Удовољавање Божјим захтевима велича Јехову

„Величаћу га хвалама својим“ (ПСАЛАМ 69:31).

1. (а) Зашто Јехова заслужује да буде величан? (б) Како га ми величамо нашим хвалама?

 ЈЕХОВА је свемоћан Бог, Суверен свемира, Створитељ. Као такав, његово име и намере заслужују да буду величани. Величати Јехову значи високо га поштовати, хвалити и узвисивати га речју и делима. Чинити то „хвалама својим“, захтева да увек будемо захвални за оно што он чини за нас сада, и за оно што ће учинити у будућности. Став који треба да имамо показан је у Откривењу 4:11, где верна духовна створења на небу објављују: „Достојан си, Јехова, Боже наш, да примиш славу и част и моћ, јер си ти све створио, и твојом вољом то постаде и створено је.“ Како ми величамо Јехову? Тако што учимо о њему и затим чинимо оно што он захтева од нас. Треба да се осећамо попут псалмисте када је рекао: „Научи ме творити вољу твоју, јер си ти мој Бог“ (Псалам 143:10).

2. Како се Јехова опходи према онима који га величају, а како према онима који га не величају?

² Јехова цени оне који га величају. Зато он „награђује оне који га усрдно траже“ (Јеврејима 11:6). Шта је награда? Исус је у молитви свом небеском Оцу рекао: „Ово значи вечни живот, да усвајају спознање о теби, једином истинитом Богу, и о ономе кога си послао, Исусу Христу“ (Јован 17:3). Да, они који ’величају [Јехову] хвалама својим‘ на крају ће „држати земљу и довека у њој ће остати“ (Псалам 37:29). С друге стране, „нема напретка [„будућности“, NW] оном који зло чини“ (Пословице 24:20). С обзиром да смо у последњим данима, хитно је потребно да величамо Јехову, јер ће он ускоро уништити зле, а праведне ће сачувати. „Свет пролази, а и његова жеља, али онај ко врши Божју вољу остаје заувек“ (1. Јованова 2:17; Пословице 2:21, 22).

3. Зашто треба да обратимо пажњу на књигу Малахије?

³ Јеховина воља је изложена у Библији, јер „све је Писмо надахнуто од Бога“ (2. Тимотеју 3:16). Божја Реч садржи многе извештаје о томе како је Јехова благосиљао оне који су га величали и шта се догодило са онима који то нису чинили. Један од тих извештаја говори шта се десило у Израелу у време пророка Малахије. Око 443. пре н. е., за време Немијиног управљања Јудом, Малахија је написао књигу која носи његово име. Ова снажна и узбудљива књига садржи информације и пророчанства која су ’написана за  упозорење нама на које су дошли крајеви система ствари‘ (1. Коринћанима 10:11). Ако обратимо пажњу Малахијиним речима то ће нам помоћи да се припремимо за ’дан Јеховин, велики и страховити‘, када ће Он уништити овај зли систем (Малахија 4:5).

4. На којих шест тачака нам се скреће пажња у 1. поглављу Малахије?

⁴ Како нам Малахијина књига, написана пре више од 2 400 година, помаже у овом 21. веку да се припремимо за велики и страховити дан Јеховин? Прво поглавље нам скреће пажњу на најмање шест тачака које показују зашто је од суштинске важности да с хвалама величамо Јехову, без чега не можемо добити његову наклоност и вечни живот: (1) Јехова воли свој народ. (2) Морамо показивати цењење према светим стварима. (3) Јехова од нас очекује да му дамо оно што је најбоље. (4) Право обожавање није мотивисано похлепом већ несебичном љубављу. (5) Прихватљива служба Богу не представља неку мукотрпну формалност. (6) Свако од нас мора да положи рачун Богу. Дакле, у овом првом од три чланка која говоре о књизи Малахије, подробније ћемо размотрити 1. поглавље те књиге и током тога ћемо осмотрити сваку од горе наведених тачака.

Јехова воли свој народ

5, 6. (а) Зашто је Јехова волео Јакова? (б) Шта можемо очекивати ако опонашамо Јаковљеву верност?

