Тертулијанови парадокси

’ИМА ли икакве сличности између хришћанина и филозофа? Између онога који искривљује истину и онога који је поново износи на светлост дана и поучава њој? Каква веза постоји између платонске школе и цркве?‘ Таква провокативна питања поставио је Тертулијан, писац из другог и трећег века н. е. Постао је познат по томе што је пружио „један од најисцрпнијих извора информација о историји цркве и о доктринама које су се научавале у његово време“. Практично ниједан аспект религиозног живота није промакао његовој пажњи.

Тертулијан је можда био најпознатији по својим парадоксалним, то јест противречним изјавама, као што су ове: „Бог је нарочито велик онда када је мали.“ „[Смрт Божјег сина] представља нешто у шта свакако треба веровати, зато што је то апсурдно.“ „[Исус] је сахрањен и поново је устао; то је извесно управо зато што је немогуће.“

Нису само Тертулијанове изјаве биле парадоксалне. Иако је намеравао да својим писањем брани истину и подржи јединство цркве и њених доктрина, он је заправо искривио истинита учења. Његов главни допринос хришћанству трансформисао се у теорију на којој су каснији писци изградили учење о Тројству. Да бисмо увидели како се то догодило, најпре осмотримо накратко самог Тертулијана.

„Не уме да буде досадан“

О Тертулијановом животу се зна врло мало. Већина изучавалаца се слаже да се родио око 160. године н. е. у Картагини у северној Африци. По свему судећи, био је добро образован и темељно упознат с водећим филозофским школама свог времена. Изгледа да га је хришћанству привукла спремност оних који су себе називали хришћанима да умру за своју веру. У вези с хришћанским мучеништвом, он је поставио питање: „Кад размишља о мучеништву, ко није подстакнут да се пита шта је разлог за то? И након што испита наша учења, ко их не би прихватио?“

Након преобраћења на номинално хришћанство, Тертулијан је постао један креативан писац, вешт у писању језгровитих и духовитих изјава. „[Он] је поседовао једну способност која је била ретка међу теолозима“, запажа књига The Fathers of the Church. „Он не уме да буде досадан.“ Један изучавалац је рекао: „Тертулијан је [имао] више дара за речи него за реченице и много је лакше схватити његове досетке него пратити његова образлагања. Можда је зато тако често цитиран, али ретко кад опширно.“

У одбрани хришћанства

Најпознатије Тертулијаново дело је Одбрана, које се сматра једном од најснажнијих књижевних одбрана номиналног хришћанства. Написано је у време када су хришћани често били жртве празноверних руља. Тертулијан је стао у одбрану ових хришћана и протестовао због неразумног поступања с њима. Он је рекао: „[Противници] сматрају да су хришћани  узрок сваке невоље у друштву и сваке људске несреће... Ако Нил не наводњава поља, ако се време не мења, ако се догоди земљотрес, глад, куга — одмах се чује узвик: ’Баците хришћане лавовима!‘“

Иако су хришћани често оптуживани за нелојалност према држави, Тертулијан је настојао да покаже да су они заправо најпоузданији грађани у царству. Након што је скренуо пажњу на неколико покушаја да се обори власт, своје противнике је подсетио да су ти завереници дошли из редова пагана, а не хришћана. Тертулијан је истицао да погубљењем хришћана, прави губитак трпи држава.

Друга Тертулијанова дела су се бавила животом хришћана. На пример, у његовом излагању О позоришту, Тертулијан је саветовао да се не присуствује извесним местима за забаву, паганским играма и позоришним представама. Очигледно, неки нови обраћеници нису запажали да се то није слагало с библијским смерницама и онда су присуствовали паганским играма. Покушавајући да покрене њихову способност размишљања, Тертулијан је написао: „Како је страшно ићи из Божје цркве у ђаволску — с неба у свињац.“ Он је рекао: „Оно што не прихватате делом, не треба да прихватате ни речима.“

Искривљује истину док је брани

Есеј под насловом Против Праксеаса, Тертулијан је започео речима: „Ђаво на различите начине парира и противи се истини. Понекад је његов циљ да уништи истину тако што је брани.“ Не зна се тачно ко је човек по имену Праксеас из овог есеја, али је Тертулијан довео у питање његова учења о Богу и Христу. Сматрао је да је Праксеас Сатанин пион који подмукло покушава да искриви хришћанство.

