Хенри VIII и Библија

У СВОЈОЈ књизи History of the English-Speaking Peoples (том 2), Винстон Черчил је написао: „На подручју религиозних веровања, Реформација је са собом донела дубоке промене. Библија је стекла један нови и далекосежни ауторитет. Старије генерације су сматрале да су Свети списи опасни у рукама неуких и да само свештеници треба да их читају.“

Овај извештај наставља: „У позну јесен 1535. први пут су се појавиле комплетне штампане Библије, које су на енглески језик превели Тиндејл и Кавердејл, а до сада је издато неколико издања. Влада је наредила свештенству да подстиче на читање Библије.“ Након више векова библијске неписмености, Енглеска је постала писмена у смислу познавања Библије, али не захваљујући цркви већ влади Хенрија VIII. a

„Као даљњи ударац старој школи, Влада је спровела у Паризу штампање великог броја енглеских Библија, које су биле луксузније од било ког претходног издања, а у септембру 1538. наредила је да свака парохија у земљи купи Библију највећег формата на енглеском језику, да она буде постављена у свакој цркви где ће парохијани моћи најлакше да јој приступе и да је читају. У Лондону је у катедралу Светог Павла стављено шест примерака, а мноштва су свакодневно наваљивала у катедралу да их читају, а поготово, речено нам је, када су могли да нађу некога ко је имао снажан глас да би наглас читао.“

Нажалост, у великом броју земаља многи не користе своју предност да редовно читају Библију. То је велики разлог за забринутост јер је једино Библија ’надахнута од Бога, и корисна за поучавање, за укоравање, за исправно постављање ствари, за васпитавање у праведности‘ (2. Тимотеју 3:16).

[Фуснота]

[Извор слике на 32. страни]

Хенри VIII: слика у Краљевској галерији у Кенсингтону, из књиге The History of Protestantism (том I)