Како ће инвалидности доћи крај

ЗАМИСЛИ како очи слепих виде, уши глувих чују сваки звук, језик немих пева од радости, а ноге хромих постају стабилне и способне да ходају! Не говоримо о напрецима у медицини, већ о резултатима Божје интервенције у корист човечанства. Библија прориче: „Тада ће се слепима очи отворити, уши ће се глухима отворити; тада ће и хромац као јелен скакати, и језик немога радосно клицати“ (Исаија 35:5, 6). Али како можемо бити сигурни да ће се ово заиста задивљујуће пророчанство остварити?

Пре свега, зато што је Исус Христ док је био на Земљи лечио сваку врсту болести и инвалидности. Осим тога, већину његових чуда су видели многи сведоци — чак и његови непријатељи. У ствари, бар у једном случају, скептични противници су детаљно испитали једно излечење како би срушили Исусову репутацију. Али на њихову велику жалост, само су потврдили његово чудо (Јован 9:1, 5-34). Када је Исус извршио још једно неоспориво чудо, они су с разочарањем рекли: „Шта да радимо, јер овај човек чини многе знакове?“ (Јован 11:47). Међутим, обичан народ није био равнодушан, већ су многи од њих почели да верују у Исуса (Јован 2:23; 10:41, 42; 12:9-11).

Исусова чуда — предслика глобалног излечења

Исусова чуда нису пружила само доказе да је он Месија и Божји Син. Она су дала основу за веру у библијска обећања да ће послушни људи у будућности бити излечени. Та обећања укључују и пророчанство из 35. поглавља Исаије које је поменуто у уводном одломку. С обзиром на здравствено стање богобојазних људи у будућности, Исаија 33:24 (ДК) каже: „Нико од становника неће рећи: болестан сам.“ Нешто слично се обећава и у Откривењу 21:4 „[Бог] ће обрисати сваку сузу с њихових очију, и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли. Пређашње ствари [данашње невоље и патње] прођоше.“

Људи се редовно моле да се испуне ова пророчанства, с обзиром да увек изнова изговарају Исусову узорну молитву која једним делом гласи: „Нека дође краљевство  твоје. Нека буде воља твоја, како на небу тако и на земљи“ (Матеј 6:10). Да, Божја воља се односи на Земљу и на човечанство. Болести и инвалидности, иако је из одређеног разлога допуштено да постоје, ускоро их више неће бити; неће вечно кварити Божје „подножје“ (Исаија 66:1). a

Безболно и бесплатно излечење

Без обзира на то од какве су болести људи боловали, Исус их је лечио на безболан начин, без одлагања и бесплатно. Вест о томе се неизбежно брзо ширила, и убрзо му је ’прилазио силан народ, доводећи са собом хроме, сакате, слепе, неме и многе друге, те их такорећи бацише пред његове ноге, а он их излечи‘. Како је народ реаговао на то? Извештај Матеја, који је био очевидац, даље каже: „Народ беше задивљен видевши да неми говоре, хроми ходају и слепи виде, и почеше да славе Бога Израеловог“ (Матеј 15:30, 31).

Запази да они које је Исус излечио нису посебно одабрани из тог мноштва — што би био трик који су користиле варалице. Уместо тога, болеснике су многи рођаци и пријатељи ’такорећи бацили пред [Исусове] ноге, а он их је све лечио‘. Размотримо сада неке специфичне примере у вези са Исусовом способношћу лечења.

Слепило: Док је боравио у Јерусалиму, Исус је повратио вид човеку који је био ’слеп од рођења‘. Тај човек је био добро познат у том граду као слепи просјак. Можеш ли замислити узбуђење и метеж које је завладало међу мноштвом када су приметили да он сада види док шета уоколо! Па ипак, нису сви били срећни. Узнемирени због тога што је Исус раније разоткрио њихову злоћу, неки од припадника истакнуте и утицајне јеврејске секте зване фарисеји, очајнички су тражили доказе да је Исус варалица (Јован 8:13, 42-44; 9:1, 6-31). Зато су испитивали тог човека који је излечен, његове родитеље и затим опет њега. Али то испитивање је само потврдило Исусово чудо, због чега су били љути. Збуњен изопаченошћу ових религиозних лицемера, човек који је излечен и сам је рекао: „Од старине се никада није чуло да је неко отворио очи човеку који је слеп од рођења. Да овај није од Бога, не би могао ништа да учини“ (Јован 9:32, 33). Због тог отвореног и логичног изражавања вере, фарисеји су га „избацили“, што је вероватно значило да су тог слепог човека истерали из синагоге. (Јован 9:22, 34).

Глувоћа: Док је Исус био у Декапољу, једној области источно од реке Јордан, ’народ му је тамо довео једног глувог човека с говорном маном‘ (Марко 7:31, 32). Исус није само излечио ту особу већ је такође показао да има дубоки увид у осећања тог глувог човека, који је можда био збуњен међу мноштвом људи. Библија нам говори да је Исус узео тог човека „из народа насамо“ и излечио га. И овога пута очевици тога су били „задивљени преко сваке мере“ и рекли су: „Све добро учини. Чак чини да глуви чују и да неми говоре“ (Марко 7:33-37).

Парализованост: Док је Исус био у Капернауму, људи су му донели једног парализованог човека који је лежао на постељи (Матеј 9:2). Стихови од 6 до 8 описују шта се догодило. „[Исус] рече парализованоме: ’Устани, узми своју постељу и иди својој кући.‘ И он устаде и оде својој кући. Видевши то, народ је обузео страх, и славили су Бога, који је дао такву власт људима.“ И ово чудо је било извршено у присуству Исусових ученика и његових непријатеља. Запази да су Исусови ученици, пошто нису били заслепљени мржњом и предрасудама, ’славили Бога‘ због онога што су видели.

