Пређи на садржај

Пређи на садржај

Зашто бити крштен?

Зашто бити крштен?

Зашто бити крштен?

„Идите... и стварајте ученике од људи из свих нација, крстећи их“ (МАТЕЈ 28:19).

1, 2. (а) Под којим су се околностима одиграла нека крштења? (б) Која се питања о крштењу постављају?

 ФРАНАЧКИ краљ Карло Велики је између 775. и 777. н. е. натерао поражене Саксонце на масовно покрштавање. „Он их је присилио да се преобрате на номинално хришћанство“, написао је историчар Џон Лорд. Након што се 987. н. е. оженио грчком православном принцезом, руски владар Владимир I је слично одлучио да његови поданици постану „хришћани“. Издао је декрет о масовном покрштавању свог народа — по цену живота!

2 Да ли су таква крштења била прикладна? Да ли она имају право значење? Да ли једноставно свако треба да буде крштен?

Крштење — како?

3, 4. Зашто прскање или изливање воде на главу не представља одговарајуће хришћанско крштење?

3 Када су Карло Велики и Владимир I присилили народ на крштење, ти владари нису поступили у складу с Божјом Речи. У ствари, нема никакве користи од крштења која укључују прскање, изливање воде на главу, па чак и подрањање особа које нису поучене библијској истини.

4 Осмотри шта се десило 29. н. е. када је Исус из Назарета дошао код Јована Крститеља. Јован је крштавао људе у реци Јордан. Они су добровољно долазили код њега да би се крстили. Да ли су при томе само стајали у Јордану док им је Јован излио мало воде на главу или их је попрскао? Шта се догодило када је Јован крстио Исуса? Матеј извештава да Исус, након што се крстио, „одмах изађе из воде“ (Матеј 3:16). Он је био у води, био је подроњен у Јордан. Слично је и побожни етиопски евнух био крштен у ’води‘. Таква већа водена површина је била неопходна зато што је Исусово крштење и крштење његових ученика подразумевало потпуно подрањање (Дела апостолска 8:36).

5. Како су рани хришћани крштавали људе?

5 Грчке речи које се преводе са „крстити“, „крштење“ и тако даље, указују на подрањање, урањање или зарањање под воду. Smith’s Bible Dictionary каже: „Крштење исправно и дословно значи подрањање.“ Зато извесни библијски преводи указују на ’Јована подрањача‘ и ’Јована урањача‘ (Матеј 3:1, Rotherham; Diaglott, интерлинеаран). У делу Августуса Неандера, History of the Christian Religion and Church, During the Three First Centuries, стоји: „Крштење се првобитно спроводило подрањањем.“ Чувено француско дело Larousse du XXe Siècle (Ларус ХХ века, Париз, 1928) коментарише: „Први хришћани су се крштавали подрањањем где год се могла наћи вода.“ И New Catholic Encyclopedia каже: „Очигледно је да је крштење у раној Цркви било подрањањем“ (1967, том II, страна 56). Зато је данас крштење код Јеховиних сведока добровољан чин који се спроводи потпуним подрањањем у воду.

Нов разлог за крштење

6, 7. (а) Због чега је Јован крштавао? (б) Шта је било ново у погледу крштења Исусових следбеника?

6 Крштење које је обављао Јован разликовало се у намени од подрањања које су обављали Исусови следбеници (Јован 4:1, 2). Јован је крштавао људе као јавни симбол њиховог покајања за грехе против Закона a (Лука 3:3). Али, код крштења Исусових следбеника било је укључено и нешто ново. На Пентекост 33. н. е., апостол Петар је подстакао своје слушаоце: „Покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха“ (Дела апостолска 2:37-41). Иако се обраћао Јеврејима и прозелитима, Петар није говорио о крштењу у знак покајања за грехе против Закона; нити је мислио да је крштење у Исусово име значило прање од греха̂ (Дела апостолска 2:10).

