Нојева вера осуђује свет

ДА ЛИ си икада чуо за Ноја, богобојазног човека који је изградио арку да би у општем Потопу сачувао живот? Упркос томе што је древна, ова прича је позната милионима људи. Међутим, то што многи не схватају јесте то да је Нојев живот значајан за све нас.

Зашто би требало да нас интересује неки извештај који је хиљадама година стар? Постоји ли нека сличност између Нојеве ситуације и наше? Ако постоји, како нам може помоћи његов пример?

Свет Нојевих дана

Према библијској хронологији, Ноје је рођен 2970. пре н. е. — 126 година након Адамове смрти. До Нојевог времена земља је била пуна насиља, а већина Адамових потомака изабрала је да следи пример свог претка који је застранио. Дакле, „Јехова виде да је неваљалство људи велико на земљи, и да су све мисли срца њихова свагда само к злу управљене“ (Постање 6:5, 11, 12).

Људска побуна није била једини разлог за Јеховино негодовање. Извештај из Постања објашњава: „Видећи синови Божји кћери човечје како су лепе, узимаху за жене све оне које изабраху... У то време бејаше дивова [„Нефилима“, NW] на земљи, пошто су се синови Божји састали били са кћерима човечјим, па им оне рађаху синове. То беху они јунаци који су у старо време на гласу били“ (Постање 6:2-4). Ако се ови стихови упореде са изјавом коју је забележио апостол Петар, јасно је да су „синови Божји“ били непослушни анђели. Нефилими су били хибридни потомци који су настали из забрањених сексуалних односа између жена и материјализованих отпадничких анђела (1. Петрова 3:19, 20).

„Нефилими“, то јест „обарачи“, означавају особе које су обарале друге. Они су били прави тирани, а грех њихових блудних отаца повезан је са изопаченошћу Содома и Гоморе (Јуда 6, 7). Сви заједно подстицали су на нечувену злоћу на земљи.

 „Без мане међу својим савременицима“

Зло је било толико распрострањено да је Бог одлучио да уништи човечанство. Али надахнути извештај каже: „Ноје нађе милост пред очима Јеховиним... Ноје беше човек праведан и безазлен целог свог века [„без мане међу својим савременицима“, NW]; свагда ходаше Ноје по вољи Божјој“ (Постање 6:8, 9). Како је било могуће да ’ходи по вољи Божјој‘ у безбожном свету који је заслуживао уништење?

Без сумње, Ноје је научио пуно од свог оца Ламеха, човека који је поседовао веру, Адамовог савременика. Када је свом сину дао име Ноје (верује се да то име значи „одмор“ или „утеха“), Ламех је прорекао: „Овај ће нас одморити од послова наших и од тешког труда руку наших што нам задаје земља коју прокле Јехова.“ То пророчанство се испунило онда када је Бог отклонио своју клетву са земље (Постање 5:29; 8:21).

Имати богобојазне родитеље није гаранција за духовност јер свако мора успоставити лични однос с Јеховом. Ноје је ’ходио по вољи Божјој‘ тако што је тежио за животним путем који Бог одобрава. Оно што је Ноје научио о Богу подстицало га је на то да му служи. Нојева вера се није поколебала када је био обавештен о Божјој намери ’да у потопу истреби сваку пут‘ (Постање 6:13, 17).

Имајући поверења у то да ће се ова нечувена катастрофа догодити, Ноје је послушао Јеховину заповест: „Начини себи корабљу од дрвета гофера. Начини корабљу на прегратке и премажи је смолом изнутра и споља“ (Постање 6:14). Удовољити Божјим смерницама у вези са арком није био мали задатак. Ипак, „Ноје учини, како му заповједи Бог“. У ствари, „све онако учини“ (1. Мојсијева 6:22, ДК). Ноје је то постигао уз помоћ своје жене и синова Сима, Хама, Јафета и њихових жена. Јехова је благословио такву веру. Какав диван пример за данашње породице!

Шта је све било укључено у градњу арке? Јехова је Ноју дао смернице да изгради један велики непромочиви, троспратни дрвени сандук који би био дугачак 133 метра, 22 метра широк и висок 13 метара (Постање 6:15, 16). Такав пловни објекат би имао капацитет сличан разним данашњим теретним бродовима.

Какав огроман подухват! По свему судећи, то је значило оборити на хиљаде стабала, довући их до градилишта и исећи их у дебеле даске или греде. То је значило подићи скеле, начинити клинове или кочеве, набавити катран да би арка била непромочива, обезбедити посуде, алат и друге ствари. Сам рад је можда захтевао преговарање с трговцима и плаћање за робу и услуге. Очигледно је била важна тесарска вештина да би се тачно углављивала стабла и изградила одговарајуће чврста структура. И замисли само — градња је вероватно трајала око 50 или 60 година!

 Затим је требало да се Ноје усредсреди на припрему довољне количине хране и крме (Постање 6:21). Требало је да сакупи и уведе мноштво животиња у арку. Ноје је извршио све што је Бог заповедио и посао је био обављен (Постање 6:22). Јеховин благослов је гарантовао потпуни успех.

’Проповедник праведности‘

Осим прављења арке, Ноје је оглашавао упозорење и верно је служио Богу као ’проповедник праведности‘. Али народ ’није обратио пажњу док није дошао потоп и све их однео‘ (2. Петрова 2:5; Матеј 24:38, 39).

