Пређи на садржај

Пређи на садржај

Они су се борили с трновима у телу

Они су се борили с трновима у телу

Они су се борили с трновима у телу

„Дат ми је трн у телу, Сатанин анђео, да ме удара“ (2. КОРИНЋАНИМА 12:7).

1. Који су неки проблеми с којима се људи данас суочавају?

 ДА ЛИ се већ дуже време бориш с неком кушњом? Ако је твој одговор потврдан, онда ниси сам. У овим ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘, верни хришћани се боре са снажним противљењем, породичним проблемима, болестима, финансијским бригама, емоционалним тескобама, губитком вољених услед смрти и другим изазовима (2. Тимотеју 3:1-5). У неким земљама је живот многих угрожен због несташице хране или рата.

2, 3. Који негативан став може настати услед проблема налик трну с којима се суочавамо, и зашто би то могло бити опасно?

2 Особа се због таквих проблема може осећати потпуно скрхано, нарочито ако више тешкоћа наиђе истовремено. Запази шта кажу Приче Соломунове 24:10 (ДК): „Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.“ Да, обесхрабрење услед кушњи може нас лишити толико потребне снаге и може ослабити нашу одлучност да истрајемо до краја. На који начин?

3 Па, обесхрабрење би могло довести до тога да више не будемо објективни. На пример, лако можемо преувеличати своје тешкоће и почети да сажаљевамо себе. Неки чак могу завапити ка Богу: „Зашто допушташ да ми се ово дешава?“ Ако би у нечијем срцу овакав негативан став ухватио корена, то би му могло поткопати радост и веру. Божји слуга би се могао толико обесхрабрити да би чак могао престати да се бори „у доброј борби вере“ (1. Тимотеју 6:12).

4, 5. Како је у неким случајевима Сатана укључен у наше проблеме, али у шта можемо бити уверени?

4 Јехова Бог сигурно не ствара наше кушње (Јаков 1:13). Неки испити нас задесе једноставно зато што се трудимо да му будемо верни. У ствари, сви који служе Јехови постају мета његовог највећег непријатеља, Сатане Ђавола. Током ово мало времена које му је преостало, тај зли „бог овог система ствари“ покушава да свакога ко воли Јехову наведе да престане вршити Његову вољу (2. Коринћанима 4:4). Сатана колико год може задаје боли целој заједници наше браће по свету (1. Петрова 5:9). Додуше, не проузрокује све наше проблеме директно Сатана, али он може искористити проблеме с којима се суочавамо, гледајући да нас још више ослаби.

5 Међутим, колико год страшно изгледали Сатана или његово оружје, ми га можемо победити! Зашто можемо бити сигурни у то? Зато што се Јехова Бог бори за нас. Он се брине да његове слуге не буду у незнању што се тиче Сатаниних тактика (2. Коринћанима 2:11). У ствари, Божја Реч нам доста говори о кушњама које муче праве хришћане. У случају апостола Павла, Библија је користила израз „трн у телу“. Зашто? Осмотримо како Божја Реч објашњава ту фразу. Тада ћемо видети да ми и нисмо једини којима је потребна Јеховина помоћ да бисмо победили кушње.

Зашто су испити попут трна

6. Шта је Павле подразумевао под ’трном у телу‘, и шта је тај трн могао бити?

6 Павле, који је био тешко искушаван, био је надахнут да напише: „Дат ми је трн у телу, Сатанин анђео, да ме удара, како се не бих превише узвисио“ (2. Коринћанима 12:7). Шта је био тај трн у Павловом телу? Па, сигурно боли када се трн дубоко забоде. Тако ова метафора указује да је Павлу нешто задавало бол — било физички, емоционални или и један и други. Можда је Павле патио од неке очне болести или од неког другог физичког обољења. Или је трн можда укључивао оне појединце који су оспоравали препоруке које је Павле имао као апостол и који су доводили у питање његово дело проповедања и поучавања (2. Коринћанима 10:10-12; 11:5, 6, 13). О чему год да се радило, тај трн је остао тамо где је био и није се могао извадити.

7, 8. (а) На шта указује израз „удара“? (б) Зашто је јако важно да се боримо с било којим трном који нас сада мучи?

