„Учите од мене“

„Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер сам благе нарави и понизна срца, и наћи ћете окрепу за своје душе“ (МАТЕЈ 11:29).

1. Зашто учење од Исуса може бити пријатно и обогаћујуће?

 ИСУС ХРИСТ је увек добро размишљао, поучавао и радио. Био је кратко на Земљи, али је имао вредну и задовољавајућу каријеру и остао је срећан. Сакупио је ученике и поучио их је како да обожавају Бога, како да воле људе и како да победе свет (Јован 16:33). Испунио је њихова срца надом и „бацио [је] светло на живот и нераспадљивост посредством добре вести“ (2. Тимотеју 1:10). Ако убрајаш себе у његове ученике, шта по твом мишљењу значи бити ученик? Ако осмотримо шта Исус каже о ученицима, можемо научити како да обогатимо свој живот. У то спада усвајање његовог гледишта и примењивање неких темељних начела (Матеј 10:24, 25; Лука 14:26, 27; Јован 8:31, 32; 13:35; 15:8).

2, 3. (а) Шта значи бити Исусов ученик? (б) Зашто је важно да се питамо: ’Чији сам ја ученик?‘

² Реч која је у Хришћанским грчким списима преведена са „ученик“ у основи означава некога ко усмерава мисли на нешто, то јест некога ко учи. Наш мото из Матеја 11:29 има једну сродну реч: „Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер сам благе нарави и понизна срца, и наћи ћете окрепу за своје душе.“ Да, ученик је онај ко учи. Јеванђеља обично примењују реч „ученик“ на Исусове блиске следбенике који су путовали с њим док је проповедао и које је он поучавао. Неки људи су можда једноставно прихватили Исусова учења, чак их тајно спроводили у дело (Лука 6:17; Јован 19:38). Писци јеванђеља̂ такође говоре о ’ученицима Јована [Крститеља] и о фарисејским ученицима‘ (Марко 2:18). Пошто је Исус упозорио своје следбенике  да се „чувају... фарисејског... учења“, можемо се питати: ’Чији сам ја ученик?‘ (Матеј 16:12).

³ Ако смо Исусови ученици, ако учимо од њега, онда други треба да осећају да су духовно окрепљени у нашој средини. Они треба да запазе да смо постали блажи и понизнији у срцу. Ако имамо одговорности управљања на послу, ако смо родитељи или имамо задужење да пастиримо у хришћанској скупштини, да ли они за које смо задужени осећају да се према њима опходимо онако како се Исус опходио према онима за које је он био задужен?

Како се Исус опходио према људима

4, 5. (а) Зашто није тешко знати како се Исус опходио према људима који су имали проблеме? (б) Шта је Исус доживео када је вечерао у кући једног фарисеја?

⁴ Потребно је да знамо како се Исус опходио према људима, нарочито према онима који су имали озбиљне проблеме. То не би требало да је тешко научити; у Библији се налазе многи извештаји о Исусовим сусретима с другима, од којих су неки били у невољи. Запазимо такође и начин на који су се религиозне вође, а нарочито фарисеји, опходили према људима са сличним проблемима. Супротност ће бити поучна.

⁵ Године 31. н. е., док је Исус био на проповедничком пропутовању по Галилеји,  „један фарисеј стаде га молити да руча с њим“. Исус није имао ништа против тога да прихвати тај позив. „Зато он уђе у фарисејеву кућу и опружи се за столом. И гле, једна жена која у граду беше позната као грешница дозна да је он на оброку код фарисеја, те донесе алабастарску бочицу мирисног уља, и сместивши се иза код његових ногу, сва уплакана поче да му кваси ноге сузама и да их брише својом косом. Нежно му је љубила ноге и мазала их мирисним уљем“ (Лука 7:36-38).

6. Како је жена која је „грешница“ могла да буде у фарисејевој кући?

