Слављење Бога на планинама Филипина

У праву си ако мислиш да су Филипини острвска земља. Али то је такође и земља импресивних планина. Јеховиним сведоцима је релативно лако да проповедају у градовима и равничарским подручјима. Међутим, планинска подручја су друга прича.

ВЕЛИЧАНСТВЕНЕ планине ове земље стоје у оштрој супротности према пешчаним плажама, коралним гребенима, рибарским селима и прометним градовима који се налазе у равничарским деловима ових острва. Те планине такође стоје и као изазовна препрека проповедању „добре вести“ о Божјем Краљевству (Матеј 24:14).

Филипинска острва се налазе на месту где се додирују две тектонске плоче. Деформација копна у овом подручју створила је оштре планинске гребене на већим острвима. Више од 7 100 острва која сачињавају Филипине, налазе се на западном луку Пацифичког ватреног прстена. Због тога су острва прошарана вулканима, што такође доприноси планинском пејзажу. Тако кршевит терен изоловао је људе који живе у планинама. До њих је тешко доћи јер је релативно мало путева подесно за моторна возила.

Упркос овим тешкоћама, Јеховини сведоци знају да је потребно доћи до ’свих врста људи‘ (1. Тимотеју 2:4). Зато Сведоци с Филипина раде у духу речи из Исаије 42:11, 12: „Нека се горштаци радују по брдима, нека са врх гора кликују! Нек се да̂ Јехови слава и хвала његова нека се по острвима јавља.“

Пре више од 50 година уложени су појачани напори да се да̂ сведочанство људима који живе у планинама. После Другог светског рата, ово дело су убрзали мисионари. Многи локални становници су прихватили библијску истину и онда даље помогли да се она прошири до села високо у планинама. То је водило до одличних резултата. На пример, у планинама Централних Кордиљера на северном острву Лузон, има преко 6 000 објавитеља добре  вести. Већина њих су домородачки народи, укључујући и народе Ибалои, Ифугао и Калинга.

Ипак, има још подручја високо у планинама до којих је тешко доћи. Људи који тамо живе нису заборављени. Како се до неких од њих дошло и какав је био одазив?

Истинска вера замењује традицију

На северном острву Лузон, планинско подручје покрајине Абра насељено је Тингианима. Овај назив можда потиче од древне малајске речи тинги, што значи „планина“. Заиста одговарајуће! Ти људи такође називају себе и свој језик именом Итнег. Они верују у бога званог Кабуњан и њихов свакодневни живот је под великим утицајем празноверја. На пример, лош је предзнак ако особа кија када планира некуда да иде. Она мора сачекати неколико сати док лоше дејство не ишчезне.

Године 1572, дошли су Шпанци с католичанством, али они нису успели да Тингиане поуче правом хришћанству. Они који су постали католици чврсто су се држали свог веровања у Кабуњана и народних обичаја. Тачно спознање о Библији први пут је допрло до овог народа у 1930-им када су Јеховини сведоци почели да шире поруку о Краљевству у овим планинама. Отада су многи искрени Тингиани почели да славе Јехову ’с врха гора‘.

На пример, Лингбауан је некада био уважени племенски вођа на том подручју. Он је био веома укључен у тингианску културу. „Верно сам следио тингианску традицију. У случају да је особа погинула, извели бисмо плес након сахране и ударали у гонгове. Такође смо жртвовали животиње. Веровали смо у Кабуњана. Нисам познавао Бога из Библије.“ Ово је било упркос чињеници што је он био номинални католик.

 Јеховини сведоци су дошли да проповедају на овом подручју. Упознали су Лингбауана и охрабрили га да чита Библију. Он се присећа: „Библија је било оно што ме је уверило да је Јехова прави Бог.“ Затим је један Сведок проучавао Библију с Лингбауаном и он је одлучио да служи правом Богу. Напустио је свој пређашњи начин живота, укључујући и место племенског вође, што је био корак који је разбеснео локалног свештеника и бивше Лингбауанове пријатеље. Лингбауан је ипак био одлучан да се држи истине коју је пронашао у Библији. Сада служи као скупштински старешина.

Седам дана и шест ноћи

Иако се у неким деловима Абре сада прилично редовно чује добра вест, други делови су удаљени и само повремено добију сведочанство. Пре извесног времена, уложен је напор да се дође до једног од ових подручја. Група од 35 Сведока кренула је да проповеда на недодељеном подручју Тинег, у Абри, месту које нико није посетио током 27 година.

Ово проповедничко путовање изведено је пешке, у року од седам дана. Замисли како са свим потребним стварима прелазиш преко висећих мостова и дубоких река и пешачиш сатима преко планинских гребена — све то да би проповедао добру вест онима који је ретко чују! Од шест ноћи током овог пешачења, четири су преспаване напољу.