7 Петар је том приликом употребио први од ’кључева краљевства‘. У коју сврху? Да би својим слушаоцима открио спознање о могућности да уђу у небеско Краљевство (Матеј 16:19). Пошто су Јевреји одбацили Исуса као Месију, покајање и исказивање вере у њега био је нов, битан фактор у тражењу и добијању Божјег опроштаја. Они су могли пружити јавни доказ такве вере тиме што би били подроњени у воду у име Исуса Христа. На тај начин су симболизовали сопствено предање Богу преко Христа. Сви који данас желе Божје одобравање морају исказивати сличну веру, предати се Јехови Богу и извршити хришћанско крштење у знак безрезервног предања Свевишњем Богу.

Неопходно је тачно спознање

8. Зашто хришћанско крштење није за свакога?

8 Хришћанско крштење није за свакога. Исус је овако заповедио својим следбеницима: „Идите... и стварајте ученике од људи из свих нација, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Матеј 28:19, 20). Пре него што се крсте, људи морају бити ’поучени да држе све што је Исус заповедио својим ученицима‘. Стога, присилна крштења оних који немају веру засновану на тачном спознању Божје Речи немају никакву вредност и супроте се овлашћењу које је Исус дао својим правим следбеницима (Јеврејима 11:6).

9. Шта значи бити крштен „у име Оца“?

9 Шта значи бити крштен „у име Оца“? То значи да особа која жели да се крсти признаје положај и ауторитет нашег небеског Оца. Тиме се Јехова Бог признаје као наш Створитељ, „Свевишњи над целом земљом“ и Суверен свемира (Псалам 83:19; Исаија 40:28; Дела апостолска 4:24).

10. Шта значи бити крштен ’у име Сина‘?

10 Бити крштен ’у име Сина‘ значи признати Исусов положај и ауторитет као Божјег јединорођеног Сина (1. Јованова 4:9). Особе које испуњавају услове за крштење прихватају Исуса као онога преко кога Бог пружа „откупнину у замену за многе“ (Матеј 20:28; 1. Тимотеју 2:5, 6). Особе које желе да се крсте морају признавати и „виши положај“ на који је Бог узвисио свог Сина (Филипљанима 2:8-11; Откривење 19:16).

11. Шта се подразумева под крштењем ’у име светог духа‘?

11 Које је значење крштења ’у име светог духа‘? То значи да особе које желе да се крсте признају да је свети дух Јеховина активна сила коју он користи на различите начине у складу са својом намером (Постање 1:2; 2. Самуилова 23:1, 2; 2. Петрова 1:21). Они који испуњавају услове за крштење признају да им свети дух помаже да разумеју „дубоке ствари Божје“, да обављају дело проповедања о Краљевству и да показују плод духа ’љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброту, веру, благост, самоконтролу‘ (1. Коринћанима 2:10; Галатима 5:22, 23; Јоил 2:28, 29).

Важност покајања и обраћења

12. Како је хришћанско крштење повезано с покајањем?

12 Изузев у случају безгрешног човека Исуса, крштење је од Бога одобрен симбол повезан с покајањем. Када се кајемо, ми осећамо дубоко жаљење, то јест скрушеност, због нечега што смо учинили или што смо пропустили да учинимо. Јевреји из првог века који су желели да угоде Богу морали су да се покају за своје грехе против Христа (Дела апостолска 3:11-19). Извесни нејеврејски верници у Коринту покајали су се за блуд, идолопоклонство, крађу и друге озбиљне грехе. Будући да су се покајали, били су „опрани“ у Исусовој крви; били су „посвећени“, то јест одвојени, за службу Богу; и били су у Христово име и Божјим духом ’проглашени праведнима‘ (1. Коринћанима 6:9-11). Покајање је битан корак према стицању чисте савести и олакшању од кривице због греха које долази од Бога (1. Петрова 3:21).

13. Шта је све укључено у обраћење које треба извршити пре крштења?