⁶ Можеш ли то да замислиш? Једно реферално дело тврди следеће: „Ова жена (стих 37) је искористила друштвене обичаје који су дозвољавали да сиромаси дођу на овакву гозбу како би добили нешто од онога што остане.“ Тиме би се могло објаснити како је неко могао да уђе непозван. Можда је било и других који су се надали да ће пабирчити након што се заврши оброк. Међутим, понашање ове жене је било неуобичајено. Она није посматрала из прикрајка, чекајући да се заврши вечера. Није имала баш сјајну репутацију, јер је била позната „грешница“, тако да је Исус рекао да зна њене ’грехе, иако их је било много‘ (Лука 7:47).

7, 8. (а) Како бисмо ми можда реаговали у околностима које су описане у Луки 7:36-38? (б) Како је Симон реаговао?

⁷ Замисли да си тада живео и да си био на Исусовом месту. Како би реаговао? Да ли би се осећао непријатно док би ти се ова жена приближавала? Како би таква ситуација деловала на тебе? (Лука 7:45). Да ли би се запрепастио, ужаснуо?

⁸ Да си био међу другим гостима, да ли би помало размишљао као тај фарисеј Симон? „Кад то виде фарисеј који га позва, рече у себи: ’Да је овај човек пророк, знао би ко је ова жена која га дотиче и каква је, да је грешница‘“ (Лука 7:39). За разлику од њега, Исус је био човек с дубоким саосећањем. Он је разумео невољу ове жене и осећао је њену муку. Не каже нам се како је она започела такав грешан живот. Ако је заиста била проститутка, људи из града, предани Јевреји, очигледно јој нису помогли.

9. Како је Исус реаговао, и с којим могућим резултатом?

⁹ Али Исус је желео да јој помогне. Рекао јој је: „Опроштени су ти греси.“ Затим је додао: „Твоја вера те је спасла; иди с миром“ (Лука 7:48-50). Овде се завршава извештај. Неко може приговорити да Исус није пуно учинио за њу. У основи, он ју је отпустио уз свој благослов. Да ли мислиш да се она вероватно вратила свом жалосном начину живота? Премда то не можемо са сигурношћу рећи, обрати пажњу на оно што Лука даље каже. Он је испричао да је Исус путовао „од града до града и од села до села, проповедајући и објављујући добру вест о Божјем краљевству“. Лука је такође известио да су са Исусом и његовим ученицима биле „неке жене“, „које су им служиле својом имовином“. Постоји вероватноћа да је ова захвална жена која се покајала сада била међу њима, да је започела побожан живот са чистом савешћу, обновљеном сврхом живота и много дубљом љубављу према Богу (Лука 8:1-3).

Разлика између Исуса и фарисеја

10. Зашто је корисно да осмотримо извештај о Исусу и жени у Симоновој кући?

¹⁰ Шта можемо научити из овог живописног извештаја? Дирљив је, зар не? Замисли да си у Симоновој кући. Како би се осећао? Да ли би реаговао као Исус или би помало размишљао као његов домаћин фарисеј? Исус је био Божји Син, тако да не можемо осећати и поступати баш као он. С друге стране, можда не желимо да мислимо о себи да смо попут Симона, фарисеја. Мало њих би се дичило тиме да су као фарисеји.

11. Зашто не бисмо желели да будемо поистовећени с фарисејима?

¹¹ Из проучавања библијских и световних доказа, можемо закључити да су фарисеји имали високо мишљење о себи  као о чуварима јавне добробити и националног добра. Нису били задовољни тиме да Божји закон буде потпуно јасан и лако разумљив. Где год им је изгледало да Закон није конкретан, гледали су да попуне те привидне празнине конкретним применама како би елиминисали било какву потребу за савешћу. Те религиозне вође су покушавале да измисле правило које ће управљати понашањем у свим питањима, чак и оним тривијалним. a

12. Шта су фарисеји мислили о себи?

¹² Јеврејски историчар из првог века, Јосиф, јасно показује да су фарисеји сматрали да су љубазни, нежни, праведни и уопште подесни за свој задатак. Нема сумње да су неки од њих скоро били такви. Можда ти пада на памет Никодим (Јован 3:1, 2; 7:50, 51). С временом су неки пригрлили хришћански пут (Дела апостолска 15:5). Хришћански апостол Павле је писао о извесним Јеврејима, као што су фарисеји: „Имају ревност за Бога; али не у складу с тачним спознањем“ (Римљанима 10:2). Међутим, јеванђеља их приказују онако како су их видели обични људи — као поносне, арогантне, самоправичне, као оне који су налазили мане, осуђивали и захтевали.

