Да ли је Бог у ког се уздаш стваран?

Једна експедиција под овлашћењем Америчког природњачког музеја била је на путу да истражи Арктик који је, како је известио, видео истраживач Роберт Е. Пири око седам година раније, 1906.

СА РТА Колгејта на крајњем северозападном делу Северне Америке, Пири је запазио нешто што је личило на беле врхове неке далеке земље. Назвао ју је Крокерленд, по једном свом финансијеру. Како ли су само били узбуђени чланови експедиције која га је следила када су испред себе угледали подручје с брежуљцима, долинама и снегом прекривеним врховима! Али убрзо су схватили да то није било ништа више до арктичка фатаморгана. Овај оптички атмосферски ефекат је преварио Пирија, али кад су то схватили већ је било уложено време, енергија и материјална средства у истраживање нечега што није било стварно.

Данас су многи људи предани и посвећују своје време боговима за које верују да стварно постоје. У данима Исусових апостола, обожавали су се богови као што су Зевс и Хермес (Дела апостолска 14:11, 12). Данас се у шинтоизму, хиндуизму и другим религијама света обожава на милионе богова. Стварно, као што Библија каже „има много ’богова‘ и много ’господа‘“ (1. Коринћанима 8:5, 6). Могу ли сви они бити прави богови?

Богови који ’не могу помоћи‘

Осмотри, на пример, коришћење кипова или симбола у обожавању. Онима који се поуздају у идоле или се моле посредством њих они изгледају као спасиоци који поседују надљудске моћи тако да могу наградити људе или их избавити из опасности. Али да ли они заиста могу спасти човека? Што се тиче тих предмета, псалмиста је певао: „Идоли су народа сребро и злато, дело руку човечјих. Уста имају, а не говоре, очи имају, а не виде,  уши имају, а не чују, нити има дихања у устима њиховим.“ Стварно, они су богови који ’не могу помоћи‘ (Псалам 135:15-17; Исаија 45:20).

Истина, они који праве идоле могу делима својих руку приписати живот и моћ. А они који обожавају идоле уздају се у њих. „Носе га [идола], на раме га мећу“, рекао је пророк Исаија, „стављају га на место његово и он стоји.“ И још је рекао: „Не миче се с места свога. Вапије се к њему, али он не одговара нити из невоље икада избавља“ (Исаија 46:7). Истина је да идол остаје беживотан ма колико горљиво веровали они који се уздају у њега. Такви изрезбарени ликови и ливени кипови су „безвредни богови“ (Авакум 2:18, NW).

Идолизовање, осећање дивљења према њима или обожавање личности из света забаве и спорта, политичких система и одређених религиозних вођа такође је уобичајено данас. Осим тога, многима је новац бог. У сваком случају, ови идоли се приказују као нешто што у ствари нису. Они неће и не могу да обезбеде све оно чему се надају они који верују у њих. Примера ради, богатство може изгледати као решење за многе проблеме, али моћ богатства је преварна (Марко 4:19). Један истраживач је питао: „Како да објаснимо чињеницу да када људи једном добију нешто што су тако много желели и у шта су веровали да је лек за све, након тога њихове реакције варирају од разочарања до трауме?“ Да, тежња за богатством захтева да особа жртвује оно што је стварно вредно, као што су добро здравље, задовољавајући породични живот, блиски пријатељи или драгоцени однос са Створитељем. На крају се испостави да је њен бог само ’ташти идол‘! (Јона 2:9).

’Не би одговора‘

Глупо је сматрати стварним оно што није стварно. Обожаваоци бога Вала у данима пророка Илије схватили су то на један болан начин. Они су чврсто веровали да Вал има моћ да пошаље ватру с неба и спали животињску жртву. У ствари они „призиваху име Валово од јутра до подне говорећи: Вале, услиши нас!“ Да ли је Вал имао ухо да чује и уста да говори? Извештај даље каже: „Не би ни гласа ни одговора.“ У ствари, није било „ни знака пажње“ (1. Краљевима 18:26, 29). Вал није био стваран, жив нити активан.

Колико је битно да упознамо и обожавамо Бога који јесте стваран! Али ко је он? И како нам може користити ако се уздамо у њега?

[Слике на 3. страни]

Пиријев сапутник Игиња осматра хоризонт тражећи копно

Робрет Е. Пири

[Извори]

Игиња: Из књиге The North Pole: Its Discovery in 1909 Under the Auspices of the Peary Arctic Club, 1910; Robert E. Peary: NOAA

[Слике на 4. страни]

Многи су преварени оним што се идолизује у овом свету