Да ли вера треба да се заснива на разуму?

„Има много ’религиозних‘ људи који су постали религиозни само зато да не би морали да размишљају“, пише декан једне теолошке школе у Сједињеним Државама. „Они једноставно желе да прихвате све ’на темељу вере‘“, додаје он.

РЕЗУЛТАТ тога је да већина људи који кажу да верују, мало размишља о томе зашто верују у оно у шта верују или да ли постоји разумна основа за њихову веру. Зато не чуди што је религија постала тема о којој многи не желе да разговарају.

Нажалост, обичаји као што су употреба религиозних слика и механичко понављање молитви такође одвраћају од логичног размишљања. Такви обичаји, заједно са импресивном архитектуром, детаљно украшеним витражима и заносном музиком, мање или више представљају све што сачињава религију милиона људи. Иако неке цркве тврде да се њихова вера темељи на Библији, њихова порука ’веруј у Исуса и бићеш спасен‘ одвраћа од озбиљног проучавања Библије. Други се окрећу проповедању неког социјалног или политичког јеванђеља. До чега све ово доводи?

Што се тиче ситуације у Северној Америци, један писац који се бави питањима везаним за религију рекао је следеће: „Хришћанство... нагиње ка томе да буде површно, [и] његови следбеници су слабо образовани у вери.“ Један анкетар је отишао чак толико далеко да је Сједињене Државе описао као „земљу библијски неписмених људи“. Без претеривања, то би се могло рећи и за друге земље у којима преовладава такозвано хришћанство. Многе нехришћанске религије такође одвраћају од логичног размишљања и уместо тога стављају нагласак на црквене песме, ритуалне молитве и различите облике медитације, што води ка мистицизму, а не ка логичном, конструктивном размишљању.

Па ипак, ти исти људи који у свом свакодневном животу мало размишљају о томе колико су њихова веровања тачна или истинита, често веома дубоко размишљају о другим стварима. Зар ти не изгледа чудно што неко ко се детаљно распитује у вези с куповином неког аута — који ће једног дана завршити у старом гвожћу — за религију каже: ’Ако је била довољно добра за моје родитеље, довољно је добра и за мене‘?

Ако заиста желимо да угодимо Богу, зар не би требало озбиљно да размотримо колико је тачно оно што верујемо о њему? Апостол Павле је говорио о извесним религиозним људима свог времена који су имали „ревност за Бога; али не у складу с тачним спознањем“ (Римљанима 10:2). Такви људи би се могли упоредити с неким молером који се пуно труди да окречи  кућу, али који користи погрешне боје јер пропушта да саслуша упутства власника те куће. Молеру се можда допада начин како обавља свој посао, али да ли ће се допасти и власнику куће?

Шта је прихватљиво Богу у погледу правог обожавања? Библија одговара: „То је добро и угодно у очима нашег Спаситеља, Бога, чија је воља да се све врсте људи спасу и дођу до тачног спознања истине“ (1. Тимотеју 2:3, 4). Неки можда мисле да је у мноштву данашњих религија немогуће пронаћи такво спознање. Али размисли — ако је Божја воља да људи дођу до тачног спознања истине, зар би онда било поштено да га сакрије од њих? Не би, јер Библија каже: „Ако [Бога] тражиш он ће дати да га ти нађеш“ (1. Летописа 28:9).

Како се Бог открива онима који га искрено траже? Одговор ће пружити следећи чланак.