Јехова мрзи неверство
Јехова мрзи неверство
’Не будите неверни један према другоме‘ (МАЛАХИЈА 2:10).
1. Шта Бог захтева од нас ако желимо да добијемо вечни живот?
ДА ЛИ желиш да живиш вечно? Ако прихваташ ту наду која је обећана у Библији, вероватно ћеш одговорити: ’Наравно.‘ Али ако желиш да ти Бог подари бескрајни живот у његовом новом свету, мораћеш да удовољиш његовим захтевима (Проповедник 12:15; Јован 17:3). Да ли је неразумно тако нешто очекивати од несавршених људи? Не, јер Јехова даје ову охрабрујућу изјаву: „Јер ја веру тражим, а не жртве, познање Бога више него жртве“ (Осија 6:6). Дакле, чак и људи, који су склони да погреше, могу удовољити Божјим захтевима.
2. Како су многи Израелци изневерили Јехову?
2 Међутим, не жели свако да врши Јеховину вољу. Осија открива да чак ни многи Израелци то нису желели. Као нација, они су се сложили да склопе савез, то јест споразум, да ће бити послушни Божјим законима (Излазак 24:1-8). Ипак, они су убрзо ’преступали савез‘ кршећи његове законе. Зато је Јехова рекао да су га ти Израелци ’изневерили‘ (Осија 6:7). Тако су поступили и многи људи од тада. Али Јехова мрзи неверство, било да је усмерено према њему или према онима који га воле и који му служе.
3. Каква ће анализа бити спроведена у овом чланку?
3 Осија није био једини пророк који је нагласио Божје гледиште о неверству, гледиште које треба да прихватимо уколико се надамо срећном животу. У претходном чланку смо започели анализу великог дела Малахијине пророчанске поруке, почевши с првим поглављем његове књиге. Отворимо сада друго поглавље те књиге и погледајмо како нам Божје гледиште о неверству скреће пажњу на додатне ствари. Иако се Малахија позабавио ситуацијом која је преовладавала међу Божјим народом деценијама након њиховог повратка из вавилонског ропства, то друго поглавље има право значење за нас данас.
Свештеници заслужују прекор
4. Које је упозорење Јехова дао свештеницима?
4 Друго поглавље почиње Јеховином осудом јеврејских свештеника због тога што су одступили од његових праведних путева. Ако не приме к срцу његов савет и исправе своје путеве, сигурно ће их задесити озбиљне последице. Запази прва два стиха: „Вама, свештеници, ова заповест: Ако не слушате и к срцу не примате да имену моме славу дате, говори Јехова над војскама, проклетство ћу на вас пустити, и проклећу благослове ваше.“ Да су свештеници поучавали народ Божјим законима и да су их се сами придржавали, били би благословљени. Али пошто су игнорисали Божју вољу, уследило је проклетство. Чак су се и благослови које су свештеници изговарали претварали у проклетства.
5, 6. (а) Зашто посебно свештеници заслужују прекор? (б) Како је Јехова изразио свој презир према свештеницима?
5 Зашто посебно свештеници заслужују прекор? Седми стих нам јасно показује: „Усне свештеника треба да чувају знање и од његових се уста закон тражи јер је он весник Јехове над војскама.“ Више од хиљаду година раније, Божји закон који је преко Мојсија био дат Израелу, обавезао је свештенике да ’уче синове Израелове свим законима које им је дао Јехова преко Мојсија‘ (Левитска 10:11). Нажалост, у једном каснијем периоду, писац 2. Летописа 15:3 известио је: „Дуго је Израел био без правога Бога и без свештеника који би учили и без закона.“
6 У Малахијино време, у петом веку пре н. е., ситуација са свештенством је остала иста. Они нису поучавали народ Божјем Закону. Зато су ти свештеници заслужили да буду позвани на одговорност. Запази снажне речи које им Јехова упућује. Малахија 2:3 објављује: „У лице ђубре ћу вам бацити, ђубре жртава што приносите.“ Страшан прекор! Ђубре животиња за жртвовање требало је изнети изван логора и спалити (Левитска 16:27). Али Јехова им каже да ће им то ђубре бацити у лице, што јасно показује да је презирао и одбацио не само жртве већ и оне који их приносе.
7. Зашто је Јехова био љут на учитеље Закона?
7 Вековима пре Малахијиног времена, Јехова је Левитима поверио да се старају о шатору од састанка, а касније и о храму и светој служби. Они су били учитељи у израелској нацији. Испуњавање тих задатака значило је живот и мир како за њих тако и за народ (Бројеви 3:5-8). Међутим, Левити су изгубили страх од Бога који су у почетку имали. Због тога им је Јехова рекао: „Зашли [сте] с пута, ви сте од закона многима спотицање учинили и Левијев сте савез покварили... ви путе моје не чувасте“ (Малахија 2:8, 9). Пошто нису поучавали истини и због лошег примера који су давали, свештеници су завели многе Израелце, тако да је Јехова с правом био љут на њих.
Држимо се Божјих мерила
8. Да ли је превише очекивати од људи да се држе Божјих мерила? Објасни.
