Два пастора која су ценила Раселове списе
Два пастора која су ценила Раселове списе
ЧАРЛС Тејз Расел, који је обавио истакнуто дело међу правим хришћанским обожаваоцима Јехове, први пут је посетио Европу 1891. Према неким извештајима, током кратког боравка у граду Пинеролу, у Италији, Расел је упознао професора Данијела Ривара, бившег пастора религиозне групе зване валдензи. a Иако је Ривар остао тесно повезан с валдензима и након што је напустио свештенство, он је био човек без предрасуда и читао је многе публикације које је Ч. Т. Расел написао.
Године 1903, Ривар је превео Раселову књигу Божански план векова на италијански језик и штампао је о свом трошку. Ово је било знатно пре него што је било објављено званично италијанско издање. У предговору ове књиге, Ривар је написао: „Стављамо ово прво италијанско издање под Господову заштиту. Нека га благослови тако да, упркос мањкавостима, допринесе величању његовог најсветијег имена и његову децу која говоре италијански подстакне на већу верност. Нека срца свих оних који читањем ове књиге стекну цењење за дубину богатства, мудрости и спознања Божјег плана и љубави, буду захвална самом Богу чијом је милошћу омогућено објављивање овог дела.“
Ривар је такође почео да преводи на италијански језик Сионску Кулу стражару и гласник Христове присутности. Овај часопис, претходник Куле стражаре, почео је 1903. да излази као тромесечно издање. Иако професор Ривар никада није постао Истраживач Библије, како су се Јеховини сведоци тада звали, он је показао велико занимање за ширење библијске поруке која је објашњена у публикацијама Истраживача Библије.
„Изгледало је као да су ми љуске спале са очију“
Још један валденшки пастор који је ценио Раселове публикације био је Ђузепе Банкети. Његов отац, који је напустио католичанство, пренео му је валденшко образовање. Године 1894, Ђузепе је постао пастор и служио је у разним валденшким заједницама у областима Апулији и Абруцију, и на острвима Елби и Сицилији.
Ауторизовано италијанско издање Раселове књиге Божански план векова објављено је 1905. Банкети је о тој књизи написао критику пуну одушевљења. Она је објављена у протестантском часопису La Rivista Cristiana. „За нас“, написао је Банкети, Раселова књига је „најпросветљенији и поуздани водич који сваки хришћанин може набавити за корисно и благословљено проучавање Светог писма... Римљанима 11:33).
Чим сам га прочитао, изгледало је као да су ми љуске спале са очију, да је пут до Бога био директнији и лакши. Чак су и очигледне противречности углавном нестале. Некада тешка учења изгледала су једноставна и сасвим прихватљива. Раније неразумљиве ствари постале су јасне. Изванредан план о спасењу човечанства преко Христа био ми је толико једноставан да ме је потакао да са страхопоштовањем узвикнем заједно са апостолом: ’О дубино богатства и мудрости и спознања о Богу!‘“ (Као што је 1925. запазио Ремиђо Куминети, Банкети је показао „велику наклоност“ према раду Истраживача Библије и био је „потпуно уверен“ у њихово објашњење учења. На свој начин, Банкети је такође тежио да обзнани таква учења.
Из Банкетијевих записа се јасно види да је, попут Јеховиних сведока, веровао да ће бити ускрсење на Земљи, као што Писмо и научава. Такође се сложио са Истраживачима Библије када је објаснио да је Бог утврдио и открио годину Исусове смрти у Даниловом пророчанству о 70 недеља (Данило 9:24-27). Више пута, и у отвореном неслагању са учењима своје цркве, заступао је да Меморијал смрти Исуса Христа треба обележавати само једанпут годишње, „тачно оног дана када пада годишњица“ (Лука 22:19, 20). Одбацио је Дарвинову теорију еволуције и потврдио да прави хришћани не би требало да учествују у ратовима овог света (Исаија 2:4).
Једном приликом, Банкети је дискутовао о Раселовим записима с човеком по имену Џ. Кембел Вол. У одговору на Волове критике, Банкети је рекао: „Уверен сам да ћете, ако прочитате Раселових шест томова, осетити снажну и велику радост и да ћете ми бити дубоко захвални. Не хвалим ова учења; али сам прочитао ове књиге пре једанаест година и сваки дан захваљујем Богу што ми је изложио такво светло и такву утеху преко дела које се потпуно и чврсто заснива на Светом писму.“
„Слушајмо, слушајмо, слушајмо“
Значајно је што су ова два валденшка пастора — Данијел Ривар и Ђузепе Банкети — изразили цењење за начин на који је Расел објаснио Библију. Банкети је написао: „Изјављујем да нико од нас протестаната не зна све, чак ни наши пастори нити професори теологије. Не, имамо пуно, пуно других ствари да научимо... [Требало би]... да застанемо и слушамо, не мислећи да знамо све и не одбацујући оно што нам стоји на располагању за наше истраживање. Уместо тога, слушајмо, слушајмо, слушајмо.“
Сваке године, на хиљаде особа слушају поруку о Краљевству коју им до њихових домова доносе Јеховини сведоци. Свуда се свестрани људи који жуде за библијском истином одазивају на Исусов позив: „Дођи и буди мој следбеник“ (Марко 10:17-21; Откривење 22:17).
[Фуснота]
a Названи су по Пјеру Водеу или Питеру Валду, трговцу који је живео у 12. веку у Лиону, у Француској. Валдо је био екскомунициран из Католичке цркве због својих веровања. За додатне информације о валдензима види чланак „Валдензи — од јереси до протестантизма“ у Кули стражари од 15. марта 2002.
[Слика на 28. страни]
Професор Данијел Ривар
[Слика на 29. страни]
Банкети: La Luce, April 14, 1926
[Извор]
Ђузепе Банкети