај свет заиста бољим, ко је онда тај који то може? Као што ћемо видети у следећем чланку, постоји одговор. У ствари, у том одговору је суштина Исусових речи да његово Краљевство није од овог света.

[Извори слика на 2. страни]

[Извори слика на 3. страни]

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ)