Питања читалаца

Како једна хришћанска супруга може да уравнотежи лојалност Богу с подложношћу супругу који није у вери, ако он учествује у активностима током религиозног празника?

За то ће јој бити потребна мудрост и тактичност. Али она чини добро када се труди да уравнотежи те две обавезе које има. Исус је у погледу једне сличне ситуације дао следећи савет: „Вратите, дакле, цезару цезарево, а Богу Божје“ (Матеј 22:21). Истина, он је говорио о обавезама према властима а хришћанима је касније било речено да треба да буду подложни властима (Римљанима 13:1). Ипак, његов савет се може применити и на једну жену која се труди да уравнотежи своје обавезе према Богу са својом библијском подложношћу свом супругу, чак и ако он није у вери.

Нико ко је упознат с Библијом неће порицати да она истиче да су хришћани најпре обавезни Свемоћном Богу, да му увек буду лојални (Дела апостолска 5:29). Ипак, у многим ситуацијама прави обожавалац може изаћи у сусрет молбама или захтевима онога који није у вери а има ауторитет, не кршећи Божје узвишене законе.

Три Јеврејина нам пружају поучан пример који налазимо у 3. поглављу Данила. Њихов претпостављени, Навуходоносор, наредио је да они и други дођу у долину Дуру. Схвативши да се планирало некакво криво обожавање, три Јеврејина су вероватно више волела да избегну да буду тамо. Можда је Данило успео да нађе оправдање, али ова тројица нису. a Повиновали су се до те  мере што су се појавили тамо, али они не би — и нису — учествовали у било каквом погрешном поступању (Данило 3:1-18).

Слично томе, када се приближи време неких празника, супруг који није у вери може замолити или захтевати од своје супруге која је хришћанка да уради нешто што би она радо избегла. Размотри неке примере: може јој рећи да на дан који ће он и други славити као празник скува неко јело. Или може захтевати да породица (укључујући и његову жену) на тај дан оду код његове родбине на оброк или једноставно да би их посетили. Или чак пре празника може рећи својој жени да му, док је у куповини, мора купити нешто — храну која ће се јести на тај празник, поклоне, или украсни папир и честитке.

Опет, хришћанка треба да буде одлучна да не учествује у поступцима везаним за криво обожавање, али шта је са оваквим захтевима? Он је поглавар породице, а Божја Реч каже: „Жене, будите подложне својим мужевима, као што доликује у Господу“ (Колошанима 3:18). Да ли у оваквим случајевима она може показати подложност, а да у исто време буде лојална Богу? Она мора одлучити како да уравнотежи послушност мужу са оним што јој је најважније, а то је послушност Јехови.

У другим приликама, муж је може замолити да припреми неко јело, било због тога што му је то омиљено јело или због тога што је навикао да га једе одређеног дана у години. Она ће се потрудити да покаже љубав према њему и да призна његово поглаварство. Да ли она то може да уради чак и ако је он упутио тај захтев због неког празника? Неке хришћанке би то урадиле мирне савести, једноставно гледајући на то као на нормалан посао припремања свакодневног оброка. Наравно, ниједна лојална хришћанка неће томе придавати било какав празнични значај, чак и ако њен муж хоће. Слично томе, он може захтевати од ње да буде с њим када посећује своју родбину у различитим приликама сваког месеца или године. Да ли она може да уради тако чак и ако је то на дан неког празника? Или, да ли ће она бити спремна да на његов захтев купи неке ствари, без просуђивања шта он намерава да уради с тим што му она купи док купује и друге ствари?

Наравно, једна хришћанка треба да мисли и на друге — о томе како ће то утицати на њих (Филипљанима 2:4). Она ће желети да избегне да остави било какав утисак да је повезана с празником, баш као што су три Јеврејина можда више волела да их други не виде како путују у долину Дуру. Стога, она би тактично могла покушати да резонује с мужем како би сазнала да ли би, из обзира према њеним осећањима, сам могао да обави неке ствари које су повезане с празником како би удовољио жени која га воли и поштује. Он би могао увидети да је мудро да не доводи и себе и њу у потенцијално непријатну ситуацију ако она одбије да учествује у обичајима који су везани за криву религију. Да, миран разговор пре тога може довести до мирољубивог решења (Пословице 22:3).

На крају, верна хришћанка мора да одвагне чињенице и онда да одлучи шта да ради. Послушност Богу мора доћи на прво место, баш као што је то било код тројице Јеврејина (1. Коринћанима 10:31). Али с тим на уму, сваки хришћанин мора одлучити које некомпромитујуће ствари може урадити на захтев некога ко има ауторитет у породици или у друштву.

[Фуснота]