Узимајући у обзир духовну и моралну исквареност тих дана, лако се може претпоставити да је Нојева породица могла да постане предмет исмевања од стране неповерљивих комшија и предмет злостављања и изругивања. Људи су их вероватно сматрали лудима. Међутим, Ноје је био успешан у давању духовног охрабрења и подршке свом домаћинству, јер они никада нису прихватили насилне, неморалне и пркосне путеве њихових безбожних савременика. Својим говором и поступцима, чиме је показао своју веру, Ноје је осудио свет тог времена (Јеврејима 11:7).

Сачуван кроз Потоп

Кратко пре почетка провале облака, Бог је рекао Ноју да уђе у већ изграђену арку. Када су се Нојева породица и животиње укрцали, „Јехова је затворио врата“, а напољу су остали сви ругачи. Када је дошао Потоп, непослушни анђели су се изгледа дематеријализовали и избегли уништење. Али шта је било с другима? Свако живо биће које је било на лицу земље изван арке изгубило је живот, укључујући и Нефилиме! Само су Ноје и његова породица преживели (Постање 7:1-23).

Ноје и чланови његовог домаћинства провели су у арки целу лунарну годину и још десет дана. Били су заокупљени храњењем и појењем животиња, отклањањем отпадака и вођењем евиденције о времену. Попут бродског дневника, Постање тачно бележи сваку фазу Потопа, потврђујући тиме тачност тог догађаја (Постање 7:11, 17, 24; 8:3-14).

 Док су били у арки, Ноје је без сумње са својом породицом водио духовне разговоре и захваљивао Богу. Очигледно је да је захваљујући Ноју и његовој породици сачувана претпотопна историја. Поуздане усмене традиције или писани историјски документи које су поседовали пружали су добар материјал за корисно разматрање током Потопа.

Колико су Ноје и његова породица били срећни када су поново могли стати на суво тло! Прво што је урадио било је то да је подигао један олтар и у својству свештеника заступао своју породицу и принео жртве Ономе ко их је спасао (Постање 8:18-20).

„Као што је било у Нојевим данима“

Исус Христ је рекао: „Као што је било у Нојевим данима, таква ће бити присутност Сина човечјег“ (Матеј 24:37). Данас су хришћани на сличан начин проповедници праведности, подстичу људе на покајање (2. Петрова 3:5-9). Имајући ту сличност у виду, можда се питамо шта је Ноју пролазило кроз ум пре Потопа. Да ли је икада мислио да је његово проповедање бескорисно? Да ли је с времена на време био уморан? Библија о томе не говори. Једноставно нам је речено да је Ноје послушао Бога.

Да ли видиш како се Нојева ситуација може применити на нашу? Он је био послушан Јехови упркос противљењу и тешкоћама. Зато га је Јехова просудио као праведног. Нојева породица није тачно знала када ће Бог учинити Потоп, али су знали да ће до њега доћи. Вера у Божју реч подржала је Ноја кроз многе године рада и кроз на изглед бесплодно проповедање. Заиста, нама је речено: „Вером је Ноје, након што је добио божанско упозорење о ономе што се још није видело, показао страх пред Богом и саградио арку за спасење свог дома; и том вером је осудио свет, и постао наследник праведности која је по вери“ (Јеврејима 11:7).

Како је Ноје стекао такву веру? Он је по свему судећи издвајао време да размишља о свему што је знао о Јехови и допустио је да буде вођен тим спознањем. Без сумње, Ноје је разговарао с Богом у молитви. У ствари, он је постао толико присан с Јеховом да је ’свагда ходио по вољи Божјој‘. Као поглавар породице, Ноје је с радошћу свом домаћинству посвећивао време и пажњу пуну љубави. То је укључивало старање о духовним интересима његове жене, његова три сина и три снахе.

Попут Ноја, прави хришћани данас знају да ће Јехова ускоро уништити овај безбожни систем ствари. Не знамо ни дан ни час, али схватамо да ће опонашање вере и послушности овог „проповедника праведности“ довести до тога да „душу живом сачувамо“ (Јеврејима 10:36-39).

[Оквир на 29. страни]

Да ли је заиста био Потоп?

Антрополози су сакупили чак око 270 легенди о потопу из скоро свих племена и народа. „Прича о потопу присутна је широм света“, каже библичар Клаус Вестерман. „Попут извештаја о стварању, она је део нашег основног културног наслеђа. То је заиста задивљујуће: свугде по свету налазимо приче о једном древном потопу.“ А објашњење? Коментатор Енрико Галбијати каже: „Стална присутност приче о потопу код различитих и јако удаљених народа, знак је историјске реалности саме чињенице која лежи у основи таквих традиција.“ Међутим, оно што је за хришћане још важније од запажања библичара, јесте спознање да је сам Исус говорио о Потопу као о стварном догађају из историје човечанства (Лука 17:26, 27).

[Оквир на 30. страни]

Нефилими у митологији?

Приче о љубавним везама између богова и људи — и између „хероја“ или „полубогова“ који су настали из тих веза — биле су уобичајене за грчку, египатску, угаритску, хуритску и месопотамску теологију. Богови у грчкој митологији били су људског облика и били су веома лепи. Они су јели, пили, спавали, имали сексуалне односе, свађали се, борили се, заводили једни друге и силовали. Иако су наводно били свети, били су кадри за сваку врсту обмане и злочина. За хероје попут Ахила говорило се да су божанског и људског порекла и да су били обдарени надљудском способношћу, али не и бесмртношћу. Дакле, оно што Постање говори о Нефилимима баца светло на могуће, или чак вероватно порекло таквих митова.