⁵ Јеховина љубав се види већ у првим стиховима Малахије. Књига почиње речима: „Пророштво, реч Јеховина Израелу.“ Надаље, Бог каже: „Волео сам вас.“ Цитирајући пример наведен у истом стиху, Јехова каже: „Јакова [сам] заволео.“ Јаков је био човек који је имао веру у Јехову. С временом, Јехова је променио Јаковљево име у Израел, и Израел је постао праотац израелске нације. Јехова га је волео зато што је Јаков био човек који је имао веру. Он је волео и Израелце који су показивали исти став према њему као и Јаков (Малахија 1:1, 2).

⁶ Ако волимо Јехову и ако се лојално држимо његовог народа, можемо наћи утеху у изјави из 1. Самуилове 12:22: „Неће Јехова оставити народа свога, ради великога имена свога.“ Јехова воли свој народ и награђује га, а на крају ће му подарити и вечни живот. Стога читамо: „Уздај се у Јехову и чини добро, и у својој ћеш земљи живети, хранићеш се у обиљу мира. Теши се Јеховом, и даће ти што ти срце жели“ (Псалам 37:3, 4). Љубав према Јехови укључује и једну другу тачку на коју нам се скреће пажња у 1. поглављу Малахије.

Покажи цењење према светим стварима

7. Зашто је Јехова мрзео Исава?

⁷ Кад читамо Малахију 1:2, 3, Јехова нам каже: „Јакова [сам] заволео“, а онда нам надаље даје до знања: „Замрзох на Исава.“ Откуд таква разлика? Јаков је величао Јехову, али његов брат близанац, Исав, то није радио. Исав се такође назива и Едомом. У Малахији 1:4, земља Едом се назива подручјем злоће, а његови становници су осуђени. Назив Едом  (што значи „црвен“) дат је Исаву након што је Јакову продао своје драгоцено право на првенаштво за мало црвеног варива. „Исав презре првенаштво своје“, стоји у Постању 25:34. Апостол Павле је подстицао своје сувернике да буду пажљиви „да не би било блудника нити икога ко не цени свете ствари, попут Исава, који се у замену за један оброк одрекао својих права као прворођени“ (Јеврејима 12:14-16).

8. Шта је подстакло Павла да Исава упореди с блудником?

⁸ Зашто је Павле повезивао Исавове поступке с блудом? Зато што поседовање менталног става какав је имао Исав, може водити човека до тога да не цени свете ствари. За узврат, то може довести до озбиљног греха, као што је блуд. Стога свако од нас може да се пита: ’Да ли понекад долазим у искушење да трампим своје хришћанско наслеђе — вечни живот — за нешто пролазно попут чиније варива од лећа? Да ли презирем свете ствари, а да тога можда нисам ни свестан?‘ Исав је имао горљиву жељу да задовољи своју телесну жудњу. Он је рекао Јакову: „Брзо, молим те, дај ми мало тога црвеног“ (Постање 25:30, NW). Нажалост, неке Божје слуге су у ствари рекле: „Брзо! Зашто да чекам на частан брак?“ Жеља за сексуалним задовољством по сваку цену постала је њихова порција с чинијом варива од лећа.

9. Како можемо неговати страх пун поштовања према Јехови?

⁹ Немојмо никада презирати свете ствари тако што бисмо омаловажавали честитост, беспрекорност и наше духовно наслеђе. Уместо да будемо попут Исава, будимо попут верног Јакова и негујмо страх пун поштовања према Богу тако што показујемо дубоко цењење према светим стварима. Како то можемо чинити? Тако што пажљиво удовољавамо Јеховиним захтевима. То нас логично води до треће тачке која је истакнута у 1. поглављу Малахије. Шта је то?

Дати Јехови најбоље

10. Како су свештеници показивали да презиру Јеховин сто?