Иако су храбри Сведоци који су сачињавали ову експедицију понели нешто хране, нису могли понети довољно за цео пут. Међутим, то није био проблем јер су људи били пресрећни што могу разменити храну за публикације засноване на Библији. Сведоци су добили мноштво пољопривредних производа, рибе и јеленског меса. Премда је било неких тешкоћа, група је рекла: „Ове жртве су биле надокнађене великом радошћу коју смо доживели.“

Током тих седам дана, ови објавитељи су сведочили у десет села, уручивши 60 књига, 186 часописа, 50 брошура и пуно трактата. Приказали су како се проучава Библија пред 74 групе људи. У граду Тинег, на захтев локалних чиновника и неких угледних грађана, одржан је скупштински састанак коме је присуствовало 78 особа. Већина присутних били су наставници и полицајци. Надамо се да ће се још много више Тингиана придружити онима који ’кличу‘ и славе Јехову с врхова планина.

Нешто боље од злата

Мало даље на југу Филипина налазе се нека острва на којима су Шпанци пронашли злато. Одатле потиче назив Миндоро, што је скраћеница шпанског мина де оро, што значи „рудник злата“. Међутим, сада је на овим острвима пронађено нешто боље од злата — људи који желе да служе правом Богу, Јехови.

Око 125 000 староседелаца званих Мангјани станује у забаченим шумама у унутрашњости Миндора. Они воде једноставан живот, углавном изолован од друштва, и имају свој језик. Већина су анимисти и политеисти, и верују у разне духове у природи.

 Повремено, када им понестане хране или нечег другог, поједини Мангјани силазе у приобално подручје да потраже посао. То је био случај с Паилингом који је из подгрупе Мангјана зване Батанган. Он је одрастао међу својим народом дубоко у планинским шумама, и одобравао је батанганска веровања и обичаје. Његова уобичајена одећа је била једноставан комад платна око бедара. Да би се засигурала богата жетва, по батанганској традицији се захтева да верници убију кокошку и пусте да њена крв исцури у воду док се они моле.

Паилинг више не следи те традиције. Зашто? Када је отишао у равницу, он је проналазио запослење код породица Јеховиних сведока. Једна од тих породица је искористила ту ситуацију да Паилинга упозна с библијском истином. Он је повољно реаговао и заиста је ценио што је сазнао о Јеховиној намери за човека и Земљу. Та породица се побринула да он крене у основну школу, као и да проучава Библију. Паилинг се крстио као Јеховин сведок у 24. години. Када је имао 30 година, похађао је другу годину средње школе, која је постала његов терен за проповедање. Сада га зову Роландо (једно равничарско име).

Ако сретнете Роланда, видећете пристојно одевеног, насмејаног објавитеља који служи као пуновремени проповедник и као слуга помоћник у једној од скупштина на Миндору. Недавно се Роландо вратио у планине, али не да се придружи Батанганима у њиховој традицији, већ да им прича о животодајним истинама из Библије.

Нестрпљиви да добију Дворану Краљевства

Покрајина Букиднон — што значи „планински људи“ на језику цебуано — налази се на јужном острву Минданао. Ово је област планина, кањона, речних долина и висоравни. Плодна земља рађа ананас, кукуруз, кафу, пиринач и банане. Тамо живе планинска племена Талаандиг и Хигаонон. Ови људи такође треба да буду поучени о Јехови. Недавно се у близини града Талакаг указала таква прилика на веома занимљив начин.

Сведоци који су ишли у планински крај наишли су на хладну климу али на топао дочек. Мештани су тврдили да верују у свемоћног Бога, Оца, али нису знали његово име. Пошто су већину свог живота провели у шуми, ово је био њихов први сусрет с Јеховиним сведоцима. Саопштено им је Божје име као и његова дивна намера у вези с Краљевством. Људи су били одушевљени, тако да је одлучено да се поново посети њихово село.

Уследило је неколико посета. Као резултат тога, мештани су понудили место за „кућу“ Јеховиних сведока. Сведоци су радо прихватили понуду. Место се налазило на врху највишег брда у том подручју, с погледом на пут. Зграда је била изграђена од дрвета, бамбуса и палминог лишћа. Пројекат је завршен за три месеца и десет дана. Испред зграде је био истакнут натпис „Дворана Краљевства Јеховиних сведока“. Замисли, Дворана Краљевства је била подигнута пре него што је скупштина била основана!

После тога, тамо се преселио један скупштински старешина који је пуновремени слуга, као и један слуга помоћник. Они су заједно са Сведоцима из суседних подручја, радили с циљем да оснују скупштину. То се остварило августа 1998. Сада ова Дворана Краљевства у потпуности служи овој маленој скупштини док њени објавитељи помажу људима који живе на планинама да сазнају за библијске истине.

Заиста, Јехова је моћно употребио своје спремне слуге с Филипина да шире истину о Краљевству чак и у планинама до којих је тешко доћи. То нас подсећа на речи из Исаије 52:7, где стоји: „Красне ли су на горама ноге оног који добре гласе носи.“

[Мапе на 11. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

АБРА

МИНДОРО

БУКИДНОН

[Извор]

Планета: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Слике на 10. страни]

Проповедање у планинама подразумева сате пешачења преко тешко проходног терена

[Слика на 10. страни]

Крштење у планинској реци