Важно питање међу онима који су себе називали хришћанима у то време био је однос између Бога и Христа. Некима од њих, посебно онима који су били грчког порекла, било је тешко да веровање у једног Бога ускладе са улогом Исуса као Спаситеља и Откупитеља. Праксеас је покушао да реши њихов проблем тако што је научавао да је Исус био само другачија појава Оца и да нема разлике између Оца и Сина. Према овој теорији, познатој као модализам, сам Бог се открио „као Отац у стварању света и давању Закона, као Син у Исусу Христу и као Свети дух након Христовог узнесења“.

Тертулијан је показао да Писмо прави јасну разлику између Оца и Сина. Након што је цитирао 1. Коринћанима 15:27, 28, он је овако расуђивао: „Онај који је подложио (све ствари) и Онај коме су оне подложене — морају обавезно бити два различита Бића.“ Тертулијан је скренуо пажњу на лично Исусове речи: „Отац је већи од мене“ (Јован 14:28). Користећи делове Хебрејских списа, као што је Псалам  8:6, он је показао како Библија описује „инфериорност“ Сина. „Тако је Отац одвојен од Сина, и већи је од Сина“, закључио је Тертулијан. „Ако је онај који рађа једно, онај који је рођен је друго; такође, онај који шаље је једно, а онај који је послат је друго; и опет, онај који ствара је једно, а онај кроз кога су ствари створене је друго.“

Тертулијан је гледао на Сина као на некога ко је подређен Оцу. Ипак, у својим настојањима да осујети модализам, он је отишао „преко онога што је написано“ (1. Коринћанима 4:6). Пошто је Тертулијан на погрешан начин настојао да докаже Исусово божанство помоћу других теорија, он је сковао образац „једна бит у три особе“. Користећи ову идеју, покушао је да прикаже да су Бог, његов Син и свети дух три различите особе које постоје у једној божанској бити. Тако је Тертулијан био први који је латински облик речи „Тројство“ применио на Оца, Сина и свети дух.

Чувај се светске филозофије

Како је Тертулијан смислио теорију о ’једној бити у три особе‘? Одговор лежи у још једном парадоксу везаном за овог човека — у његовом схватању филозофије. Тертулијан је филозофију назвао „’науком‘ људи и ’демона‘“. Отворено је критиковао обичај коришћења филозофије да би се подупрле хришћанске истине. Он је изјавио: „Избегавајте све покушаје да створите шаролико хришћанство као стоички, платонски и дијалектички склоп.“ Па ипак, сам Тертулијан је доста користио световну филозофију када се она уклапала у његове идеје (Колошанима 2:8).

Један приручник наводи: „Тринитарска теологија је, да би се развила и изразила, захтевала помоћ хеленистичких идеја и категорија.“ И књига The Theology of Tertullian запажа: „[То је била] необична мешавина правних и филозофских идеја и појмова, што је Тертулијану олакшало да изложи учење о тројству у облику који је, упркос ограничењима и недостацима, пружао оквир за касније представљање те доктрине на Никејском сабору.“ Дакле, Тертулијанов образац — три особе у једној божанској бити — одиграо је важну улогу у ширењу религиозне заблуде у целом хришћанском свету.

Тертулијан је оптуживао друге да су уништавали истину док су покушавали да је одбране. Међутим, да иронија буде већа, он је упао у исту замку тако што је божански надахнуту библијску истину помешао с људском филозофијом. Зато примимо к срцу библијско упозорење да не ’обраћамо пажњу на заводљиве надахнуте изразе и учења демона̂‘ (1. Тимотеју 4:1).

[Слике на странама 29, 30]

Тертулијан је критиковао филозофију, а ипак се користио њом да би унапредио своје идеје

[Извор]

Стране 29 и 30: © Cliché Bibliothèque nationale de France, Paris

[Слика на 31. страни]

Прави хришћани избегавају да мешају библијску истину с људском филозофијом