¹⁰ Јудини свештеници који су служили у храму у Јерусалиму у Малахијино време нису Јехови приносили најбоље жртве. Малахија 1:6-8 каже: „Син поштује оца свога, слуга господара свога. Ако сам ја отац где је част што ми се дугује? Ако сам господар, где је страх који ми се дугује? говори Јехова над војскама, вама свештеницима који име моје презирете.“ „У чему смо име твоје презрели?“ питали су свештеници. „На олтар мој јело погано доносите“, одговорио је Јехова. „Чиме ли те оскврнисмо?“ питали су свештеници. Јехова им је одговорио: „Тиме што говорите: Трпеза је Јеховина презрива.“ Ти свештеници су показивали да су презирали Јеховин сто сваки пут када су принели неку жртву с манама, говорећи: „Није то ништа лоше“ (NW).

11. (а) Шта је Јехова рекао о неприхватљивим жртвама? (б) Зашто је обичан народ био крив?

¹¹ Јехова је с њима резоновао о таквим неприхватљивим жртвама: „Принеси је намеснику своме! Хоће ли те лепо он  примити, хоће л’ лепо на те погледати?“ Не, њиховом намеснику се не би допао такав дар. Колико тек онда Суверен свемира неће прихватити мањкаве жртве! Нису само свештеници били криви. Истина, они су показивали презир према Јехови приносећи дословне жртве. Али да ли је обичан народ био без кривице? Заиста није! Народ је бирао слепе, хроме и болесне животиње и односио их свештеницима да их жртвују. Какав грех!

12. Шта нам помаже да Јехови дамо оно што је најбоље?

¹² Давати Јехови оно што је најбоље јесте начин да покажемо да га заиста волимо (Матеј 22:37, 38). За разлику од тврдоглавих свештеника Малахијиног времена, Јеховина организација данас пружа обиље одличних библијских смерница које нам помажу да с хвалама величамо Јехову тако што удовољавамо његовим захтевима. С тим је повезана четврта важна тачка коју можемо запазити у 1. поглављу Малахије?

Право обожавање није мотивисано похлепом већ љубављу

13. Шта су свештеници радили што показује да су били мотивисани похлепом?

¹³ Свештеници Малахијиних дана били су себични, без љубави и похлепни за новцем. Како то знамо? У Малахији 1:10 стоји: „Који ће од вас врата затворити, да узалуд огањ на олтару моме не палите? Ништа ми од вас угодно није, говори Јехова над војскама, и приноси из руку ваших нису ми угодни.“ Да, ови похлепни свештеници су чак захтевали новчану накнаду за најједноставније храмске службе, захтевајући да им се плати што затварају врата и пале ватру на олтару! Није ни чудо што Јехова није био задовољан приносима из њихових руку!

14. Зашто се може рећи да су Јеховини сведоци мотивисани љубављу?

¹⁴ Похлепа и себичност грешних свештеника из древног Јерусалима подсећа нас на то да, према Божјој Речи, похлепне особе неће наследити Божје Краљевство (1. Коринћанима 6:9, 10). Размишљање о самоповлађујућим поступцима тих свештеника повећава наше цењење према светском делу проповедања које спроводе Јеховини сведоци. Оно се добровољно спроводи; ми никада не наплаћујемо ништа од наше службе. Не, „ми нисмо трговци Божјом речју“ (2. Коринћанима 2:17). Попут Павла, свако од нас може да потврди: „Бесплатно [сам вам] радо објавио Божју добру вест“ (2. Коринћанима 11:7). Запази да је Павле ’радо објавио добру вест‘. То указује на пету тачку на коју нам се скреће пажња у 1. поглављу Малахије.

Служење Богу није нека мукотрпна формалност

15, 16. (а) Који став су свештеници имали према приношењу жртава? (б) Како Јеховини сведоци приносе своје жртве?

