Пређи на садржај

Пређи на садржај

Чистоћа — шта то стварно значи?

Чистоћа — шта то стварно значи?

Чистоћа — шта то стварно значи?

ЗБОГ запањујуће нехигијенских услова у Европи и Сједињеним Државама током 18. и 19. века, мисионари тог времена су проповедали оно што би се могло назвати „доктрином о чистоћи“. Ова доктрина је прљавштину изједначавала с грехом, док се за чистоћу говорило да приближава човека Богу. Можда је због тога постала популарна изрека која каже да „чистоћа долази одмах иза побожности“.

То гледиште је усвојила Војска спаса, коју су основали Вилијам и Кетрин Бут. Према књизи Health and Medicine in the Evangelical Tradition, једна од њихових првих девиза била је: „Сапун, супа и спас.“ Затим, када су Луј Пастер и други несумњиво показали везу између болести и бактерија, то је био само још већи подстрек и научна основа за програме за боље здравље људи.

У неке од мера које су одмах предузете спадало је и укидање захтева да сведок на суду пољуби Библију и укидање заједничке чаше за пијење у школама и на железничким станицама. Учињени су напори да заједнички путири на религиозним службама буду замењени засебним пехарима. Да, ти пионири су изгледа заиста имали знатан успех у промени ставова људи према чистоћи, чак до те мере да је једна књижевница то назвала „љубавном везом са чистоћом“.

Међутим, та ’љубавна веза са чистоћом‘ очигледно је била само површна. Није много прошло, а предузимљиви трговци су претворили обичан сапун у козметички производ. Паметно осмишљене рекламе су наводиле муштерије да верују да ће употреба извесних производа за личну хигијену пружити потрошачу социјални статус на ком би други могли само да му позавиде. Ту фантазију је овековечила телевизија. Ретко кад се види да успешне и славне особе с реклама и из сентименталних серија чисте кућу или двориште, да носе ђубре или да чисте за својим псима и мачкама.

Има и оних који мисле да се одласком на посао води брига о трошковима за живот, пошто кућни послови и чишћење немају новчану вредност. А пошто нема новчане награде за то, зашто би требало бринути о околини? Једна последица тога јесте да неки људи данас мисле да се чистоћа односи само на личну хигијену.

Божје гледиште о чистоћи

Нема сумње да су ти напори да се у прошлости пружи поука о чистоћи помогли да се људима побољшају животни услови. Тако и треба да буде, јер чистоћа одликује светог и чистог Бога, Јехову, и од њега је и потекла. Он нас поучава да извучемо корист тако што бисмо били свети и чисти у свим аспектима нашег живота (Исаија 48:17; 1. Петрова 1:15).

Јехова Бог је пример у томе. Чистоћа, као и његове друге невидљиве особине, јасно се огледају у Божјем видљивом стварству (Римљанима 1:20). Примећујемо да стварство само по себи не ствара трајно загађење. Земља са својим еколошким кружним токовима представља једно чудо које само себе чисти, и намењена је за чист, здрав живот. Тако чисто дело могло је потећи само од неког Дизајнера који је наклоњен чистоћи. Из тога, дакле, можемо закључити да они који обожавају Бога треба да буду чисти у свим аспектима свог живота.

Четири вида чистоће

Библија идентификује четири вида чистоће за којима треба да теже они који обожавају Бога. Осмотримо сваки понаособ.

Духовна чистоћа. Њу бисмо могли сматрати најважнијом од свих чистоћа зато што она има везе с нашим изгледима за вечни живот. Међутим, она је често вид чистоће који се највише занемарује. Једноставно речено, бити духовно чист значи никада не прелазити линију коју је Бог повукао између исправног и кривог обожавања, јер Бог на сваку врсту кривог обожавања гледа као на нечисту. Апостол Павле је писао: „’Изађите између њих, и одвојите се‘, каже Јехова, ’и не дотичите оно што је нечисто‘; ’и ја ћу вас примити‘“ (2. Коринћанима 6:17). Ученик Јаков је такође веома конкретан у погледу тога: „Облик обожавања који је чист и неокаљан с гледишта нашег Бога и Оца јесте овај: чувати себе без мрље од света“ (Јаков 1:27).

Бог је јасно показао да се не слаже с мешањем кривог обожавања и правог обожавања. Криво обожавање често подразумева нечисте обичаје и одвратне идоле и богове (Јеремија 32:35). Зато се прави хришћани подстичу да избегавају било какву умешаност у нечисто обожавање (1. Коринћанима 10:20, 21; Откривење 18:4).

