Честите води њихова беспрекорност

„КРАТКОГА је века и пун је чемера човек од жене рођен“, каже Библија (Јов 14:1). Изгледа да бол и патња погађају читаво човечанство. Заиста, чак и свакодневни живот може бити пун брига и немира! Шта ће нас успешно водити кроз тешке ситуације и помоћи нам да имамо праведан положај пред Богом?

Осмотри пример једног богатог човека који се звао Јов, који је живео пре око 3 500 година на подручју садашње Арабије. Какве је само невоље Сатана нанео овом богобојазном човеку! Он је изгубио сву своју стоку и претрпео смрт своје вољене деце. Убрзо након тога, Сатана је ударио Јова злим приштем од главе до пете (Јов, 1. и 2. поглавље). Јов није знао зашто му се догађају ове лоше ствари. Ипак, ’Јов није сагрешио уснама својим‘ (Јов 2:10). „До последњег свог уздаха своју ћу ја невиност [„беспрекорност“, NW] бранити“, рекао је (Јов 27:5). Да, Јов се у невољама водио беспрекорношћу.

Беспрекорност се дефинише као морална чврстоћа или потпуност, и укључује да човек буде без мане и грешке у Божјим очима. Међутим, она не подразумева савршенство у говору и поступцима код несавршених људи, који не могу у потпуности удовољити Божјим мерилима. Уместо тога, људска беспрекорност означава потпуно предање свим срцем Јехови да би се вршила његова воља и намера. Таква оданост Богу усмерава, то јест води честите под свим околностима и у свако доба. Први део 11. поглавља библијске књиге Пословица показује како наша беспрекорност може да нас води на разним подручјима живота и уверава нас у благослове који ће уследити. Онда, са горљивим интересовањем отворимо Библије и прочитајмо шта је забележено.

Беспрекорност води до поштења у пословању

Истичући начело поштења, користећи песничке изразе уместо правних, Соломон, краљ древног Израела, каже: „Мерила лажна мрска су Јехови, а угодан му је прави тег“ (Пословице 11:1). Ово је прво од четири места у књизи Пословица где се помоћу мерила и тега показује да Јехова жели да његови обожаваоци буду поштени у својим пословним подухватима (Пословице 16:11; 20:10, 23).

Успех оних који прибегавају лажним мерама — то јест непоштењу — може  бити примамљив. Али да ли заиста желимо да запоставимо Божја мерила за исправно и неисправно, и упустимо се у непоштене пословне подухвате? То нећемо учинити ако се водимо беспрекорношћу. Ми одбацујемо непоштење јер прави тег, тачан тег који представља поштење, доноси радост Јехови.

’Мудрост се код смерних налази‘

Краљ Соломон наставља: „Срамота за охолошћу [„дрскошћу“, NW] стиже, али мудрост код смерних се нађе“ (Пословице 11:2). Дрскост — било да се појављује у виду поноса, непослушности или зависти — доноси срамоту. С друге стране, мудро је ако понизно признамо своја ограничења. Примери из Писма заиста лепо описују истинитост ове пословице!

Један завидни Левит, Кореј, подстакао је једну групу људи да се побуне против ауторитета Јеховиних постављених слугу, Мојсија и Арона. Какав је био исход тог дрског чина? ’Земља је отворила своја уста и прогутала‘ неке бунтовнике, док је друге, укључујући и Кореја, прогутао огањ (Бројеви 16:1-3, 16-35; 26:10; Поновљени закони 11:6). Каква срамота! Осмотри такође Узу, који је дрско посегнуо за ковчегом савеза и придржао га да не падне. Он је на лицу места пао мртав (2. Самуилова 6:3-8). Колико је важно да не будемо дрски!

Понизна и скромна особа не доживљава срамоту чак ни када погреши. Јов, иако је био примеран на многе начине, био је несавршен. Његове кушње откриле су извесну слабост у његовом начину размишљања. Бранећи се од својих тужилаца, Јов је постао донекле неуравнотежен. Он је чак наговештавао да је и од Бога праведнији (Јов 35:2, 3). Како је Јехова исправио Јовово размишљање?