8 Немојмо мислити да су ти свештеници заслужили саосећање и да им је требало опростити пошто су и они били само несавршени људи од којих се није могло очекивати да се у потпуности држе Божјих мерила. Чињеница је да људи могу држати Божје заповести, јер Јехова не очекује од њих оно што они не могу учинити. Вероватно су се неки свештеници у то време држали Божјих мерила, и нема сумње да се касније макар један држао Божјих мерила — Исус, велики ’првосвештеник‘ (Јеврејима 3:1). За њега се заиста може рећи: „Закон истине беше у устима његовим, безакоња се не нађе на уснама његовим; са мном је у миру и истини ходио, и многе је људе од зла одвратио“ (Малахија 2:6).
9. Ко верно шири истину у наше време?
9 Слично томе, у савремено доба, сада већ више од једног века Христова помазана браћа, они који имају небеску наду, служе као ’свето свештенство, како би приносили духовне жртве прихватљиве Богу‘ (1. Петрова 2:5). Они предводе у ширењу библијских истина другима. Док си учио истине које они поучавају, зар твоје лично искуство није потврдило да се на њиховим уснама налази сам закон истине? Они су многима помогли да се окрену од религиозних заблуда, тако да сада широм света има на милионе оних који су научили библијске истине и који имају наду у вечни живот. Сада и они имају ту предност да поучавају закону истине даљње милионе других људи (Јован 10:16; Откривење 7:9).
Разлог за опрезност
10. Зашто треба да будемо опрезни?
10 Међутим, треба да будемо опрезни. Могли бисмо да пропустимо да применимо поуке које се налазе у Малахији 2:1-9. Да ли ми лично пазимо да се неправедност не нађе на нашим уснама? На пример, могу ли чланови наше породице заиста имати поверење у оно што кажемо? Могу ли наша духовна браћа и сестре у скупштини имати исто такво поверење? Било би лако створити навику да се речи формулишу на начин да технички буду тачне, а ипак неистините. Или би неко можда могао да преувеличава или скрива детаље у неком пословном подухвату. Зар то Јехова не би видео? И кад бисмо тако поступали, зар би он прихватио жртве хвале с наших усана?
11. Ко мора нарочито да буде опрезан?
11 Малахија 2:7 треба да служи као упозорење онима који данас имају предност да у скупштинама поучавају Божјој Речи. У том стиху се каже да њихове усне ’треба да чувају знање и од њихових се уста закон тражи‘. Ти учитељи имају велику одговорност, јер Јаков 3:1 показује да ће се њима „строже судити“. Иако они треба снажно и одушевљено да поучавају, њихово поучавање мора бити чврсто утемељено на Божјој писаној Речи и на смерницама које долазе од Јеховине организације. На тај начин они ће постати „одговарајуће оспособљени да поучавају друге“. Стога, њима се даје савет: „Дај све од себе да се покажеш као признат пред Богом, као радник који нема чега да се стиди, који исправно управља речју истине“ (2. Тимотеју 2:2, 15).
12. На шта треба да пазе они који поучавају?
12 Ако нисмо опрезни, можемо бити искушани да унесемо лична гледишта у оно што научавамо. То би посебно било опасно за оне који имају склоност да буду сигурни у своје закључке чак и када су ти закључци супротни ономе што Јеховина организација научава. Међутим, 2. поглавље Малахије показује да од учитеља у скупштини треба да очекујемо да се држе спознања од Бога, а не личних идеја које би могле да спотакну стадо. Исус је рекао: „Ко спотакне једног од ових малих који верују у мене, било би му боље да му се око врата обеси млински камен какав окреће магарац и да потоне у дубоко, отворено море“ (Матеј 18:6).
Венчање с неверником
13, 14. Који је био један од неверничких поступака који је Малахија истакао?
13 Од 10. стиха па надаље, 2. поглавље Малахије још директније истиче неверство. Малахија се усредсређује на два међусобно повезана поступка за која увек изнова користи реч ’неверство‘. Најпре запази да Малахија уводи свој савет овим питањима: „Немамо ли сви једнога оца? Није ли нас све само један Бог створио? Зашто смо, дакле, неверни један другоме, скврнећи савез отаца својих?“ Затим у 11. стиху додаје да неверност Израела доводи до ’оскврњења онога што је Богу посвећено‘. Шта су они то радили што је било тако лоше? Тај стих показује један од погрешних поступака: ’Они су прионули за кћер туђег бога.‘
14 Другим речима, неки Израелци, који су били део нације посвећене Јехови, венчавали су се са онима који га нису обожавали. Контекст нам помаже да схватимо зашто је то било толико озбиљно. Десети стих нам говори да су имали заједничког оца. То се није односило на Јакова (прозваног Израел), ни на Аврахама, па чак ни на Адама. Малахија 1:6 показује да је Јехова био тај „отац“. Нација Израел је била у вези с њим, била је учесник у савезу који је склопљен с њиховим праочевима. Један од закона у том савезу је био: „Нити се пријатељи с њима; кћери своје не даји за сина њихова, нити кћери њихове узимај за сина својега“ (5. Мојсијева 7:3, ДК).
