Како Исус спасава?

„Исус спасава!“ „Исус је наш Спаситељ!“ У многим земљама широм света овакве поруке се налазе на зидовима зграда и на другим јавним местима. Милиони људи искрено верују да је Исус њихов Спаситељ. Ако би их упитао: „Како нас Исус спасава?“, они би вероватно одговорили: „Исус је умро за нас“, или: „Исус је умро за наше грехе“. Да, Исусова смрт нам омогућује да се спасемо. Али, како се могу смрћу једне особе платити греси мноштва људи? Ако би те неко питао: „Како нас Исусова смрт може спасити?“, шта би рекао?

ОДГОВОР који Библија даје на ово питање веома је једноставан, осим тога он је и јасан, и веома значајан. Међутим, да бисмо схватили важност тог одговора најпре треба да осмотримо Исусов живот и његову смрт као решење једног веома тешког проблема. Само тада можемо исправно схватити огромну вредност Исусове смрти.

Тиме што је Исус дао свој живот, Бог је решио ситуацију која је настала када је Адам сагрешио. Каква је само трагедија био тај грех! Први човек и његова жена Ева, били су савршени. Дом им је био предиван Еденски врт. Бог им је дао смисаон задатак да се брину о њиховом дому налик врту. Требало је да с пуно љубави надгледају  друга жива створења на земљи. И док би се људи множили и пунили земљу милионима јединки од своје врсте, требало је да прошире рај до граница земље (Постање 1:28). Какав су сјајан и узбудљив посао добили! Штавише, уживали су у узајамном срдачном друштву (Постање 2:18). Ништа им није недостајало. Пред њима је био срећан вечни живот.

Тешко је замислити како су Адам и Ева могли да сагреше. Али, први људски пар се побунио против онога ко их је створио — Јехове Бога. Користећи се змијом, духовно створење Сатана, Ђаво, навео је Еву да буде непослушна Јехови, а Адам је пошао њеним стопама (Постање 3:1-6).

Није било сумње око тога шта ће Створитељ учинити са Адамом и Евом. Он је већ био изрекао последице непослушности када је рекао: „Једи слободно са сваког дрвета у врту; али с дрвета познања добра и зла не једи, јер у који дан окусиш с њега умрећеш“ (Постање 2:16, 17). Сада је био неопходан одговор на једно далеко важније питање.

Човечанство се суочава с једним тешким проблемом

Првобитни грех је човечанству створио један веома озбиљан проблем. Адам је започео живот као савршен човек. Стога су његова деца могла имати савршен вечни живот. Међутим, Адам је сагрешио пре него што је имао деце. Цео људски род је још увек био у његовим бедрима у тренутку када му је била изречена пресуда: „Са знојем лица свога најешћеш се хлеба, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си ти прах и у прах ћеш се вратити“ (Постање 3:19). Дакле, када је Адам сагрешио и почео да умире, као што је Бог и рекао да ће се десити, заједно с њим је читаво човечанство осуђено на смрт.

У складу с тим, апостол Павле је касније написао: „Преко једног човека [Адама] у свет [је] ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12). Да, због првобитног греха, деца која би се иначе родила савршена с бескрајним животом у изгледу дошла су на свет са изгледом на болести, старост и смрт.

„То није фер“, неко би могао да каже. „Ми нисмо изабрали да будемо непослушни Богу — то је Адамов избор. Зашто би требало ми да изгубимо изглед на вечни живот и срећу?“ Знамо да када би неки суд осудио сина на издржавање затворске казне зато што је његов отац украо неки ауто, син би с правом могао да се жали: „То није праведно! Ја нисам ништа лоше учинио“ (Поновљени закони 24:16).

