Питања читалаца

Да ли би било мудро да прави хришћанин присуствује сахрани или венчању у цркви?

Наше учествовање у било ком облику криве религије није допадљиво Јехови и мора се избегавати (2. Коринћанима 6:14-17; Откривење 18:4). Сахрана у цркви је религиозна служба која вероватно укључује проповед у којој се заступају небиблијска веровања као што су бесмртност душе и небеска награда за све добре људе. Такође се од присутних може захтевати да се прекрсте и придруже свештениковој молитви. Молитве и други религиозни обреди који су супротни библијским учењима такође могу бити део религиозне церемоније приликом венчања које се одржава у цркви или на другом месту. Када се нађе у групи у којој су сви други укључени у неисправне религиозне обичаје, хришћанину може бити тешко да се одупре притиску да им се придружи. Како је немудро изложити се таквом притиску!

Шта ако хришћанин осећа обавезу да присуствује сахрани или венчању које се одржава у цркви? На пример, супруг који није у вери може захтевати од своје супруге која је хришћанка да буде с њим на једном таквом догађају. Да ли би могла да му се придружи само као посматрач? Из поштовања према жељама свог супруга, жена може одлучити да иде с њим, одлучна да не учествује ни у једном религиозном обреду. С друге стране, она може одлучити да не иде ако мисли да емоционални притисак датих околности може бити превелик за њу и можда проузроковати да компромитује Божја начела. На њој је да одлучи. Она свакако треба да буде одлучна у свом срцу, водећи рачуна да има чисту савест (1. Тимотеју 1:19).

У сваком случају, било би добро да објасни свом супругу да не би могла мирне савести да учествује у било ком религиозном обреду, нити да се придружи у певању црквених песама, нити да сагне главу приликом молитве. На основу њеног објашњења, он може закључити да га присуство његове супруге може довести у непријатну ситуацију. Из љубави према својој супрузи, поштовања према њеним веровањима или жеље да избегне било какву непријатност, он може одлучити да иде сам. Али, ако инсистира да она пође с њим, она може да иде као посматрач.

Не треба да превидимо ни како наше присуствовање некој служби у религиозном објекту може утицати на сувернике. Да ли то може да повреди нечију савест? Може ли то ослабити њихову одлучност да избегавају идолопоклонство? „Уверите [се] шта су важније ствари“, саветује апостол Павле, „да бисте били непорочни и да не бисте спотицали друге све до Христовог дана“ (Филипљанима 1:10).

Ако су у тај догађај укључени блиски рођаци, могу се појавити додатни притисци фамилије. У сваком случају, хришћанин мора пажљиво одмерити све факторе који су укључени. Под одређеним околностима, он може закључити да се неће појавити никакве тешкоће ако присуствује сахрани или венчању у цркви као посматрач. Међутим, околности могу бити и такве да могућа штета по његову или туђу савест због присуствовања буде већа него наизгледне користи. Каква год да је ситуација, хришћанин треба да буде сигуран да због те одлуке неће изгубити добру савест пред Богом и људима.