Указујући на Земљу, море, звездано небо, на неке животиње и друга чуда стварања, Јехова је Јову одржао лекцију о човековој маленкости у поређењу са Божјом величином (Јов, поглавља 38-41). Нигде у свом говору Јехова није рекао који је разлог Јовове патње. Није требало да то уради. Јов је био скроман. Понизно је признао велику разлику између себе и Бога, између свог несавршенства и слабости и Јеховине праведности и моћи. „Зато се сам осуђујем“, рекао је, „и кајем се у праху и у пепелу“ (Јов 42:6). Захваљујући својој беспрекорности Јов је спремно прихватио укор. А како је са нама? Ако се водимо беспрекорношћу, хоћемо ли спремно прихватити укор или исправку када је потребно?

Мојсије је такође био скроман и понизан. Када је био исцрпљен бринући се о проблемима других, његов таст Јотор дао му је један практичан савет: Да извесну меру одговорности подели са осталим способним мушкарцима. Препознајући своја ограничења, Мојсије је мудро прихватио тај предлог (Излазак 18:17-26; Бројеви 12:3). Скромном човеку није тешко да додели другима ауторитет, нити страхује да ће некако изгубити контролу над стварима ако извесне одговорности подели са другим способним људима  (Бројеви 11:16, 17, 26-29). Уместо тога, он једва чека да им помогне да напредују у духовном погледу (1. Тимотеју 4:15). Зар то не треба и на нас да се односи?

„Правда уравњује поштенима пут“

Примећујући да беспрекорност не штити увек праведне од опасности или невоље, Соломон је рекао: „Честите води њихова беспрекорност, а варалице ће упропастити њихова изопаченост“ (Пословице 11:3, NW). Беспрекорност заиста наводи честите да чине оно што је исправно у Божјим очима, чак и под тешким околностима, и гледано на дуге стазе, доноси користи. Јов није дозволио да попусти у својој беспрекорности и Јехова је ’благословио последње године Јовове више него прве‘ (Јов 42:12). Они који варају можда мисле да боље пролазе од других и можда чак изгледа да им једно време добро иде. Али пре или касније њихово варање ће их уништити.

„Не помаже у дан гнева богатство“, каже мудри краљ, „али праведност избавља од смрти“ (Пословице 11:4). Колико је неразумно напорно радити зарад материјалног добитка, а с друге стране занемарити лично проучавање, молитву, присуствовање састанцима и службу на терену — што су активности које продубљују нашу љубав према Богу и јачају нашу преданост њему! У предстојећој великој невољи никакво богатство неће обезбедити избављење (Матеј 24:21). То ће учинити само праведност честитих (Откривење 7:9, 14). Дакле, бићемо мудри ако узмемо ка срцу Софонијину молбу: „Пре нег на вас падне дан гнева Јеховиног! Тражите Јехову сви који сте кротки у земљи, који наредбе његове вршите; тражите правду, тражите смерност“ (Софонија 2:2, 3). До тада, нека нам буде циљ да ’Јехови дајемо част својим имањем‘ (Пословице 3:9).

Наглашавајући и даље значај тежње за праведношћу, Соломон упоређује исход честитих са исходом злих, речима: „Правда уравњује поштенима пут, а злобник од своје злобности пропада. Праведне избавља праведност њихова, злобнике захвата њихово лукавство. Кад бездушник умре, нестаје његове наде, и уздање злих људи пропада. Праведник се избавља тескобе, а његово место злобник заузима“ (Пословице 11:5-8). Поштен човек никада не падне на своме путу, нити пада у замку сопствених сплетки. Његов пут је прав. На крају, честити се избављају из невоље. Злобници можда изгледају моћно, али их не чека избављење.