13 До обраћења мора доћи пре него што се крстимо као Сведоци за Јехову. Обраћење је добровољни чин који без присиле предузима онај ко је донео искрену одлуку да следи Исуса Христа. Такве особе одбацују некадашњи неисправни начин живота и одлучују да чине оно што је исправно у Божјим очима. Хебрејски и грчки глаголи у Писму који се односе на обраћење носе мисао о окретању, обртању. Тај чин означава окретање Богу од неког неисправног пута (1. Краљевима 8:33, 34). Обраћење изискује „дела која доликују покајању“ (Дела апостолска 26:20). Потребно је да напустимо криво обожавање, да поступамо у складу с Божјим заповестима и да показујемо искључиву оданост Јехови (Поновљени закони 30:2, 8-10; 1. Самуилова 7:3). Наше обраћење доводи до промена у размишљању, циљевима и личности (Језекиљ 18:31). Ми се ’обраћамо‘ од безбожних црта и замењујемо их новом личношћу (Дела апостолска 3:19; Ефешанима 4:20-24; Колошанима 3:5-14).

Битно је предање целим срцем

14. Шта означава предање Исусових следбеника?

14 Пре него што се Христови следбеници крсте мора доћи и до искреног предања Богу. Предање означава одвајање за неку свету сврху. Овај корак је толико важан да треба у молитви да изразимо Јехови своју одлуку да му заувек будемо искључиво одани (Поновљени закони 5:9NW). Наравно, наше предање није предање неком делу нити неком човеку, него самом Богу.

15. Зашто се особе које желе да се крсте подрањају у воду?

15 Када се предамо Богу преко Христа, ми изражавамо своју одлуку да ћемо користити живот у вршењу Божје воље која је изложена у Писму. У знак тог предања, особе које желе да се крсте подрањају се у воду, баш као што се и Исус крстио у Јордану у знак свог представљања Богу (Матеј 3:13). Вредно је запазити да се Исус молио током те врло важне прилике (Лука 3:21, 22).

16. Како можемо на одговарајућ начин показати своју радост док посматрамо крштење?

16 Исусово крштење је био озбиљан али радостан чин. Тако је и с данашњим хришћанским крштењем. Док посматрамо како други симболизују своје предање Богу, можемо изразити своју радост аплаузом пуним поштовања и срдачном похвалом. Али клицање, звиждање и томе слично, треба избегавати из поштовања према светости овог израза вере. Наша радост увек треба да се изражава на достојанствен начин.

17, 18. Помоћу чега се одређује да ли неко испуњава услове за крштење?

17 За разлику од оних који попрскају бебе или приморавају масе људи који нису упознати с Библијом да се крсте, Јеховини сведоци никада никога не присиљавају на крштење. У ствари, они не крштавају оне који немају духовне квалификације. Пре него што неко може постати чак и некрштени објавитељ добре вести, хришћанске старешине проверавају да ли дотични разуме основна библијска учења, да ли живи у складу с њима и да ли даје потврдан одговор на питање попут: „Да ли стварно желиш да будеш Јеховин сведок?“

18 У већини случајева, када особе знатно учествују у делу проповедања о Краљевству и када изразе жељу да се крсте, хришћанске старешине обављају разговоре с њима како би проверили да ли су они верници који су се предали Јехови и који испуњавају Божје захтеве за крштење (Дела апостолска 4:4; 18:8). Лични одговори на преко 100 питања о библијским учењима помажу старешинама да одреде да ли те особе испуњавају библијске захтеве за крштење. Неки их не испуњавају, те се стога не квалификују за хришћанско крштење.

Да ли те нешто спречава?

19. С обзиром на Јована 6:44, ко ће бити сувладари са Исусом?

19 Многима који су присиљени на масовно покрштавање можда је речено да ће ићи на небо када умру. Али када је указивао на своје следбенике, Исус је рекао: „Нико не може доћи к мени ако га Отац, који ме је послао, не привуче“ (Јован 6:44). Јехова привлачи Христу 144 000 који ће бити сувладари с Христом у небеском Краљевству. За то славно место у Божјој припреми никада нико није био посвећен присилним крштењем (Римљанима 8:14-17; 2. Солуњанима 2:13; Откривење 14:1).

20. Шта би могло помоћи извесним особама које се још нису крстиле?

