Можеш избећи духовни срчани напад

Врхунски спортиста, у топ форми и према целокупном спољашњем изгледу у одличном физичком стању, изненада је колабирао на тренингу и умро. Био је то Сергеј Гринков, двоструки добитник олимпијске златне медаље у клизању на леду, чија је каријера прекинута баш кад је почео да напредује — када је имао само 28 година. Каква трагедија! Шта је био узрок? Срчани напад. Речено је да је његова смрт била потпуно неочекивана јер није било никаквог знака који би наговестио да је имао проблема са срцем. Па ипак, испитивања су показала да је имао увећано срце и озбиљно закрчење коронарних артерија.

ИАКО изгледа да многи срчани напади буду без упозорења, доктори кажу да су то ретки случајеви. У ствари, често се игноришу упозоравајући знаци и фактори који доприносе појави срчаног напада као што су губитак даха, гојазност и болови у грудима. Као последица тога, чак и ако не дође до смрти жртава приликом срчаног напада, многи постану озбиљно ограничени до краја живота.

Већина доктора се данас слаже у томе да је за спречавање срчаног напада потребно водити рачуна о исхрани и о начину живота, као и о редовним здравственим прегледима. a Такве мере, заједно са искреном жељом да се изврше промене тамо где је потребно, умногоме ће помоћи да се избегну трагичне последице срчаног напада.

Међутим, постоји још један вид нашег срца који заслужује још више пажње. „Изнад свега срце своје чувај“, упозорава нас Библија, „јер су у њему извори живота“ (Пословице 4:23). Наравно, овај стих првенствено указује на фигуративно срце. Потребна је опрезност да бисмо заштитили своје физичко срце, али је још важније да останемо будни уколико желимо да заштитимо своје фигуративно срце од болести које могу довести до духовне смрти.

 Анализа фигуративног срчаног напада

Као и код болести дословног срца, један од најсигурнијих начина да спречимо духовни срчани напад јесте да сазнамо његове узроке и да затим предузмемо кораке како бисмо учинили нешто у вези с њима. Зато осмотримо неке од основних фактора који доприносе срчаним проблемима — и дословним и фигуративним.

Исхрана. Опште је прихваћено да је храна без хранљивих састојака, иако је укусна, мало или нимало здрава. Слично томе је и ментална храна без хранљивих састојака лако доступна и дражи чула, али је штетна по духовно здравље особе. У медијима има много материјала који се вешто нуди и који истиче забрањен секс и дрогу, насиље и окултизам. Ако особа храни свој ум таквом храном, то је смртоносно за њено фигуративно срце. Божја Реч упозорава: „Све што је у свету — жеља тела и жеља очију и упадљиво разметање својим животним средствима — не потиче од Оца, него потиче од света. Сем тога, свет пролази, а и његова жеља, али онај ко врши Божју вољу остаје заувек“ (1. Јованова 2:16, 17).

Здрава храна, попут воћа и зелениша, није пуно привлачна онима који су зависници од неквалитетне хране. Слично томе, здрава духовна храна може слабо привлачити онога ко је свој ум и срце навикао да храни светским стварима. Он једно време може живети од ’млека‘ из Божје Речи (Јеврејима 5:13). Гледано на дуже стазе, он не развија духовну зрелост која је потребна да би се прихватио основних духовних одговорности у хришћанској скупштини и служби (Матеј 24:14; 28:19; Јеврејима 10:24, 25). Неки су у таквој ситуацији дозволили да им духовна снага ослаби до те мере да су постали неактивни Сведоци!

Још једна опасност јесте да спољашњи изглед може бити варљив. Површно извршавање хришћанских дужности може замаскирати све већу слабост фигуративног срца које је ослабљено тајним препуштањем материјалистичким филозофијама или забави у којој се истичу неморал, насиље или окултизам. Можда изгледа да таква погрешна духовна исхрана не утиче много на духовност особе, али она може парализовати фигуративно срце као што слаба исхрана може довести до отврдњавања артерија и оштећења дословног срца. Исус је упозорио да особа не дозволи да неисправне жеље уђу у срце. Он је рекао: „Свако ко стално гледа неку жену тако да осећа страст према њој већ [је] учинио с њом прељубу у свом срцу“ (Матеј 5:28). Да, слаба духовна исхрана може довести до духовног срчаног напада. Међутим, постоје још неке ствари.

