И ти можеш савладати усамљеност

КО МОЖЕ тврдити да никада није искусио бол коју усамљеност носи са собом? Многи чиниоци могу допринети да се осећамо усамљено. Међутим, усамљеност може бити нарочито јака код жена које се никада нису удале или код оних које су удовице или разведене.

На пример, млада хришћанка по имену Франсис каже: „Кад сам напунила 23 године чинило ми се као да су сви моји пријатељи у браку, а да сам једино ја остала сама.“ a Осећање усамљености може бивати све јаче како године пролазе и како је све мање могућности за склапање брака. „Никада нисам намеравала да останем неудата, и сад бих се удала ако би се појавила прилика“, признаје Сандра, која сада има близу 50 година. Анђела, која има више од 50 година истиче: „Нисам донела свесно одлуку да останем неудата, али тако се десило. Било је јако мало неожењене браће на подручју где сам служила као специјални пионир.“

Похвално је то што су многе хришћанке одлучиле да се не удају, јер лојално следе Јеховин савет да се удају „само у Господу“ (1. Коринћанима 7:39). Неке су се добро прилагодиле на самачки живот, али друге из године у годину имају све јачу жељу за браком и децом. „Због тога што немам брачног друга емоционална празнина је мој стални пратилац“, признаје Сандра.

Други чиниоци, као што је брига за остареле родитеље могу још више допринети осећају усамљености. „Пошто сам неудата, породица очекује од мене да се старам о нашим остарелим родитељима“, каже Сандра. „Носила сам тај терет одговорности 20 година, иако имам петоро браће и сестара. Живот би био много лакши уз супруга који би ме подржавао.“

Франсис спомиње још један фактор који повећава њену усамљеност. Она каже: „Понекад ме људи директно питају: ’Зашто се ниси удала?‘ Такве примедбе ме наводе да се осећам као да сам ја крива што сам остала неудата. Скоро на сваком венчању ком присуствујем, неко ме забринуто пита: ’Па, када ћеш се ти удати?‘ Почела сам да размишљам: ’Ако духовно настројена браћа нису заинтересована за мене, можда немам потребне хришћанске особине или, можда једноставно нисам привлачна.‘“

Како се таква осећања усамљености могу победити? Шта други могу учинити, ако уопште нешто могу, да би помогли?

 Ослони се на Јехову

Псалмиста је певао: ’Стави на Јехову бреме своје, и он ће те поткрепити. Неће дати до века праведнику да посрне‘ (Псалам 55:22, ДК). Реч „бреме“ у хебрејском тексту дословно значи „судбина“ и односи се на бриге и зебње које можда осећамо због своје судбине у животу. Јехова је свестан бремена које носимо више него било ко други и може нам дати снагу да изађемо на крај с тим. Ослањање на Јехову Бога помаже Анђели да се бори са осећањима усамљености. Што се тиче њене пуновремене службе, она се присећа: „Када сам почела да пионирим, сестра која је била мој партнер и ја живеле смо далеко од скупштине. Научиле смо да се у потпуности ослањамо на Јехову и то поуздање ми помаже кроз цео живот. Када почнем негативно да размишљам, разговарам с Јеховом и он ми помаже. Увек ми је велика утеха 23. Псалам и често га читам.“

Апостол Павле је имао пажње вредно бреме које је носио. Најмање у три наврата је ’молио Господа да трн у телу који је имао оде од њега‘. Павлу није пружена помоћ на неки чудотворан начин, али му је обећано да ће га подржавати Божја незаслужена доброта (2. Коринћанима 12:7-9). Павле је такође открио тајну тога како бити задовољан. Он је касније написао: „У свему и у свим околностима научио сам тајну и како да будем сит и како да гладујем, и како да имам обиље и како да трпим оскудицу. За све имам снаге уз помоћ онога који ми даје моћ“ (Филипљанима 4:12, 13).

Како особа може добити снагу од Бога када се осећа обесхрабрено или усамљено? Павле је написао: „Не брините се ни за шта, него у свему молитвом и усрдним мољењем заједно са захваљивањем обзнаните своје молбе Богу; и Божји мир који превазилази сваку мисао чуваће ваша срца и ваше мисаоне снаге посредством Христа Исуса“ (Филипљанима 4:6, 7). Сандра је применила овај савет. Она објашњава: „Пошто нисам удата, проводим пуно времена сама. То ми пружа доста могућности да се молим Јехови. Осећам да сам веома блиска с њим и могу слободно да му причам о мојим проблемима и радостима.“ И Франсис каже: „Кад бих се сама борила с негативним мислима то би била тешка борба. Али, веома много ми помаже то што отворено делим своја осећања с Јеховом. Уверена сам да Јехову занима све што може утицати на моју духовну и емотивну добробит (1. Тимотеју 5:5).