7 Запази да је тај трн ударао Павла. Занимљиво је да је грчки глагол који је Павле овде употребио изведен из речи за „зглобове“. Та реч је дословно коришћена у Матеју 26:67 и фигуративно у 1. Коринћанима 4:11. Она у тим стиховима преноси мисао о пребијању песницама. С обзиром на Сатанину жестоку мржњу према Јехови и његовим слугама, можемо бити уверени да је Ђаволу било драго што је један трн ударао Павла. Сатани је и данас драго када нас на сличан начин мучи неки трн у телу.

8 Зато, попут Павла, треба да знамо како да се боримо против таквих трнова. Од тога нам зависи живот! Сети се, Јехова жели да нам заувек продужи живот у новом свету, где нас више никада неће мучити проблеми налик трновима. Да би нам помогао да добијемо ту дивну награду, Бог нам је пружио многе примере у својој светој Речи, Библији, показујући да су се његове верне слуге успешно бориле с трновима у телу. Били су то обични, несавршени људи, баш као и ми. Осматрање неких од њих из ’облака сведока‘ може нам помоћи да „са истрајношћу трчимо трку која стоји пред нама“ (Јеврејима 12:1). Медитирање о томе шта су поднели може изградити наше уверење да се можемо борити с било каквим трном који Сатана може употребити против нас.

Трнови који су мучили Мефивостеја

9, 10. (а) Како је Мефивостеј добио један трн у телу? (б) Коју је љубазност краљ Давид показао према Мефивостеју, и како бисмо ми могли опонашати Давида?

9 Осмотри Мефивостеја, сина Давидовог пријатеља Јонатана. Када је Мефивостеју било пет година, пронела се вест да су његов отац, Јонатан, и деда, краљ Саул, погинули. Његову дадиљу је ухватила паника. Она га „узе и побеже и како она нагло трчаше, он паде и оста хром“ (2. Самуилова 4:4). Сигурно је та инвалидност била један трн који је Мефивостеј морао подносити док је растао.

10 Неколико година касније је краљ Давид, из велике љубави према Јонатану, испољио љубазну доброту према Мефивостеју. Давид му је предао целокупно Саулово имање и поставио Сауловог слугу Сиву за старатеља над том земљом. Такође је рекао Мефивостеју: „Ти ћеш свагда јести за мојим столом“ (2. Самуилова 9:6-10). Нема сумње да је Давидова љубазна доброта била утешна за Мефивостеја и да је ублажила бол његове инвалидности. Каква изврсна поука! И ми треба да показујемо љубазност према онима који се боре с неким трном у телу.

11. Шта је Сива тврдио о Мефивостеју, и како знамо да је та тврдња била лаж? (Види фусноту.)

11 Касније се Мефивостеј морао борити с још једним трном у телу. Његов слуга Сива га је оклеветао код краља Давида, који је тада бежао из Јерусалима због побуне свог сина Авесалома. Сива је рекао да је Мефивостеј из нелојалности остао у Јерусалиму, у нади да ће стећи краљевство за себе. a Давид је поверовао Сивиној клевети и целокупно Мефивостејево имање предао том лажову! (2. Самуилова 16:1-4).

12. Како је Мефивостеј реаговао на своју ситуацију, и како је он одличан пример за нас?

12 Међутим, када се Мефивостеј коначно срео с Давидом, рекао је краљу шта се стварно десило. Он се припремао да се придружи Давиду када га је Сива прешао и понудио се да он крене уместо њега. Да ли је Давид исправио неправду? Делимично. Поделио је имање између ова два човека. Био је то, дакле, још један потенцијалан трн у Мефивостејевом телу. Да ли се он дубоко разочарао? Да ли се бунио против Давидове одлуке, жалећи се да није правична? Не, понизно се сложио с краљевим жељама. Усредсредио се на позитивне ствари, радујући се безбедном повратку праведног израелског краља. Мефивостеј је стварно поставио изврстан пример подносећи инвалидност, клевету и разочарање (2. Самуилова 19:24-30).

Немија се борио са својим искушењима

13, 14. Које је трнове Немија морао поднети када се вратио да презида јерусалимске зидине?

