Град на гори

„ВИ СТЕ светло света. Не може се сакрити град који се налази на гори“, рекао је Исус својим ученицима у својој чувеној Проповеди на гори (Матеј 5:14).

Многи јудејски и галилејски градови углавном су се налазили на горама а не у долинама. Безбедност је била основни разлог због ког су се бирале локације на врху брда. Осим освајачких војски, и пљачкашке банде су пустошиле израелска утврђења (2. Краљевима 5:2; 24:2). Одважни становници су могли много лакше одбранити густо збијене куће на врху неке горе него град у низији коме су, да би се заштитио, биле потребне високе зидине.

Пошто су се зидови јеврејских кућа обично кречили, читаво насеље ових окречених кућа збијених на врху брда могло се лако видети и с неколико километара удаљености (Дела апостолска 23:3). На блештавој палестинској сунчевој светлости ови градови су попут данашњих медитеранских градова светлели на брду као светионици.

Исус је искористио ово изразито обележје галилејских и јудејских предела да би поучио своје следбенике о улози правих хришћана. „Тако нека ваше светло светли пред људима“, рекао је он, „да виде ваша добра дела и дају славу вашем Оцу који је на небесима“ (Матеј 5:16). Иако хришћани не чине добра дела да би их људи хвалили, њихово лепо понашање ипак не пролази незапажено (Матеј 6:1).

Такво лепо понашање је нарочито уочљиво током обласних конгреса Јеховиних сведока. У вези с недавним конгресом, једне новине у Шпанији су известиле: „Док интересовање за религиозне теме код других деноминација слаби, код Јеховиних сведока није тако. Пошто не желе да Библија изгуби свој значај они практично примењују Божју Реч.“

Томас, човек који се брине око стадиона који Сведоци редовно користе у северозападној Шпанији, ценио је што може бити окружен људима који практично примењују Божју Реч. Одложио је своје пензионисање за неколико седмица како би могао бити присутан у време обласног конгреса Јеховиних сведока. Када су му многи делегати, укључујући и младе, прилазили после конгреса да му се захвале за сарадњу током протеклих година и да му пожеле срећан одлазак у пензију, он се расплакао. „То што сам вас упознао јесте једно од најлепших искустава у мом животу“, рекао је он.

Град на гори је привлачио пажњу посматрача јер се истицао на хоризонту и јер је свака бела кућа у њему рефлектовала сунчеву светлост. Слично томе хришћани се истичу као другачији од осталих јер настоје да следе висока библијска мерила што се тиче поштења, морала и милосрђа.

Осим тога, хришћани рефлектују светло библијске истине својом проповедничком активношћу. Апостол Павле је хришћанима у првом веку рекао: „Зато, будући да имамо ову службу по милосрђу које нам је указано, не одустајемо... него обзнањујући истину препоручујемо се свакој људској савести пред Богом“  (2. Коринћанима 4:1, 2). Иако су се сусретали с противљењем где год су проповедали, Јехова је благословио њихову службу тако да је Павле око 60. н. е. могао написати да је добра вест проповедана „у целом стварству које је под небом“ (Колошанима 1:23).

Јеховини сведоци данас такође озбиљно схватају своју одговорност да пусте да ’њихово светло светли пред људима‘, као што је Исус заповедио. Усменим путем и штампаним материјалом Јеховини сведоци шире добру вест о Краљевству у 235 земаља света. Да би светло библијске истине могло да допре до што је могуће више људи, они производе библијске публикације на око 370 језика (Матеј 24:14; Откривење 14:6, 7).

У многим местима, Сведоци прихватају изазов да уче језик људи који су емигрирали из земаља у којима је дело проповедања забрањено или је било под забраном. Примера ради, у многим већим градовима у Северној Америци постоји велики прилив људи из Кине и Русије. Тамошњи Сведоци се труде да науче кинески, руски и друге језике како би проповедали добру вест и тим дошљацима. У ствари, воде се убрзани курсеви многих страних језика како би се добра вест могла проповедати и другима док је још поље ’бело за жетву‘ (Јован 4:35).

Пророк Исаија је прорекао: „Биће у потоње време да ће гора дома Јеховиног утврђена бити уврх гора, узвишена изнад хумова, и сви ће народи у њој се стицати.“ Како својим понашањем тако и својом службом, Јеховини сведоци помажу људима посвуда да дођу на „гору Јеховину“ да би били поучени Божјим путевима и да би научили да ходе Његовим стазама (Исаија 2:2, 3). Радостан исход тога је, како је Исус истакао, тај да заједно ’дају славу свом небеском Оцу‘, Јехови Богу (Матеј 5:16; 1. Петрова 2:12).