„Носите бремена један другога“

Унутар хришћанског братства не морамо сами да носимо своја бремена. „Носите бремена један другога, и тако испуните Христов закон“, подстицао је апостол Павле (Галатима 6:2). Путем дружења са сухришћанима можемо добити ’добру реч‘ охрабрења која нам може олакшати терет усамљености (Пословице 12:25).

Осмотри, такође, шта Писмо каже о ћерки израелског судије Јефтаја. Пре него што је победио непријатељске Амонове снаге, Јефтај се заветовао да ће посветити Јехови прву особу из свог домаћинства која изађе да му честита. Десило се да је то била његова ћерка (Судије 11:30, 31, 34-36). Иако је то значило да ће остати неудата и да ће се одрећи нормалне жеље да има породицу, Јефтајева ћерка се спремно подложила том завету и до краја свог живота служила је у светилишту у Силому. Да ли је њена жртва прошла незапажено? Напротив, извештај каже: „Сваке године кћери Израелове чине помен [„иду да похвале“, NW] кћери Јефтајевој од Галада четири дана у години“ (Судије 11:40). Да, похвала може охрабрити оне којима је упућена. Стога, не пропустимо да похвалимо оне који то заслужују.

Такође би било добро да размотримо и Исусов пример. Иако код Јевреја није био обичај да мушкарци разговарају са женама, Исус је проводио време с Маријом и  Мартом. Оне су вероватно биле или удовице или неудате. Исус је желео да обе имају духовну корист од пријатељства с њим (Лука 10:38-42). Ми можемо опонашати Исусов пример тако што ћемо наше неудате духовне сестре позивати на друштвене скупове и договорити се да с њима идемо у службу проповедања (Римљанима 12:13). Да ли оне цене такву обзирност? Једна сестра је рекла: „Знам да ме браћа воле и цене, али захвална сам када се више лично занимају за мене.“

„Пошто немамо сопствену породицу“, објашњава Сандра, „имамо већу потребу да будемо вољени, да осећамо да смо део породице духовне браће и сестара.“ Очигледно Јехова брине за ове особе и ми сарађујемо с њим када доприносимо да се оне осећају пожељно и вољено (1. Петрова 5:6, 7). Таква брижност неће проћи незапажено, јер „ко се сироти смилује Јехови позајма, који ће му вратити по делу његову“ (Пословице 19:17).

„Свако ће носити свој сопствени терет“

Иако други могу помоћи и њихова подршка може бити веома охрабрујућа, ипак ће ’свако носити свој сопствени терет‘ (Галатима 6:5). Међутим, приликом ношења терета усамљености треба да будемо свесни извесних опасности. На пример, усамљеност нас може савладати уколико се емотивно повучемо у себе. С друге стране, љубављу можемо савладати усамљеност (1. Коринћанима 13:7, 8). Давање и дељење с другима је најбољи начин за проналажење среће — без обзира на наше околности (Дела апостолска 20:35). „Немам много времена да размишљам о својој усамљености“, каже једна сестра која је марљиви пионир. „Када се осећам корисном и када сам запослена, не осећам се усамљено.“

Такође треба да пазимо да нас усамљеност не наведе да се упустимо у неку немудру везу. На пример, како би било жалосно да због жеље за брачним другом превидимо многе проблеме који проистичу из склапања брака с неверником, и нарочито да превидимо колико је мудар савет из Писма да избегавамо такав јарам! (2. Коринћанима 6:14). Једна разведена хришћанка је рекла: „Има нешто много горе од самоће. То је кад си у браку с погрешном особом!“

Проблем који се не може решити можда мора да се подноси, бар неко време. Уз Божју помоћ, осећање усамљености се може подносити. Док и даље служимо Јехови, имајмо поверења да ће једнога дана све наше потребе бити задовољене на најбољи могући начин (Псалам 145:16).

[Фуснота]

[Слике на 28. страни]

Давањем и дељењем можемо савладати усамљеност