Болест: „Један губавац дође к [Исусу], и молећи га на коленима, рече му:  ’Само ако хоћеш, можеш ме очистити.‘ Он се на то сажали, испружи руку, дотаче га, и рече му: ’Хоћу. Очисти се.‘ Губа одмах нестаде с њега“ (Марко 1:40-42). Запази да Исус није излечио овог човека преко воље, већ из искреног саосећања. Замисли да си ти био губавац. Како би се осећао да си одмах и безболно излечен од једне тако грозне болести која ти постепено изобличава тело и изолује те од друштва? Несумњиво можеш разумети зашто је тај губавац који је чудом излечен ’пао ничице пред Исусове ноге, захваљујући му‘ (Лука 17:12-16).

Озледе: Исусово последње чудо пре него што је ухапшен и прибијен на стуб било је исцељење. Нагло реагујући против оних који су дошли да одведу Исуса, апостол Петар је ’извукао мач који је имао са собом и ударио првосвештениковог роба и одсекао му десно ухо‘ (Јован 18:3-5, 10). Паралелни извештај из Луке нам говори да је Исус ’дотакао ухо и излечио га‘ (Лука 22:50, 51). И овај пут је тај хумани гест учињен наочиглед како Исусових пријатеља тако и његових непријатеља — у овом случају, оних који су дошли да га ухвате.

Да, што подробније испитујемо Исусова чуда, то више примећујемо истакнута обележја њихове аутентичности (2. Тимотеју 3:16). И као што је раније споменуто, такво проучавање треба да ојача нашу веру у Божје обећање о излечењу послушних људи. Библија дефинише хришћанску веру као „зајамчено очекивање онога чему се човек нада, јасно доказивање стварности иако се не виде“ (Јеврејима 11:1). Наравно, Бог нас не подстиче да будемо лаковерни нити да градимо куле у ваздуху, већ да имамо чврсту веру темељену на доказима (1. Јованова 4:1). Док стичемо такву веру, приметићемо да постајемо духовно јачи, здравији и срећнији (Матеј 5:3; Римљанима 10:17).

Најпре мора доћи духовно излечење!

Многи физички здрави људи су несрећни. Неки чак покушају да изврше самоубиство зато што немају никакву наду за будућност или због тога што осећају да су их проблеми савладали. У ствари, они су духовно болесни — што је у Божјим очима далеко озбиљније од неког физичког хендикепа (Јован 9:41). С друге стране, многи који су физички хендикепирани, попут Кристијана и Џуниора споменутих у претходном чланку, воде срећан и испуњен живот. Зашто? Зато што су духовно здрави и оснажени сигурном надом темељеном на Библији.

Што се тиче наше јединствене потребе коју као људи имамо, Исус је рекао: „Неће човек живети само од хлеба, него од сваке речи која излази из Јеховиних уста“ (Матеј 4:4). Да, за разлику од животиња, људима је потребно више од материјалних ствари. Пошто смо створени по Божјем „обличју“, потребна нам је духовна храна — спознање о Богу и о томе како се ми уклапамо у његову намеру и како да вршимо његову вољу (Постање 1:27; Јован 4:34). Спознање о Богу пружа нашем животу смисао и духовну снагу. Оно такође пружа основ за вечни живот у рају на Земљи. „А ово значи вечни живот“, рекао је Исус, „да усвајају спознање о теби, једином истинитом Богу, и о ономе кога си послао, Исусу Христу“ (Јован 17:3).

Вредно је запазити да Исуса његови савременици нису звали „Исцелитељ“ већ „Учитељ“ (Лука 3:12; 7:40). Зашто? Зато што је Исус поучавао људе о трајном решењу за људске проблеме — о Божјем Краљевству (Лука 4:43; Јован 6:26, 27). Ова небеска владавина у рукама Исуса Христа владаће над читавом Земљом и испуниће сва библијска обећања у вези с потпуном и трајном рехабилитацијом праведних људи и њиховог замаљског дома (Откривење 11:15). Због тога је Исус у својој узорној молитви повезао  долазак тог Краљевства с вршењем Божје воље на Земљи (Матеј 6:10).

Када сазнају за ову дивну наду, многим хендикепираним особама уместо суза жалости потеку сузе радоснице (Лука 6:21). У ствари, Бог ће учинити и много више осим што ће одстранити болест и инвалидност; он ће избрисати и сам узрок људске патње — грех. Да, претходно цитирани Исаија 33:24 и Матеј 9:2-7 повезују болест с нашим грешним стањем (Римљанима 5:12). Зато, када грех буде побеђен, човечанство ће се најзад радовати ’славној слободи Божје деце‘ (Римљанима 8:21).

Они који имају прилично добро здравље лако то могу узимати здраво за готово, али не и они који доживљавају трауме које су последица инвалидности. Они знају колико су драгоцени здравље и живот, и како изненадне и неочекиване ствари могу то променити (Проповедник 9:11). Зато се надамо да ће наши читаоци који имају неки хендикеп поклонити посебну пажњу Божјим дивним обећањима записаним у Библији. Исус је дао свој живот да би засигурао њихово испуњење. Зар бисмо могли имати бољу гаранцију? (Матеј 8:16, 17; Јован 3:16).

[Фуснота]