Тиме што је навео првог мушкарца и жену на грех, Сатана је можда закључио да ће тиме ставити Бога у безизлазну ситуацију. Ђаво је нанео ударац људској раси веома рано у њеној историји — пре него што се иједно дете родило. У тренутку када је Адам сагрешио, важно питање је гласило: „Шта ће Јехова урадити с децом Адама и Еве?“

Јехова Бог је урадио оно што је било праведно и фер. „Далеко је од Бога неправда, далеко безакоње од Свемоћног!“, изјавио је праведни човек Елијуј (Јов 34:10). Што се тиче Јехове, пророк Мојсије је написао: „Он је стена наша! Савршено је његово дело, и прави су путеви његови; веран је он Бог, нема у њему неправде, праведан је и истинит“ (Поновљени закони 32:4). Решење које је истинити Бог пружио за проблем који је настао услед Адамовог греха не искључује могућност да вечно живимо у рају на земљи.

 Бог пружа савршено решење

Осмотри решење које је Бог изнео у пресуди коју је изрекао Сатани, Ђаволу. Јехова је рекао Сатани: „Метнућу непријатељство између тебе и жене [Божје небеске организације], и између потомства твога [света под Сатанином контролом] и потомства њезина [Исуса Христа], и оно ће ти [Сатани] главу згазити, и ти ћеш га у пету уједати [Исусова смрт]“ (Постање 3:15). У овом првом пророчанству из Библије, Јехова је указивао на намеру коју је имао са својим духовним сином који је требало да дође на Земљу да живи као савршен човек Исус, а затим умре — да буде уједен у пету — у том безгрешном стању.

Зашто је Бог захтевао смрт једног савршеног човека? Па, коју је казну Јехова Бог изрекао Адаму ако сагреши? Зар није смрт? (Постање 2:16, 17). „Плата коју даје грех [је] смрт“, написао је апостол Павле (Римљанима 6:23). Адам је платио свој грех сопственом смрћу. Њему је био дат живот, он је изабрао да сагреши и његова смрт је била казна за грех (Постање 3:19). Шта је са осудом под коју је читаво човечанство дошло због тог греха? Да би се окајали њихови греси, била је неопходна смрт. Али чија би смрт могла праведно да покрије преступе целог човечанства?

Божји Закон дат древној нацији Израел захтевао је „живот за живот“ (Излазак 21:23). Према овом законском начелу, требало би да смрт која покрива преступе човечанства има исту вредност колику и оно што је Адам изгубио. Само би смрт једног другог савршеног човека могла да плати цену греха. Исус је био такав човек. Заиста, Исус је био ’одговарајућа откупнина‘ за спасење читавог откупљивог човечанства, Адамових потомака (1. Тимотеју 2:6; Римљанима 5:16, 17).

Исусова смрт има велику вредност

Адамова смрт нема вредност; он је заслужио да умре за своје грехе. Међутим, Исусова смрт има велику вредност јер је он умро у безгрешном стању. Јехова Бог је могао да прихвати вредност Исусовог савршеног живота као откупнину за послушне потомке грешног Адама. А вредност Исусове жртве не примењује се само за плаћање наших прошлих грехова. Јер да је тако, ми не бисмо имали будућност. Пошто смо зачети у греху сигурно ћемо увек изнова грешити (Псалам 51:7). Колико можемо бити захвални што за нас Исусова смрт представља припрему преко које долазимо до савршенства, што је првобитно била Јеховина намера за потомке Адама и Еве!

Адам се може упоредити са оцем који је умро и оставио нас у тако великим дуговима (греху) да за нас једноставно нема начина да се извучемо из дугова. С друге стране, Исус је попут доброг оца који је умро и оставио нам богато наслеђе, које поред тога што нас ослобађа огромних дугова у којима нас је Адам оставио, пружа нам и довољно тога да вечно живимо. Исусова смрт није једноставно поништавање прошлих грехова; то је такође и предивна припрема за нашу будућност.

Исус спасава јер је умро за нас. И каква је само драгоцена припрема његова смрт! Када на то гледамо као на део Божјег решења за сложени проблем Адамовог греха, то јача нашу веру у Јехову и његов начин обављања ствари. Да, Исусова смрт је средство којим се ’свако ко исказује веру‘ у њега спасава од греха, болести, старости, па и саме смрти (Јован 3:16). Да ли си захвалан Богу за ову припрему пуну љубави која је намењена за наше спасење?

[Слика на 5. страни]

Адам је човечанству донео грех и смрт

[Слика на 6. страни]

Јехова је пружио савршено решење