13 Помисли на фигуративне трнове које је Немија подносио када се у петом веку пре н. е. вратио у Јерусалим који је још увек био без зидина. Затекао је град који је практично био незаштићен, а Јевреји који су се вратили били су дезорганизовани, обесхрабрени и нечисти у Јеховиним очима. Иако је имао овлашћење краља Артаксеркса да презида јерусалимске зидине, Немија је ускоро сазнао да су намесници оближњих земаља презирали његову мисију. „Би им врло криво што дође човек да се постара за добро синова Израелових“ (Немија 2:10).

14 Ови непријатељски настројени странци чинили су све што је било у њиховој моћи да би зауставили Немијин подухват. Њихове претње, лажи, клевете, застрашивања — укључујући и шпијуне послате да га обесхрабре — мора да су били попут трнова који су стално били у његовом телу. Да ли је подлегао сплеткама тих непријатеља? Не! У потпуности се уздао у Бога, и није попуштао. Стога су јерусалимске зидине, када су на крају биле обновљене, трајно сведочиле у прилог томе да је Јехова с љубављу подупирао Немију (Немија 4:1-12; 6:1-19).

15. Који су проблеми међу Јеврејима веома забрињавали Немију?

15 Немија је морао као намесник да се бори с многим проблемима које је имао Божји народ. Те потешкоће које су биле попут трна веома су га забрињавале јер су утицале на однос између народа и Јехове. Богаташи су захтевали високе камате, те су њихова сиромашнија браћа, да би отплатили дугове и персијски порез, морала да уступе своја имања па чак и да продају своју децу у ропство (Немија 5:1-10). Многи Јевреји су кршили Сабат и пропуштали су да подупиру Левите и храм. Осим тога, неки су се оженили ’Азоћанкама, Амонкама и Моавкама‘. Све то је болело Немију! Али он није одустао ни због једног од тих трнова. Он је увек изнова показивао да је дорастао тим приликама као особа која ревно подупире Божје праведне законе. Попут Немије, ни ми немојмо дозволити да нас неверно понашање других одврати од верне службе Јехови (Немија 13:10-13, 23-27).

Многе друге верне особе су се бориле

16-18. Како је раздор у породици мучио Исака и Ребеку, Ану, Давида и Осију?

16 У Библији се налазе многи други примери људи који су се борили с мучним ситуацијама које су биле попут трна. Један уобичајен пример тога били су породични проблеми. Исавове две жене „задаше много јада Исаку и Ребеки“, Исавовим родитељима. Ребека је чак рекла да јој је живот омрзао због тих жена (Постање 26:34, 35; 27:46). Размисли и о Ани и о томе како ју је друга жена њеног мужа, Фенина, ’много цвелила‘ јер је Ана била нероткиња. Можда је Ана то малтретирање често доживљавала мимо очију јавности. Фенина ју је и јавно узнемиравала — несумњиво пред рођацима и пријатељима — док је фамилија присуствовала празнику у Силому. То је било као гурање трна још дубље у Анино тело (1. Самуилова 1:4-7).

17 Размисли о ономе што је Давид поднео због болесне љубоморе свог таста, краља Саула. Да би извукао живу главу, Давид је морао да живи у пећинама у Енгадској пустињи, где је био принуђен да се пење стрмим и опасним козјим стазама. Та неправда мора да је болела, јер он Саулу није учинио ништа лоше. Па ипак, Давид је годинама морао да се склања — и све то само зато што је Саул био љубоморан (1. Самуилова 24:14, 15; Пословице 27:4).

18 Замисли раздор у породици који је мучио пророка Осију. Његова жена је постала прељубница. Мора да је њен неморал био попут трнова забодених у срце. И какав још бол мора да је осећао када је она у свом блуду родила два ванбрачна детета! (Осија 1:2-9).

19. Које је прогонство задавало бол Михеју?