15. (а) Како би неки могли да оправдавају венчање с неверником? (б) Како се Јехова изјашњава о питању венчања с неверником?
15 Неки би данас могли да резонују: ’Особа која ме привлачи веома је лепа. С временом ће он (или она) вероватно прихватити право обожавање.‘ Такво размишљање иде у прилог надахнутом упозорењу: „Срце је изнад свега превртљиво и опако“ (Јеремија 17:9). Божје гледиште о венчању с неверником изражено је у Малахији 2:12: „Истребиће Јехова човека који тако чини.“ Дакле, хришћани су охрабрени да се венчавају „само у Господу“ (1. Коринћанима 7:39). У оквирима хришћанског уређења, верник неће бити ’истребљен‘ ако се венча с неверником. Међутим, ако неверник остане у свом неверовању, шта ће се с њим десити када Бог ускоро доведе крају овај систем? (Псалам 37:37, 38).
Злостављање брачног друга
16, 17. На који су начин неки неверно поступили?
16 Малахија затим разматра још једно неверство: Злостављање брачног друга, нарочито путем неоправданог развода брака. У 14. стиху 2. поглавља стоји: „Јехова [је] сведок био измеђ’ тебе и жене младости твоје којој неверу чиниш, мада ти је жена друг савеза твога.“ Поступајући неверно са својим супругама, јеврејски мужеви су учинили да Јеховин олтар буде ’покривен сузама‘ (Малахија 2:13). Ови мужеви су се разводили без законске основе, напуштајући жене своје младости, вероватно да би се оженили млађим паганкама. А покварени свештеници су то дозвољавали! Ипак, Малахија 2:16 објављује: „Ја мрзим отпуштање, говори Јехова, Бог Израелов.“ Касније је Исус показао да је неморал једини основ за развод који дозвољава недужном брачном партнеру да поново ступи у брак (Матеј 19:9).
17 Размисли о Малахијиним речима и осмотри њихов позитивни учинак на наше срце и најдубља осећања. Он говори о ’жени, другу савеза твога‘. Сваки човек о којем говори, оженио се суверницом, Израелком, бирајући је за милог друга, животног сапутника. Иако су они у брак ступили вероватно још као млади, време и старење нису обезвредили споразум који су склопили, то јест, брачни савез.
18. На које се начине Малахијин савет у погледу неверства и данас примењује?
18 Савет у вези с тим питањима примењује се са истим ефектом и данас. Срамота је што се неки не обазиру на Божје смернице које кажу да се брак склапа само у Господу. И жалосно је то што неки не раде на томе да очувају свој брак снажним. Уместо тога, они се изговарају и живе на начин који Бог мрзи, тако што се разводе без библијске основе да би се венчали с неким другим. Чинећи такве ствари, они ’досађују Јехови‘. Они који су у Малахијино време игнорисали Божји савет дрско су сматрали да Јехова неоправдано заступа своја гледишта. Они су у ствари рекли: „Где ли је Бог правде?“ Заиста изопачено размишљање! Немојмо пасти у ту замку (Малахија 2:17).
19. Како мужеви и жене могу да приме Божји дух?
19 Што је похвално, Малахија показује да неки мужеви нису били неверни својим женама. Они су ’имали оно што је још остало од Божјег светог духа‘ (15. стих, NW). На срећу, данас у Божјој организацији има пуно мушкараца који ’додељују част својим женама‘ (1. Петрова 3:7). Они их не злостављају физички или вербално, не инсистирају на деградирајућим сексуалним радњама и не посрамљују их тако што флертују с другим женама или тако што гледају порнографију. Јеховина организација је такође благословљена тиме што има мноштво верних хришћанских супруга које су лојалне Богу и његовим законима. Сви такви мушкарци и жене знају шта Бог мрзи, те размишљају и поступају у складу с тим. Будимо и даље попут њих, ’слушајмо Бога као владара‘ и будимо благословљени његовим светим духом (Дела апостолска 5:29).
20. Шта предстоји читавом човечанству?
20 Ускоро ће Јехова цели овај свет извести пред суд. Свако ће морати да одговара за своја веровања и поступке. „Свако ће од нас положити Богу рачун за себе“ (Римљанима 14:12). Дакле, једно загонетно питање гласи: Ко ће преживети дан Јеховин? Овом темом ће се позабавити трећи и уједно последњи чланак у овој серији.
Можеш ли да објасниш?
• Који је био основни разлог због чега је Јехова осудио Израелске свештенике?
• Зашто Божја мерила нису превисока за људе?
• Зашто треба да будемо пажљиви у нашем хришћанском поучавању?
• Које две врсте поступања Јехова посебно осуђује?
[Питања за разматрање]
[Слика на 15. страни]
У Малахијино време свештеници су били осуђени због тога што се нису држали Јеховиних путева
[Слика на 16. страни]
Морамо пазити да поучавамо Јеховиним путевима, а не да унапређујемо лична гледишта
[Слике на 18. страни]
Јехова је осудио Израелце који су отпуштали своје жене због безначајних ствари да би се оженили паганкама
[Слика на 18. страни]
Хришћани данас поштују свој брачни завет