„Ми светлост преко твоје светлости видимо“

СВЕТЛОСТ је нешто што често узимамо здраво за готово све док не нестане струје и наш комшилук не утоне у мрак. На сву срећу, наша небеска „централа“ — Сунце — апсолутно је поуздана. А захваљујући светлости са Сунца, ми можемо видети, јести, дисати и живети.

Пошто је светлост неопходна за живот, не треба да нас изненади што у Постању читамо да се светлост појавила првог стваралачког дана. „Бог рече: Нека буде светлост. И би светлост“ (Постање 1:3). Богобојазни људи попут краља Давида увек су признавали да је Јехова извор живота и светлости. „Јер у теби извор је живота“, писао је Давид. „Ми светлост преко твоје светлости видимо“ (Псалам 36:10).

Давидове речи се примењују и дословно и симболично. Encyclopædia Britannica истиче: „Светлост је свакако одговорна за чуло вида.“ Затим додаје: „До људског мозга долази више информација преко очију него преко било ког другог рецептора.“ Пошто велики део онога што учимо зависи од дара вида — којем је потребна светлост да би исправно функционисао — светлост се у Писму користи и на симболичан начин.

Тако је Исус својим ученицима рекао следеће: „Ја сам светло света. Ко мене следи, нипошто неће ходити у тами, него ће имати светло живота“ (Јован 8:12). Симболично светло на које је Исус указао била је порука истине коју је проповедао, која је могла да осветли ум и срце оних који су га слушали. Након много година духовне таме, Исусови ученици су најзад могли да разумеју која је Божја намера за човечанство, као и наду Краљевства. То је заиста било „светло живота“, пошто то спознање може довести до вечног живота. „Ово значи вечни живот“, рекао је Исус у молитви небеском Оцу, „да усвајају спознање о теби, једином истинитом Богу, и о ономе кога си послао, Исусу Христу“ (Јован 17:3). Никада немојмо то духовно светло узети здраво за готово!