Исусово гледиште

13. Шта је Исус имао да каже о фарисејима?

¹³ Исус је критиковао писмозналце и фарисеје као лицемере. „Вежу тешке терете и стављају их људима на плећа, а сами неће да их прстом својим помакну.“ Да, терет је био тежак, и јарам наметнут људима био је неугодан. Исус је даље назвао писмозналце и фарисеје ’будалама‘. Будала  је опасност за друштво. Исус је писмозналце и фарисеје назвао и ’слепим вођама‘ и казао је да су „занемарили... оно што је у Закону важније, наиме правду и милосрђе и верност“. Ко би желео да Исус о њему мисли да је попут фарисеја? (Матеј 23:1-4, 16, 17, 23).

14, 15. (а) Шта Исусово опхођење према Матеју Левију открива о томе какви су били фарисеји? (б) Које важне поуке можемо научити из овог извештаја?

¹⁴ Скоро свако ко чита извештаје из јеванђеља може видети да је већина фарисеја имала критички став. Када је Исус позвао порезника Матеја Левија да постане његов ученик, Леви је направио један велики пријем за њега. Извештај каже: „Тада фарисеји и њихови писмозналци почеше да мрмљају на његове ученике, говорећи: ’Зашто једете и пијете с порезницима и грешницима?‘ Одговарајући, Исус им рече: ’...Нисам дошао да позовем праведнике на покајање, него грешнике‘“ (Лука 5:27-32).

¹⁵ Сам Леви је разумео да је Исус том приликом рекао нешто друго: „Идите, дакле, и научите шта значи: ’Милосрђе хоћу, а не жртву‘“ (Матеј 9:13). Иако су фарисеји тврдили да верују у списе хебрејских пророка, они нису прихватили ту изјаву из Осије 6:6. Ако би они грешили, гледали су да то буде на рачун послушности традицији. Свако од нас би се могао питати: ’Да ли важим за особу која се стриктно држи неких правила, као што су правила која одражавају лично мишљење или уобичајени приступи некој ствари? Или други сматрају да сам првенствено милосрдан и добар?‘

16. Какав је био фарисејски стил, и како можемо избећи да не будемо као они?

¹⁶ Те не ваља ово, те не ваља оно. Такав је био фарисејски стил. Фарисеји су тражили сваку грешку — било да је стварна, било да је замишљена. Људи су стално морали бити спремни да се нешто бране од њих и увек су били подсећани на своје грешке. Фарисеји су се поносили тиме што су давали десетак од најситнијих биљака, као што су нана, копар и ким. Истицали су своју побожност својом одећом и настојали су да привуку пажњу народа. Ако желимо да наши поступци буду у складу са Исусовим примером, свакако морамо избегавати склоност ка томе да увек тражимо и истичемо туђе грешке.

Како је Исус решавао проблеме?

17-19. (а)Објасни како је Исус решио једну ситуацију која је могла имати врло озбиљне последице. (б) Зашто је та ситуација била стресна и непријатна? (в) Да си ти био тамо када је жена пришла Исусу, како би реаговао?

¹⁷ Исусов начин решавања проблема био је далеко другачији од начина који су имали фарисеји. Осмотри како је Исус решио једну ситуацију која је могла да буде врло озбиљна. Радило се о једној жени која је 12 година патила од крварења. Извештај о томе можеш прочитати у Луки 8:42-48.

¹⁸ Марков извештај каже да је жена била ’престрашена и да је дрхтала‘ (Марко 5:33). Зашто? Без сумње зато што је знала да је прекршила Божји закон. Према Левитској 15:25-28, жена која је имала неприродно крварење била је нечиста све време док је оно трајало и још једну седмицу након тога. Све што би дотакла и свако ко би дошао у контакт с њом био би нечист. Да би пришла Исусу, ова жена је морала да се прогура кроз мноштво. Кад погледамо тај извештај сада након 2 000 година, саосећамо с њом јер јој је било нелагодно.

