Прави Исус

НАКОН што је сазнао од својих апостола шта људи мисле о њему, Исус их је питао: „А ви, шта ви кажете, ко сам ја?“ Јеванђеље по Матеју бележи одговор апостола Петра: „Ти си Христ, Син Бога живога“ (Матеј 16:15, 16). Други су делили исто мишљење. Натанаило, који је касније постао апостол, рекао је Исусу: „Раби, ти си Син Божји, ти си краљ Израела“ (Јован 1:49). Сам Исус је говорио о важности своје улоге: „Ја сам пут и истина и живот. Нико не долази к Оцу осим преко мене“ (Јован 14:6). Он је у разним приликама за себе говорио да је ’Син Божји‘ (Јован 5:24, 25; 11:4). Он је своју тврдњу подупро чудима, чак је подизао мртве.

Добро основане сумње?

Али, можемо ли се заиста поуздати у приказ Исуса из Јеванђеља? Да ли она описују правог Исуса? Покојни Фредрик Ф. Брус, професор библијског критицизма и егзегезе на универзитету у Манчестеру (Енглеска), рекао је: „Из неког древног записа обично није могуће да се историјским аргументима докаже истинитост сваког детаља, било да се он налази у Библији или изван ње. Довољно је имати разумно поверење у општу поузданост писца; ако се то потврди, постоји а приори вероватноћа да су његови детаљи истинити... Што се тиче Новог Завета код њега није мања вероватноћа да је историјски поуздан пошто га хришћани сматрају ’светом‘ литературом.“

Након што је испитао сумње о Исусу у светлу описа из Јеванђеља, Џејмс Р. Едвардс, професор религије на Џејмстаун колеџу (Северна Дакота, САД), написао је: „Можемо с поуздањем потврдити да Јеванђеља чувају једну другачију и веома значајну збирку доказа о правој истини о Исусу... Најразумнији одговор на питање зашто Јеванђеља представљају Исуса онако како га представљају, јесте тај што је у суштини Исус био такав. Јеванђеља верно чувају утисак који је он оставио на своје следбенике, да је био од Бога послан и опуномоћен да буде Божји Син и Слуга.“ a

У потрази за Исусом

Шта је с небиблијским извештајима о Исусу Христу? Како на њих гледати? У делима Тацита, Светонија, Јосифа, Плинија Млађег и неколицине других класичних писаца могу се наћи бројни извештаји о Исусу. О њима The New Encyclopædia Britannica (1995), каже: „Ови независни извештаји доказују да у древна времена чак ни непријатељи хришћанства нису сумњали у то да је Исус постојао, о чему  се први пут и на неадекватној основи расправљало крајем 18. века, током 19. и почетком 20. века.“

Нажалост, савремени изучаваоци Библије у њиховој потрази за „правим“ или „историјским“ Исусом, изгледа да су сакрили његов прави идентитет иза дебелог слоја неоснованих спекулација, бесмислених сумњи и неоснованог теоретисања. У извесном смислу, они су криви за стварање мита, за шта лажно оптужују писце Јеванђеља. Неки су толико жељни да изграде сопствену репутацију и да своје име повежу с неком запањујућом новом теоријом да пропуштају да искрено испитају доказе о Исусу. У том процесу они стварају „Исуса“ који постаје производ маште изучавалаца.

За оне који желе да га пронађу, прави Исус се налази у Библији. Лук Џонсон, професор Новог Завета и порекла хришћанства на Кендлеровом теолошком факултету при Универзитету Емори, заступа гледиште да већина истраживања о историјском Исусу превиђа суштину Библије. Он каже да би било занимљиво да се истражи социјални, политички, антрополошки и културни склоп Исусовог живота и његовог времена. Ипак, он додаје да откривање онога што изучаваоци називају историјским Исусом „тешко да представља предмет Писма“, које се „више бави описивањем Исусове личности“, његове поруке и његове улоге као Откупитеља. Онда, каква је била Исусова права личност и порука?