20 Нарочито од средине 1930-их, мноштва која се надају да ће преживети ’велику невољу‘ и заувек живети на Земљи придружују се редовима Исусових ’других оваца‘ (Откривење 7:9, 14; Јован 10:16). Они испуњавају услове за крштење зато што су ускладили свој живот с Божјом Речи и воле га ’свим срцем, душом, снагом и умом‘ (Лука 10:25-28). Премда неки схватају да Јеховини сведоци ’обожавају Бога духом и истином‘, они још увек не следе Исусов пример и још не пружају јавни доказ истинске љубави и искључиве оданости према Јехови тиме што би се крстили (Јован 4:23, 24; Поновљени закони 4:24; Марко 1:9-11). Искрена и конкретна молитва у погледу овог битног корака може бити оно што им је потребно да би преузели иницијативу и имали храбрости да се у потпуности прилагоде Божјој Речи, изврше безрезервно предање Јехови Богу и крсте се.

21, 22. Из ког се разлога неки устежу од предања и крштења?

21 Неки се устежу од предања и крштења јер су толико заузети стварима овог света или тежњом за богатством да имају мало времена за духовне ствари (Матеј 13:22; 1. Јованова 2:15-17). Колико би били срећни кад би променили своја гледишта и циљеве! Ако би се приближили Јехови, тада би их он духовно обогатио, помогао би им да се мање брину и пружио би им мир и задовољство који су резултат вршења Божје воље (Псалам 16:11; 40:8NW; Пословице 10:22; Филипљанима 4:6, 7).

22 Други кажу да воле Јехову, али не извршавају предање и не крштавају се јер мисле да ће тако избећи одговорност. Међутим, свако од нас мора поднети рачун Богу. Ми смо постали одговорни онда када смо чули Јеховину реч (Језекиљ 33:7-9; Римљанима 14:12). Као ’изабран народ‘, древни Израелци су се родили као нација која је предана Јехови и зато су имали обавезу да му верно служе у складу с његовим прописима (Поновљени закони 7:6, 11). Данас се нико не рађа у некој таквој нацији, али ако смо добили тачна библијска упутства, треба да у вери поступамо по њима.

23, 24. Који страхови не треба да спречавају људе да се крсте?

23 Неки се могу устезати од крштења страхујући да немају довољно спознања. Међутим, сви имамо пуно тога да учимо, јер „делима која Бог твори, човек ни почетка ни краја докучити не може“ (Проповедник 3:11). Размисли о етиопском евнуху. Као прозелит, он је имао извесно спознање Писма, али није умео да одговори на свако питање у вези с Божјом намером. Међутим, након што је сазнао за Јеховину припрему спасења преко Исусове откупне жртве, овај евнух се брзо крстио у води (Дела апостолска 8:26-38).

24 Неки оклевају да се предају Богу зато што се боје неуспеха. Седамнаестогодишња Моник каже: „Устезала сам се од крштења зато што сам се бојала да нећу моћи да живим према свом предању.“ Међутим, уколико се уздамо у Јехову целим срцем, ’он ће нам уравнити стазе‘. Помоћи ће нам да ’ходимо у истини‘ као његове верне предане слуге (Пословице 3:5, 6; 3. Јованова 4).

25. Које питање заслужује да га осмотримо?

25 Безусловно поуздање у Јехову и искрена љубав према њему, сваке године подстиче на хиљаде људи да се преда и крсти. И сигурно је да све предане Божје слуге желе да му буду верне. Ипак, живимо у критичним временима и суочавамо се с разним испитима вере (2. Тимотеју 3:1-5). Шта можемо чинити да бисмо живели према свом предању Јехови? То ће бити осмотрено у следећем чланку.

[Фуснота]

a Пошто је Исус био безгрешан, он се није крстио у знак покајања. Његово крштење је било знак тога да се представља Богу да би вршио Његову вољу (Јеврејима 7:26; 10:5-10).

Да ли се сећаш?

• Како се обавља хришћанско крштење?

• Које је спознање потребно да би се неко крстио?

• Који кораци воде до тога да се неко крсти као прави хришћанин?

• Зашто се неки устежу од крштења, и како би им се могло помоћи?

[Питања за разматрање]

[Слике на 14. страни]

Да ли знаш шта значи бити крштен „у име Оца и Сина и светог духа“?