¹⁵ Неверни свештеници у древном Јерусалиму гледали су на приношење жртава као на неку мукотрпну формалност. То је за њих био терет. Као што је забележено у Малахији 1:13, Бог им је рекао: „Говорите: Гле, колика мука!, и ви је презирете.“  Ови свештеници су презирали Божје свете ствари. Молимо се да никада не будемо попут њих. Уместо тога, увек показујмо дух који је био очигледан у 1. Јовановој 5:3: „Љубав према Богу значи ово: да држимо његове заповести; а његове заповести нису тешке.“

¹⁶ Уживајмо у приношењу духовних жртава Богу, никада не гледајући на то као на некакав заморни терет. Обратимо пажњу пророчанским речима: „Реците му [Јехови]: Опрости нам све неправде наше, и нас милостиво прими. Поштовање усни наших принећемо теби уместо телаца“ (Осија 14:2). Фраза ’поштовање усни уместо телаца‘ указује на духовне жртве, на речи које изговарамо хвалећи Јехову и његове намере. У Јеврејима 13:15 пише: „Преко њега [Исуса Христа] увек приносимо Богу жртву хвале, то јест плод усана које дају јавну изјаву за његово име.“ Колико нам је драго због тога што наше духовне жртве нису пука формалност, већ свесрдно испољавање наше љубави према Богу! То доводи до шесте тачке коју можемо научити из 1. поглавља Малахије.

Свако мора да положи рачун

17, 18. (а) Зашто је Јехова проклео ’варалице‘? (б) Шта варалице нису узеле у обзир?

¹⁷ Људи који су живели у Малахијиним данима били су лично одговорни за своје поступке, а тако је и с нама (Римљанима 14:12; Галатима 6:5). У складу с тим, у Малахији 1:14 се каже: „Проклет да је варалица који у стаду своме [без мане] мушко има и заветује и приноси Јехови медљикасту животињу!“ Човек који је имао стадо није располагао само једном животињом — рецимо, само једном овцом — па да није имао други избор. Приликом бирања животиње за жртвовање, он није морао да изабере ону која је била слепа, хрома или болесна. Ако би изабрао такву животињу с манама, то би значило да је презирао Јеховину припрему жртвовања, јер човек који је имао стадо сасвим сигурно је могао наћи барем једну животињу без мане!

¹⁸ Зато је Јехова с добрим разлогом проклео варалице, оне који су имали прикладну мушку животињу али су свештенику дали — вероватно су морали да довуку — слепу, хрому или болесну животињу да би она била жртвована. Ипак, не постоји чак ни најмањи наговештај да је било ко од ових свештеника цитирао Божји закон који каже да ове мањкаве животиње нису прихватљиве (Левитска 22:17-20). Разуман човек је знао да неће добро проћи ако покуша да такав дар утрапи свом намеснику. Али у стварности они су имали посла са Сувереном свемира, Јеховом, који је далеко, далеко већи од било ког људског намесника. У Малахији 1:14 ствари овако стоје: „Ја [сам] велики краљ, говори Јехова над војскама, и народи се имена мога боје.“

19. За чиме ми жудимо, и шта треба да радимо?

¹⁹ Као лојалне Божје слуге, ми жудимо за даном када ће Великог Краља, Јехову, поштовати читаво човечанство. У то време, „земља [ће] бити пуна познања Јехове као што је морско корито пуно воде која га покрива“ (Исаија 11:9). До тада, настојмо да удовољимо Јеховиним захтевима тако што ћемо опонашати псалмисту који је рекао: „Величаћу га хвалама својим“ (Псалам 69:31). У ту сврху, Малахија има још савета који могу бити од велике користи. У наредна два чланка, пажљиво ћемо осмотрити остале делове Малахијине књиге.

Да ли се сећаш?

• Зашто треба да величамо Јехову?

• Зашто су жртве свештеника из Малахијиних дана биле неприхватљиве Јехови?

• Како ми приносимо Јехови жртву хвале?

• Шта треба да буде мотивација за право обожавање?

[Питања за разматрање]

[Слика на 9. страни]

Малахијино пророчанство указује на наше дане

[Слика на 10. страни]

Исав није ценио свете ствари

[Слика на 11. страни]

Свештеници и народ су приносили неприхватљиве жртве

[Слика на 12. страни]

Широм света, Јеховини сведоци бесплатно приносе жртве хвале