Два брата која су развила различите ставове

ОДЛУКЕ које доносе родитељи неминовно утичу на њихову децу. То је и данас тачно као што је било још у Еденском врту. Бунтован пут Адама и Еве дубоко је утицао на читаво човечанство (Постање 2:15, 16; 3:1-6; Римљанима 5:12). Ипак, свако од нас уколико то жели има могућност да изгради добар однос с нашим Створитељем. То је илустровано извештајем о Каину и Авељу, првој браћи у људској историји.

Не постоји библијски запис о томе да је Бог разговарао са Адамом и Евом након што су истерани из Едена. Па ипак, Јехова се није уздржавао од разговора с њиховим синовима. Каин и Авељ су несумњиво сазнали од својих родитеља шта се догодило. Они су могли видети „херувиме који витлају пламеним мачевима да бране пут ка дрвету живота“ (Постање 3:24). Такође су били сведоци истинитости Божје изјаве да ће зној и патња бити реалност живота (Постање 3:16, 19).

Каин и Авељ су сигурно знали за Јеховине речи изречене змији: „Метнућу непријатељство између тебе и жене, и између потомства твога и потомства њезина, и оно ће ти главу згазити, и ти ћеш га у пету уједати“ (Постање 3:15). Оно што су Каин и Авељ знали о Јехови омогућавало им је да развију признат однос с њим.

Размишљање о Јеховином пророчанству и о особинама које он има као брижни Доброчинитељ сигурно је код Каина и Авеља будило жељу за Божјим признањем. Али у којој мери ће они развити ту жељу? Да ли ће удовољити својој урођеној жељи да обожавају Бога и развијати духовност како би исказивали веру у њега? (Матеј 5:3).

Браћа приносе жртве

У одређено време, Каин и Авељ су принели жртве Богу. Каин је дао принос од рода земаљскога, а Авељ је принео привине свога стада (Постање 4:3, 4). Ови људи су можда тада имали око 100 година, јер је Адам имао 130 година када му се родио Сит (Постање 4:25; 5:3).

Њихове жртве су указивале на то да су признавали своје грешно стање и да су желели Божју наклоност. Сигурно су бар мало размишљали о Јеховином обећању у вези са змијом и Семеном жене. Колико су тачно времена и труда Каин и Авељ посвећивали развијању признатог односа с Јеховом, није наведено. Али Божја реакција на њихове жртве пружа увид у најскровитије мисли свакога од њих.

Неки изучаваоци претпостављају да је Ева мислила да је Каин то „семе“ које ће убити змију, јер је приликом Каиновог рођења рекла: „Направих човека с помоћу Јеховином“ (Постање 4:1). Ако је и Каин у то веровао, апсолутно није био у праву. С друге стране, Авељево приношење жртава било је пропраћено вером. Зато је ’вером Авељ принео Богу жртву веће вредности него Каин‘ (Јеврејима 11:4).

 То што је Авељ имао духовни увид који је Каину недостајао није била једина разлика између ова два брата. Било је такође разлике и у ставовима. Зато, „Јехова милостиво погледа на Авеља и на његов принос, а на Каина и на његов принос не погледа милостиво“. Вероватно је Каин само површно размишљао о својој жртви и приносио је чисто рутински. Али Бог није прихватао пуко формално обожавање. Каин је развио зло срце и Јехова је приметио да он има неисправне мотиве. Каинова реакција на одбацивање његове жртве одражавала је његов прави став. Уместо да настоји да исправи ствари, „Каин се много расрди и лице му се намршти“ (Постање 4:5). Његово понашање је одавало злобне помисли и намере.

Упозорење и реакција

Познавајући Каинов став, Бог га је саветовао следећим речима: „Што се срдиш и зашто ти је лице намрштено? Ако добро чиниш исправићеш лице своје, али ако зло чиниш, то грех са твог прага вреба и жудња је његова на тебе окренута; али ти требаш да га савладаш“ (Постање 4:6, 7).

У овим речима се налази поука и за нас. Грех у ствари вреба на нашем прагу спреман да нас прогута. Истина, Бог нам је дао слободну вољу и ми можемо да изаберемо да чинимо оно што је исправно. Јехова је позвао Каина да ’добро чини‘, али Он га није присиљавао да се промени. Каин је сам изабрао свој пут.