Прави Исус

Јеванђеља — четири библијска извештаја о Исусовом животу — описују  једног веома саосећајног човека. Сажаљење и саосећање покретали су Исуса да помаже људима који су били болесни, слепи и који су имали друге недаће (Матеј 9:36; 14:14; 20:34). Због смрти његовог пријатеља Лазара и жалости коју је смрт изазвала код Лазаревих сестара, Исус је био ’потресен и потекле су му сузе‘ (Јован 11:32-36). У ствари, Јеванђеља откривају различита Исусова осећања — саосећање према губавом човеку, радост због успеха својих ученика, огорченост према неосетљивим људима који су се само држали слова закона, и жалост због тога што Јерусалим одбацује Месију.

Када је Исус учинио неко чудо, он се често усредсређивао на удео особе над којом је чудо било извршено: „Твоја вера те излечила“ (Матеј 9:22). Он је похвалио Натанаила као „правог Израелца“, рекавши: „У коме нема преваре“ (Јован 1:47). Када су неки мислили да је дар једне жене као знак пажње био екстравагантан, Исус ју је бранио и рекао је да ће се дуго памтити ова њена великодушност (Матеј 26:6-13). Он се показао правим пријатељем и оданим другом својих следбеника ’волећи их до краја‘ (Јован 13:1; 15:11-15).

Јеванђеља такође показују да је Исус брзо разазнао ставове већине људи које је сретао. Било да је разговарао са женом на бунару, с верским учитељем у башти или с рибарем на језеру, он је директно допирао до њиховог срца. Након Исусових уводних речи, многи од ових људи су му поверили своје најдубље мисли. Он их је дубоко дирнуо и покренуо. Иако су се људи његовог времена можда држали подаље од људи на власти, у Исусовом случају људи су се у великом броју окупљали око њега. Они су волели да буду са Исусом; они су се осећали пријатно у његовом друштву. Деца су се осећала опуштено с њим, а када је користио дете као пример, он није напросто поставио дете пред ученике, већ га је такође ’загрлио‘ (Марко 9:36; 10:13-16). Заиста, Јеванђеља описују Исуса као човека који је имао такву харизму да су људи остајали по три дана с њим само да би слушали његове привлачне речи (Матеј 15:32).

Исуса његово савршенство није учинило превише критичним, нити арогантним нити доминантним у опхођењу с несавршеним, грехом оптерећеним људима међу којима је живео и проповедао (Матеј 9:10-13; 21:31, 32; Лука 7:36-48; 15:1-32;  18:9-14). Исус никада није био захтеван. Он није повећавао бреме људима. Уместо тога, он је рекао: „Дођите к мени сви који сте уморни... и ја ћу вас окрепити.“ Његови ученици потврђују да је био „благе нарави и понизна срца“; његов јарам је био благ, а терет лак (Матеј 11:28-30).

Исусов карактер се описује у извештајима из Јеванђеља са снажним призвуком истине. Не би било лако за четири особе да измисле један неуобичајен лик и затим дају његов доследан опис кроз четири различита извештаја. Да та особа заиста никада није постојала, било би скоро немогуће да четири различита писца опишу исту ту особу, а при том доследно пруже исту слику о њој.

Историчар Мајкл Грент поставља једно питање које наводи на размишљање: „Како је могуће да се без изузетка кроз сва предања из Јеванђеља појављује зачуђујуће јасно описан лик једног привлачног младића који се слободно креће у друштву разних жена, укључујући и оне које заиста нису на добром гласу, и то без трунке сентименталности, неприродности или привидне стидљивости, а ипак је у сваком смислу сачувао свој интегритет?“ Разуман одговор је тај да је таква особа заиста постојала и поступала на начин како то Библија описује.

Прави Исус и твоја будућност

Поред тога што Исуса описује као једну стварну особу док је био на земљи, Библија показује да је он имао предљудско постојање као јединорођени Син Божји, „прворођенац свега стварства“ (Колошанима 1:15). Пре двадесет векова, Бог је пренео живот свог небеског Сина у материцу једне јеврејске девице да би се родио као човек (Матеј 1:18). Током своје земаљске службе, Исус је објављивао Божје Краљевство као једину наду за угњетавано човечанство, и обучавао је своје ученике да наставе с тим делом проповедања (Матеј 4:17; 10:5-7; 28:19, 20).