 Вежбање. Добро је познато да седелачки начин живота може допринети дословним срчаним нападима. Слично томе и духовно седелачки начин живота може имати озбиљне последице. На пример, неко можда донекле учествује у хришћанској служби, али то може ограничити на оно што би се могло назвати зона комфора, улажући мало или нимало напора да постане „радник који нема чега да се стиди, који исправно управља речју истине“ (2. Тимотеју 2:15). Или можда посећује неке хришћанске састанке али се не труди много да би се припремао за њих и учествовао на њима. Можда не постоје духовни циљеви или апетит односно одушевљење што се тиче духовних ствари. Недостатак духовног вежбања на крају ослабљује, чак умртвљује и оно мало вере што је једном имао (Јаков 2:26). Апостол Павле је приметио ту опасност када је писао јеврејским хришћанима, од којих су неки очигледно запали у такав духовно седелачки начин живота. Запази како је упозорио на могуће последице закрчења које би такав начин живота могао имати на њихову духовност. „Пазите, браћо, да се у коме од вас не развије зло срце које нема вере, па да одступи од живог Бога; него подстичите једни друге сваки дан, докле год се то још може звати ’данас‘, да неко од вас не отврдне због преварне моћи греха“ (Јеврејима 3:12, 13).

Стрес. Још један велики узрок дословног срчаног напада јесте велики стрес. Слично томе се стресови, то јест ’животне бриге‘, могу лако показати као кобне по фигуративно срце, проузрокујући чак да жртва у потпуности престане да служи Богу. У овом погледу је правовремено следеће Исусово упозорење: „Пазите на себе да вам срца никада не отежају од прекомерног јела и опијања и од животних брига, и да вас тај дан не затекне изненада као замка“ (Лука 21:34, 35). Стрес такође може погубно деловати на наше фигуративно срце уколико се дуго боримо с неким тајним грехом. Краљ Давид је из искуства схватао бол која је повезана с таквим штетним стресом, и рекао: „На мојој пути ништа здраво није од гнева твога; нема мира у костима мојим од греха мога. Јер безакоња моја изиђоше сврх главе моје, отежаше ми као тешко бреме“ (Псалам 38:4, 5).

 Самоувереност. Многе жртве срчаног напада биле су и те како уверене у своје здравствено стање пред сам срчани напад. Често су провере или здравствени прегледи били одбијани или чак уз смех одбацивани као потпуно беспотребни. Слично томе неки могу мислити да им се, пошто су већ неко време хришћани, вероватно не може ништа десити. Можда занемарују да се подвргну духовним проверама или прегледима све док их не снађе нека катастрофа. Неопходно је да се задржи на уму добар савет против самоуверености који је дао апостол Павле: „Ко мисли да стоји, нека се чува да не падне.“ Мудро је да признамо да смо несавршени и да се с времена на време духовно прегледамо (1. Коринћанима 10:12; Пословице 28:14).

Немој игнорисати упозоравајуће знаке

Писмо с добрим разлогом даје велики приоритет стању фигуративног срца. У Јеремији 17:9, 10 читамо: „Срце је изнад свега превртљиво и опако; ко га може познати? Ја, Јехова, прозирем срце и кушам бубреге, ја свакоме по његовим путевима дајем, према плоду дела његових.“ Али осим што испитује наше срце, Јехова пружа и љубазну припрему да би нам помогао да извршимо потребно самоиспитивање.

Преко ’верног и разборитог роба‘ добијамо правовремене подсетнике (Матеј 24:45). На пример, један од главних начина на који би нас наше фигуративно срце могло завести јесте тако што би нас навело да се препустимо светским фантазијама. То су нереална маштарења, сањарења, тумарања доконог ума. Она могу бити врло штетна, нарочито уколико побуде нечисте мисли. Зато их морамо потпуно одбацити. Ако мрзимо безакоње као што га је Исус мрзео, чуваћемо срце од препуштања светским фантазијама (Јеврејима 1:8, 9).

Осим тога, имамо помоћ љубазних старешина у хришћанској скупштини. Премда сигурно ценимо бригу других, наша је лична одговорност да водимо бригу о свом фигуративном срцу. На нама је лично да се ’уверимо у све‘ и да ’испитујемо да ли смо у вери‘ (1. Солуњанима 5:21; 2. Коринћанима 13:5).