Надахнути извештај даље каже: „После тога Каин рече своме брату Авељу: ’Хајдемо у поље.‘ И десило се док су били у пољу да је Каин насрнуо на свога брата Авеља и убио га“ (Постање 4:8, NW). Тако је Каин постао непослушни, хладнокрвни убица. Није показао чак ни трунку гриже савести када га је Јехова питао: „Где је брат твој Авељ?“ Напротив, хладно и дрско је узвратио: „Не знам. Зар сам ја чувар брата свога?“ (Постање 4:9). Та отворена лаж и порицање одговорности открили су његову безосећајност.

Јехова је проклео Каина и протерао га изван граница Едена. Клетва која је била изречена у погледу земљишта још више се применила у случају Каина, те му земља није рађала иако ју је обрађивао. Требало је да буде луталица  и бегунац на земљи. Каин се жалио да је казна строга изражавајући страх од тога да би му се неко могао осветити за убиство брата, али уопште није показивао искрено покајање. Јехова је ставио „знак“ за Каина — вероватно неку званичну наредбу која је била позната другима и коју су могли запазити, а чија је сврха била да спречи да Каин буде убијен из освете (Постање 4:10-15).

Каин се затим ’удаљи од лица Јеховиног и насели се у земљи Наидској на истоку од Едена‘ (Постање 4:16). Након што се оженио с неком од својих сестара или нећака, изградио је град који је назвао по Еноху, свом првом сину. Каинов потомак Ламех је постао насилнички настројен као и његов безбожни предак. Али породична лоза Каина уништена је у Потопу Нојевог времена (Постање 4:17-24).

Поуке за нас

Из извештаја о Каину и Авељу можемо нешто научити. Апостол Јован је подстицао хришћане да воле једни друге, „не као Каин, који је потицао од злога и убио свог брата“. Његова „дела [су] била зла, а дела његовог брата праведна“. Јован такође наводи: „Ко год мрзи свог брата убица је, а ви знате да ниједан убица нема вечни живот који остаје у њему.“ Да, начин на који се опходимо са сухришћанима утиче на наш однос с Богом и на наше будуће изгледе. Не можемо мрзети неког суверника и поред тога имати Божје одобравање (1. Јованова 3:11-15; 4:20).

Каин и Авељ су сигурно имали слично васпитање, али Каин није имао веру у Бога. Заправо, он је испољавао дух Ђавола, првобитног ’лажова и оца лажи‘ (Јован 8:44). Каинов животни пут показује да сви ми имамо слободу избора, да се они који одаберу да чине грех одвајају од Бога и да Јехова извршава своје пресуде над непокајницима.

С друге стране, Авељ је исказивао веру у Јехову. Заиста, „вером је Авељ принео Богу жртву веће вредности него Каин, и преко ње добио сведочанство да је праведан, јер је Бог посведочио о његовим даровима“. Премда Писмо не садржи ниједну Авељеву реч, својом примерном вером он „још увек говори“ (Јеврејима 11:4).

Авељ је био први у низу оних који су сачували беспрекорност. Његова крв, која ’вапи са земље ка Јехови‘, није заборављена (Постање 4:10; Лука 11:48-51). Ако исказујемо веру као што ју је Авељ исказивао, и ми можемо имати драгоцен и трајан однос с Јеховом.

[Оквир на 22. страни]

РАТАР И ПАСТИР

Обрађивање земље и брига за животиње биле су неке од првобитних одговорности које је Адам добио од Бога (Постање 1:28; 2:15; 3:23). Његов син Каин се прихватио ратарства, а Авељ је постао пастир (Постање 4:2). Међутим, пошто се исхрана човечанства састојала искључиво од воћа и поврћа све до после Потопа, зашто су се узгајале овце? (Постање 1:29; 9:3, 4).

Да би напредовале, овцама је потребна људска брига. Авељево занимање потврђује да је човек гајио ове домаће животиње још од почетка људске историје. Писмо не говори да ли су први људи користили животињско млеко као храну, али чак и они с вегетаријанском исхраном могу да користе овчију вуну. А када би овца угинула, њена кожа се употребљавала у корисне сврхе. Примера ради, да би обукао Адама и Еву Јехова им је начинио „хаљине од коже“ (Постање 3:21).

У сваком случају, изгледа разумно претпоставити да су Каин и Авељ првобитно сарађивали један с другим. Они су производили нешто што је другим члановима породице било потребно да би били одевени и сити.

[Слика на 23. страни]

Каинова ’дела су била зла, а дела његовог брата праведна‘