¹⁹ Да си се тог дана нашао тамо, како би гледао на ту ситуацију? Шта би рекао? Запази да се Исус према овој жени опходио с љубазношћу, љубављу и обзирношћу, и чак није алудирао ни на какав проблем који је она могла изазвати (Марко 5:34).

20. Да је данас Левитска 15:25-28 захтев, с каквим бисмо се изазовом суочили?

 ²⁰ Да ли можемо нешто научити из овог догађаја? Претпоставимо да си старешина у данашњој хришћанској скупштини. И претпоставимо да је данас Левитска 15:25-28 хришћански захтев и да је нека хришћанка прекршила тај закон, сва очајна и беспомоћна. Како би реаговао? Да ли би је јавно понизио неком критиком? „Не“, кажеш, „то никада не бих урадио! Следећи Исусов пример, дао бих све од себе да покажем љубазност, љубав, промишљеност и обзирност.“ Врло добро! Међутим, изазов је то радити, опонашати Исусов пример.

21. Чему је Исус поучавао народ у вези са Законом?

²¹ У основи, Исус је крепио људе, подизао их и храбрио. Где је Божји закон био конкретан, ту је мишљено оно што је речено. Ако је изгледао уопштено, онда би више била укључена њихова савест и могли су да покажу своју љубав према Богу и његовим одлукама. Закон им је дозвољавао да слободно дишу (Марко 2:27, 28). Бог је волео свој народ, непрестано је радио у њихову корист и био је спреман да буде милосрдан када су посртали. Исус је био управо такав (Јован 14:9).

Резултати Исусових поука

22. О каквом су ставу ученици могли да уче од Исуса?

²² Они који су слушали Исуса и постали његови ученици ценили су истинитост његове изјаве: „Мој јарам [је] благ и мој терет је лак“ (Матеј 11:30). Никада нису осећали да их он оптерећује, узнемирава нити да им придикује. Били су слободнији, срећнији и задовољнији због свог односа с Богом и другима (Матеј 7:1-5; Лука 9:49, 50). Од њега су научили да духовни вођа треба да буде окрепљујућ за друге и да показује понизност у мислима и срцу (1. Коринћанима 16:17, 18; Филипљанима 2:3).

23. Коју су важну поуку извукли Исусови ученици из тога што су били с њим, и до којих закључака им је то помогло да дођу?

²³ Штавише, многи су били дубоко импресионирани тиме колико је важно да се остане у јединству с Христом и да се усвоји став који је он показивао. Он је својим ученицима рекао: „Као што је Отац волео мене и ја сам волео вас, останите у мојој љубави. Ако држите моје заповести, остаћете у мојој љубави, као што сам ја држао Очеве заповести па остајем у његовој љубави“ (Јован 15:9, 10). Ако су хтели да буду успешни као проповедници и Божје слуге, морали су марљиво примењивати оно што су научили од Исуса, и у проповедању и у јавном поучавању о Божјој дивној доброј вести, и у опхођењу према породици и пријатељима. Како је братство прерастало у скупштине, они су увек изнова морали да се подсећају да је Исусов пут исправан пут. Оно чему је он поучавао била је истина, и заиста је било вредно тежити за онаквим животом какав су видели у његовом примеру (Јован 14:6; Ефешанима 4:20, 21).

24. Које ствари из Исусовог примера треба да узмемо к срцу?

²⁴ Сада када размислиш о неким стварима које смо осмотрили, да ли видиш на које би се начине могао побољшати? Да ли се слажеш да је Исус увек добро размишљао, поучавао и радио? Онда, главу горе. Он нас охрабрује следећим речима: „Ако то знате, срећни сте ако тако и чините“ (Јован 13:17).

[Фуснота]

Како би одговорио?

• Шта по теби значи бити Исусов ученик?

• Како се Исус опходио према људима?

• Шта можемо научити из начина на који је Исус поучавао?

• Како су се Исус и фарисеји разликовали?

[Питања за разматрање]

[Слике на странама 18, 19]

Исусов став према људима био је много другачији од става фарисеја!