Чувај срце

Библијско начело да „шта човек посеје, то ће и пожњети“ примењује се и на здравље нашег фигуративног срца (Галатима 6:7). Често се испостави да је оно што изгледа као изненадна духовна катастрофа последица дугог периода тајног препуштања духовно штетним тежњама као што су гледање порнографије, претерана заинтересованост за материјалне ствари или тежња за истакнутошћу или моћи.

Зато особа, да би заштитила срце, мора пазити на своју духовну исхрану. Храни ум и срце из Божје Речи. Одбаци ментално неквалитетну храну која је лако доступна и допадљива телу, али која доводи једино до тога да фигуративно срце постане неосетљиво. Псалмиста упозорава са одговарајућим — и медицински основаним — поређењем: „Задригло је срце њихово као сало“ (Псалам 119:70).

Ако дуго постоје тајни греси, напрегни се да их искорениш или ће они закрчити твоје фигуративне артерије. Ако свет почне да изгледа привлачно и чини се да нуди пуно задовољстава и забаве, дубоко размишљај о мудром савету који је  пружио апостол Павле. Он је написао: „Ово кажем, браћо: преостало време је скраћено. Од сада нека они... који користе свет, [буду] као они који га не користе у потпуности; јер мења се сцена овог света“ (1. Коринћанима 7:29-31). И, ако почне да те привлачи материјално богатство, узми к срцу следеће Јовове речи: „Ако сам на злато полагао наду своју, ако сам ја злату казао: Ти си нада моја; и то је злочин који судије треба да осуде, јер бих се одрекао Бога на висини!“ (Јов 31:24, 28; Псалам 62:10; 1. Тимотеју 6:9, 10).

Указујући колико је озбиљно ако се по навици игноришу на Библији темељени савети, Библија упозорава: „Ко заслужи укор, па свој врат укочи, тај ће да одједном без лека пропадне“ (Пословице 29:1). Насупрот томе, ако се добро старамо о свом фигуративном срцу, доживећемо задовољство и унутрашњи мир који су резултат вођења једноставног, мирног живота. То је увек био пут који је препоручивало право хришћанство. Апостол Павле је био надахнут да каже: „Нема сумње, она и јесте средство великог добитка, та оданост Богу заједно с тим да је човек задовољан оним што има. Јер ништа нисмо донели на овај свет, па не можемо ништа ни однети. Зато, кад имамо храну, одећу и заклон, будимо задовољни тиме“ (1. Тимотеју 6:6-8).

Да, ако се вежбамо путу оданости Богу, то ће нам гарантовати здраво и јако фигуративно срце. Ако добро пазимо на своју духовну исхрану, нећемо дозволити да деструктивни путеви и размишљања овог света проузрокују било какву штету нашој духовности. Изнад свега, прихватајући Јеховине припреме преко његове организације, редовно се подвргавајмо прегледима свог фигуративног срца. Ако марљиво радимо тако, то ће нам пуно помоћи у избегавању жалосних последица духовног срчаног напада.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 10. страни]

ПОГРЕШНА ДУХОВНА ИСХРАНА МОГЛА БИ ПАРАЛИЗОВАТИ ФИГУРАТИВНО СРЦЕ КАО ШТО НЕКВАЛИТЕТНА ИСХРАНА МОЖЕ ДОВЕСТИ ДО ОТВРДЊАВАЊА АРТЕРИЈА И ОШТЕЋЕЊА ДОСЛОВНОГ СРЦА

[Истакнути текст на 10. страни]

ДУХОВНО СЕДЕЛАЧКИ НАЧИН ЖИВОТА МОЖЕ ИМАТИ ОЗБИЉНЕ ПОСЛЕДИЦЕ

[Истакнути текст на 11. страни]

’ЖИВОТНЕ БРИГЕ‘ СЕ ЛАКО МОГУ ПОКАЗАТИ КАО ФАТАЛНЕ ЗА ФИГУРАТИВНО СРЦЕ

[Истакнути текст на 11. страни]

Занемаривање духовног здравља може довести до великих боли

[Слике на 13. страни]

Одржавање добрих духовних навика чува фигуративно срце

[Извор слике на 9. страни]

AP Photo/David Longstreath