Дана 14. нисана (отприлике 1. априла) 33 н. е., Исуса су ухапсили, судили му, донели пресуду и убили га на основу лажних оптужби да је подстрекавао на побуну (Матеј 26:18-20, 26:48–27:50). Исусова смрт служи као откупнина којом се ослобађа верно човечанство из његовог грешног стања и тако отвара пут ка вечном животу за све оне који показују веру у њега (Римљанима 3:23, 24; 1. Јованова 2:2). Дана 16. нисана, Исус је био ускрснут и кратко након тога вратио се на небо (Марко 16:1-8; Лука 24:50-53; Дела апостолска 1:6-9). Као Јеховин наименовани Краљ, ускрснули Исус има потпуну власт да спроведе Божју првобитну намеру за људе (Исаија 9:6, 7; Лука 1:32, 33). Да, Библија приказује Исуса као кључну фигуру у спровођењу Божјих намера.

У првом веку, мноштво људи је прихватило Исуса као обећаног Месију, то јест Христа, који је био послан на земљу да оправда Јеховин суверенитет и да умре као откупнина за човечанство (Матеј 20:28; Лука 2:25-32; Јован 17:25, 26; 18:37). Суочени са жестоким прогонством, тешко да би људи били мотивисани да постану Исусови ученици да нису били сигурни у његов идентитет. Храбро и ревно, они су прихватили задатак који им је он дао, да ’стварају ученике од људи из свих нација‘ (Матеј 28:19).

Данас милиони искрених и добро обавештених хришћана знају да Исус није митски лик. Они га прихватају као устоличеног Краља Божјег успостављеног Краљевства на небу, краља који ће преузети потпуну контролу над Земљом и над свим оним што се на њој збива. Ова божанска владавина је добра вест јер обећава избављење из проблема овог света. Прави хришћани пружају своју лојалну подршку Јеховином изабраном Краљу тако што другима објављују ’ову добру вест о краљевству‘ (Матеј 24:14).

Они који подржавају ову припрему Краљевства кроз Христа, Сина живога Бога, доживеће вечне благослове. Ове благослове можеш и ти да имаш! Издавачима овог часописа биће драго да ти помогну да упознаш правог Исуса.

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 6. страни]

Шта су други рекли

„Сматрам Исуса из Назарета за једног од највећих учитеља које је свет имао... Хиндусима ћу поручити да ће им живот бити непотпун уколико ревно не проуче Исусова учења“ (Мохандас К. Ганди, The Message of Jesus Christ).

„Лик који је тако оригиналан, тако потпун, подједнако доследан, тако савршен, тако хуман, а ипак далеко узвишенији од сваке људске величине, не може бити ни обмана ни измишљотина... Да би неко могао да измисли Исуса, требало би да буде далеко већи од њега“ (Филип Шаф, History of the Christian Church).

„Да је неколико једноставних људи требало у једном нараштају да измисле тако снажну и допадљиву личност, тако узвишену етику и тако надахњујућу визију људског братства, то би било чудо далеко невероватније од било ког записаног у Јеванђељима“ (Вил Дјурант, Цезар и Христ).

„Изгледа несхватљиво да је један религиозни покрет који обухвата цели свет основала једна непостојећа особа која је смишљена као древни еквивалент маркетиншког изума, имајући у виду да су многи људи, који су непобитно постојали, покушавали да оснују неку религију али у томе нису успели“ (Грег Истербрук, Beside Still Waters).

’Као историчар књижевности ја сам потпуно убеђен у то, да шта год да јесу Јеванђеља, она ипак нису легенде. Она нису довољно извештачена да би била легенде. За нас је већи део Исусовог живота непознат, а људи који смишљају легенде не би дозволили да то буде тако‘ (К. С. Луис, God in the Dock).

[Слике на 7. страни]

Јеванђеља откривају различита Исусова осећања