19 Још један трн у телу представља прогонство. Осмотри искуство пророка Михеја. Праведном Михеју мора да је било мучно што је гледао како га је зли краљ Ахав окружио лажним пророцима и што је Ахав веровао њиховим очигледним лажима. И шта је урадио вођа тих варалица када је Михеј рекао Ахаву да су сви ти пророци говорили ’лажљивим духом‘? ’Ударио је Михеја по образу‘! Још је гора била Ахавова реакција на Јеховино упозорење да је војни поход да се поврати Рамот Галадски осуђен на пропаст. Ахав је наредио да баце Михеја у затвор и да му дају само мало хране (1. Краљевима 22:6, 9, 15-17, 23-28). Сети се такође Јеремије и како су се према њему опходили његови убилачки настројени прогонитељи (Јеремија 20:1-9).

20. Који је трн морала подносити Нојемина, и како је била награђена?

20 Губитак вољених је још једна тешка ситуација која може бити попут неког трна у телу. Нојемина је морала поднети болан губитак када су јој умрли муж и два сина. Док је још увек осећала бол тог ударца, она се вратила у Витлејем. Рекла је својим пријатељима да је не зову Нојемина, него Мара, што је име које је одражавало жалост због онога што је доживела. Међутим, Јехова је на крају наградио њену истрајност унуком који је постао карика у лози која је водила до Месије (Рута 1:3-5, 19-21; 4:13-17; Матеј 1:1, 5).

21, 22. Како су Јова притисли губици, и како је он реаговао?

21 Размисли колико се Јов само запрепастио када је чуо о изненадној и насилној смрти своје десеторо драге деце, као и о губитку све стоке и свих слугу. Као да му се цео свет срушио у једном моменту! Затим, док је још увек био уздрман тим ударцима, Сатана га је ударио болешћу. Јов је вероватно мислио да ће умрети од те опаке болести. Бол је постао толико неподношљив да је мислио да би смрт била олакшање (Јов 1:13-20; 2:7, 8).

22 И као да све ово није било довољно, још му је и његова жена у својој тузи и муци дошла и завапила: ’Прокуни Бога и умри!‘ Какав је то трн био у његовом болном телу! Затим, уместо да утеше Јова, његова три пријатеља су га напала на изглед уверљивим размишљањем, оптужујући га за тајне грехе и сматрајући да су ти греси били одговорни за несрећу која га је снашла. Њихови погрешни аргументи су, такорећи, још дубље гурали трнове у његово тело. Сети се такође да Јов није знао зашто су му се дешавале те ужасни ствари; нити је знао да ће му бити поштеђен живот. Па ипак, „у свему овоме не сагреши Јов уснама својим“ (Јов 1:22; 2:9, 10; 3:3; 14:13; 30:17). Иако га је снашло много трнова одједном, никада није напустио своју беспрекорност. Стварно охрабрујуће!

23. Зашто су верне особе које смо осматрали могле да поднесу разне трнове у телу?

23 Ови примери никако нису једини. Има их још много у Библији. Све ове верне слуге морале су да се боре са својим симболичним трновима. А суочили су се са заиста различитим проблемима! Па ипак, имали су нешто заједничко. Нико од њих није престао да служи Јехови. Упркос свим њиховим мучним испитима, победили су Сатану уз снагу коју су добили од Јехове. Како? Следећи чланак ће одговорити на то питање и показаће нам како се и ми можемо борити са свим оним што је попут неког трна у нашем телу.

[Фуснота]

a Амбициозна смицалица те врсте није се уклапала у карактер тако захвалног, понизног човека какав је био Мефивостеј. Њему је несумњиво била добро позната верност коју је показивао његов отац, Јонатан. Иако је био син краља Саула, Јонатан је понизно признавао да је Јехова изабрао да Давид буде краљ над Израелом (1. Самуилова 20:12-17). Као Мефивостејев богобојазан родитељ и веран Давидов пријатељ, Јонатан не би поучавао свог сина да тежи за краљевском моћи.

Како би одговорио?

• Зашто се проблеми с којима се суочавамо могу упоредити с трновима у телу?

• Које су трнове морали поднети Мефивостеј и Немија?

• Чији ти је пример од мушкараца и жена из Библије који су поднели разне трнове у телу нарочито дирљив, и зашто?

[Питања за разматрање]

[Слике на 15. страни]

Мефивостеј је морао да се бори са инвалидношћу, клеветом и разочарањем

[Слика на 16. страни]

Немија је истрајао упркос противљењу