Питања читалаца

Шта значи изјава у Јеврејима 12:4: „Још се нисте одупрли до крви“?

Израз ’одупрети се до крви‘ указује на саму смрт, дословно на проливање крви.

Апостол Павле је знао да су због своје вере неки јеврејски хришћани већ „у патњама поднели велику борбу“ (Јеврејима 10:32, 33). Истичући то, изгледа да Павле користи метафору о надметању на једном грчком атлетском такмичењу, у шта је могло бити укључено трчање, рвање, бокс и бацање диска и копља. У складу с тим, он у Јеврејима 12:1 подстиче сухришћане следећим речима: „Скинимо сваки терет и грех који нас лако заплиће, и са истрајношћу трчимо трку која стоји пред нама.“

Три стиха касније, у Јеврејима 12:4, Павле можда прелази с поређења о трчању на поређење о боксу. (Обе стилске фигуре се појављују у 1. Коринћанима 9:26.) Древним боксерима су песнице и ручни зглобови били повезани кожним каишевима. Ти каишеви су чак можда били ојачани „оловом, гвожђем или металним бодљама што је задавало озбиљне повреде боксерима“. На таквим окрутним мечевима долазило је до крварења, понекад чак и до смрти.

Било како било, јеврејски хришћани су имали одговарајуће примере верних Божјих слугу који су подносили прогонство и окрутно злостављање, чак и до саме смрти, „до крви“. Запази контекст у ком Павле скреће пажњу на оно што су древне верне особе доживљавале:

„Били су каменовани, искушавани, претестерисани, побијени мачем, ходали у овчијим кожама, у козјим кожама, док су били у оскудици, у невољи, злостављани.“ Након тога, Павле истиче Усавршитеља наше вере, Исуса: „Претрпео је мученички стуб, презревши срамоту, и сео с десне стране Божјег престола“ (Јеврејима 11:37; 12:2).

Да, многи су се „одупрли до крви“, то јест до саме смрти. Њихово одупирање је било више од унутрашње борбе против греха недостатка вере. Они су били лојални под окрутним физичким злостављањем и сачували су своју верност све до смрти.

Нови у јерусалимској скупштини, који су можда постали хришћани након што се жестоко прогонство стишало, никада се нису суочили с тако крајње тешким кушњама (Дела апостолска 7:54-60; 12:1, 2; Јеврејима 13:7). Па ипак, чак су и много слабије кушње неке одвраћале од тога да наставе да се боре; они су се ’уморили и клонули у душама својим‘ (Јеврејима 12:3). Требало је да напредују према зрелости. То би их оспособило да издрже што год би их задесило, чак и ако би то подразумевало физичко злостављање до те мере да пролију своју крв (Јеврејима 6:1; 12:7-11).

Многи хришћани у данашње време су се „одупрли до крви“, тиме што су били убијени јер нису хтели да компромитују своју хришћанску веру. Уместо да допустимо да Павлове речи у Јеврејима 12:4 изазову страх код нас, нека нам служе као показатељ тога до које границе треба да будемо одлучни да идемо да бисмо остали лојални Богу. Касније у истом писму Јеврејима, Павле је написао следеће: „Имајмо и даље незаслужену доброту, по којој можемо прихватљиво вршити Богу свету службу са страхом пред Богом и страхопоштовањем“ (Јеврејима 12:28).