Колико је важна чистоћа?

ЧИСТОЋА има различито значење за различите људе. На пример, кад мајка каже свом малишану да опере руке и да се умије, он можда мисли да је довољно да стави прстиће испод млаза воде и да накваси усне. Али мајка зна боље. Она га води назад у купатило и с доста сапуна и воде трља му руке и лице — иако он бучно негодује!

Наравно, мерила о чистоћи нису иста у целом свету, и људи одрастају с различитим схватањима о чистоћи. Раније су многе чисте и уредне школе у многим земљама помагале ученицима да стекну добре навике што се тиче чистоће. Данас у неким школским двориштима има толико ђубрета и отпадака да више личе на депонију него на место за игру и вежбање. А учионице? Дарен, домар у једној аустралијској средњој школи, приметио је следеће: „Сада ђубрета има и по учионицама.“ Неки ученици доживљавају изјаву „подигни то“ или „почисти то“ као неку казну. Проблем је што неки наставници заиста користе чишћење као начин кажњавања.

С друге стране, одрасли нису увек добри примери што се тиче чистоће, било у свакодневном животу било на послу. На пример, многа јавна места су у неуредном и ружном стању. Неке фабрике загађују животну средину. Међутим, загађење не изазивају безличне фабрике и предузећа, већ људи. Премда је вероватно похлепа главни узрок светског проблема загађења и његових многих лоших последица, овај светски проблем је делимично последица лоших личних навика што се тиче чистоће. Бивши генерални директор Аустралијског комонвелта подупро је овај закључак када је рекао: „Сва питања здравља људи своде се на обзирност једног мушкарца, једне жене, једног детета.“

Па ипак, неки мисле да је чистоћа лична ствар и да то никог другог не треба да се тиче. Да ли је стварно тако?

Никада се не може довољно нагласити колико је чистоћа важна када је реч о нашој храни — било да је купујемо на пијаци, да је једемо у ресторану или да смо на оброку код неког пријатеља. Од оних који припремају или послужују храну коју једемо очекује се висок ниво чистоће. Прљаве руке  — било њихове или наше — могу бити узрок многих болести. А како је с болницама које треба да су места где пре него било где другде очекујемо да затекнемо чистоћу? The New England Journal of Medicine је известио да одговор на питање зашто пацијенти добијају инфекције за чије је лечење потребно и до десет милијарди долара годишње лежи у неопраним рукама доктора и медицинских сестара. С правом очекујемо да нико не угрози наше здравље својим прљавим навикама.

Такође је веома озбиљно када неко — намерно или непромишљено — загађује наше залихе воде. И колико је безбедно шетати се босоног по плажи кад се могу видети коришћени шприцеви које су оставили наркомани и други? Можда је од још веће личне важности питање да ли има чистоће у нашем дому?

Суелен Хој пита у својој књизи Chasing Dirt (Отерати прљавштину): „Да ли смо чисти као што смо некад били?“ Она одговара: „Вероватно нисмо.“ Као главни разлог за то, она наводи промењене вредности у друштву. Пошто људи проводе све мање времена код куће, они једноставно плаћају неког другог да им чисти кућу. Као последица тога, одржавање чисте средине више није ствар од личног значаја. „Не чистим каду — чистим себе“, рекао је један човек. „Иако ми је стан прљав, барем сам ја чист.“

Међутим, чистоћа значи много више од спољашњег изгледа. Она је свеобухватна етика здравог живота. Она је такође стање ума и срца које укључује наш морал и наше обожавање. Погледајмо на који начин.