Морална чистоћа. И овде Бог повлачи јасну линију између тога шта је чисто, а шта нечисто. Свет је као целина постао онакав какав је описан у Ефешанима 4:17-19: „Мисаоно [су ] у тами, и отуђени од живота који припада Богу... Изгубивши сваки морални осећај, предали су се распуштеном понашању да похлепно чине нечистоћу сваке врсте.“ Такво неморално размишљање се испољава на многе начине, јавно и тајно, тако да хришћани треба да буду опрезни.

Они који воле Бога знају да су проституција, хомосексуалност, предбрачни секс и порнографија преступи против Јеховиног мерила за моралну чистоћу. Међутим, те навике су уобичајена појава у свету забаве и моде. Зато се хришћани морају чувати таквих трендова. Ако се оскудна одећа којом се открива тело носи на хришћанским састанцима или скуповима, тиме се непотребно скреће пажња на људско тело и показује недостатак моралне чистоће. Осим што уноси нечисто светско размишљање у хришћанско друштво, таква одећа може изазвати нечисте мисли код других. То је подручје на ком хришћани треба да се напрежу да показују „мудрост одозго“ (Јаков 3:17).

Ментална чистоћа. Тајни скривени делови нечијег ума не треба да буду седиште нечистих мисли. Исус је упозорио на нечисто размишљање када је рекао: „Свако ко стално гледа неку жену тако да осећа страст према њој већ [је] учинио с њом прељубу у свом срцу“ (Матеј 5:28; Марко 7:20-23). Те речи се подједнако примењују на гледање порнографских слика и филмова, читање извештаја о развратним сексуалним поступцима и слушање песама с неморалним текстовима. Према томе, хришћани морају пазити да се не упрљају тиме што би се бавили нечистим мислима које би могле проузроковати нечист, несвет говор и поступке (Матеј 12:34; 15:18).

Телесна чистоћа. Светост и телесна чистоћа су тесно повезане у Библији. На пример, Павле је писао: „Вољени, очистимо се од сваке прљавштине тела и духа, усавршујући светост у страху пред Богом“ (2. Коринћанима 7:1). Зато прави хришћани треба да настоје да одржавају своје тело, свој дом и своју околину у чистом и уредном стању, колико то околности дозвољавају. Чак и тамо где нема пуно воде за прање или купање, хришћани треба да се труде да дају све од себе како би остали чисти и пристојног изгледа.

Телесна чистоћа би такође искључивала употребу дувана у било ком облику, препуштање пијењу алкохола и било који облик злоупотребе дроге, што прља и оштећује тело. Пастир који је описан у Песми над песмама уживао је у пријатном мирису одеће младе Суламке (Песма над песмама 4:11). Љубазно је да бринемо о личној хигијени, јер желимо избећи да они који су око нас осете непријатне мирисе. Парфеми и колоњске воде јесу пријатни, али они нису замена за редовно купање и чисту одећу.

Задржати уравнотежено гледиште

Што се тиче телесне чистоће, људи могу отићи у крајности. С једне стране, ако смо фанатични што се тиче чистоће то нас може лишити радости живота. То нам такође може одузети много драгоценог времена. С друге стране, може се испоставити и то да је скупо реновирати прљаве и неуредне станове. Између ових крајности налази се практичан, уравнотежен приступ који ће нам омогућити да нам дом буде чист и пристојан.

Нека буде једноставно. Тешко је чистити станове или собе у којима има пуно ствари, а и није лако открити прљавштину у тако претрпаном окружењу. За чишћење једноставних станова с мало ствари потребно је мање времена. У Библији се препоручује једноставан начин живота: „Кад имамо храну, одећу и заклон, будимо задовољни тиме“ (1. Тимотеју 6:8).

Нека и даље буде уредно. Чист дом је одговорност свих који живе у њему. Неуредни домови често настају од неуредних соба. Уредност значи да је све на свом месту. На пример, место за прљаву одећу не треба да буде под у спаваћој соби. И што је још важније, играчке и алат који су остављени да леже свуда по поду представљају потенцијалну опасност. До многих несрећа у кући дође баш због тога што неки људи немају навику да буду уредни.

Јасно је да се чистоћа и хришћански начин живота не могу одвојити једно од другога. С обзиром на побожан начин живота, пророк Исаија говори о ’светом путу‘. Он додаје отрежњавајућу мисао да ’неће нико нечист њиме ићи‘ (Исаија 35:8). Да, то што сада развијамо добре навике чистоће пружа снажан доказ о нашој вери у Божје обећање да ће он ускоро успоставити чист земаљски рај. Тада ће у свим крајевима ове дивне планете сви људи славити Јехову Бога тако што ће се у потпуности повиновати његовим савршеним мерилима чистоће (Откривење 7:9).

[Слика на 6. страни]

Чист дом је одговорност свих који живе у њему

[Слика на 7. страни]

Земља представља једно чудо које само себе чисти