„Радује се град“

Беспрекорност праведних и злоћа злих утиче такође и на друге људе. „Злобник устима својим ближњег свог упропашћује“, каже краљ Израела, „али мудрост [„знање“, NW] избавља праведне“ (Пословице 11:9). Ко ће порећи да су клевета, оговарање, непристојан говор и испразно брбљање штетни како за нас тако и за друге? С друге стране, праведников говор је чист, промишљен и увиђаван. Он се избавља ’знањем‘ јер га његова беспрекорност опрема доказима неопходним да покаже да његови оптужитељи лажу.

„Кад су праведници срећни, радује се град“, наставља краљ, „а кад злобници пропадну, весели се гласи чују“ (Пословице 11:10). Други обично воле праведне особе и њима се њихови ближњи радују — постају срећни и радосни. ’Злобнике‘ нико не воли. Када зли умру, људи обично  за њима не жале. Сигурно неће бити жалости када Јехова буде ’истребио бездушнике из земље, и невернике ишчупао из ње‘ (Пословице 2:21, 22). Уместо тога, биће радости јер их више неће бити. А како је са нама? Добро је да размишљамо о томе да ли наше понашање доприноси срећи других.

„Подиже се град“

Упоређујући даље утицај праведних и злих на друштво, Соломон каже: „Благословом праведника подиже се град, а раскопава се с уста бездушника“ (Пословице 11:11).

Становници градова који следе честит начин живота унапређују мир и добробит, и изграђују друге у друштву. Дакле, град се „подиже“ — напредује. Они који изговарају клеветничке, штетне и лоше ствари проузрокују немир, несрећу, нејединство и невољу. То је нарочито тако у случају људи који имају утицај у друштву. У таквом граду владају неред, корупција, морално, а можда и економско назадовање.

Начело наведено у Пословицама 11:11 односи се и на припаднике Јеховиног народа док се друже једни с другима у њиховим скупштинама које су налик градовима. Скупштина у којој духовни људи — честите особе вођене својом беспрекорношћу — врше утицај, представља скуп срећних и активних људи који су спремни да пруже помоћ, што доноси част Богу. Јехова благосиља ту скупштину и она напредује у духовном смислу. Ту и тамо, неколицина која је можда незадовољна, која тражи мане код других и говори огорчено о начину на који се обављају ствари, јесте попут ’отровног корена‘ који може да се рашири и отрује друге који су у почетку били ван домашаја (Јеврејима 12:15). Такве особе често желе већи ауторитет и истакнутост. Они подстичу гласине да у скупштини или код неких старешина постоје неправда, етничке предрасуде или сличне ствари. Њихове усне заиста могу створити поделу у скупштини. Зар не треба да одвратимо своје уши од њиховог говора и да тежимо ка томе да будемо духовни људи који доприносе миру и јединству у скупштини?

Настављајући, Соломон каже: „Безумник је ко свог ближњега клевеће, а разуман човек ћути. Ко клевету шири, тај издаје тајне, а чува их ко је верна срца“ (Пословице 11:12, 13).

Како велику штету може да направи неко коме недостаје добро просуђивање, то јест ко је ’безуман‘! Он наставља са својим необузданим говором чак до тачке клеветања или вређања. Именоване старешине морају брзо да зауставе такав нездрав утицај. За разлику од ’безумника‘, разуман човек зна када да ћути. Уместо да ода, он чува оно што му је поверено. Знајући да језик који се не држи за зубима може нанети пуно штете, разумна особа је „верна срца“. Она је лојална својим суверницима и не открива поверљиве ствари које би их довеле у опасност. Такви чувари беспрекорности су заиста благослов за скупштину!

Да би нам помогао да ходимо путем честитих, Јехова пружа обиље духовне хране припремљене под вођством ’верног и разборитог роба‘ (Матеј 24:45). Такође примамо велику личну помоћ од хришћанских старешина у  нашим скупштинама које су налик градовима (Ефешанима 4:11-13). Заиста смо захвални за њих, јер „кад опрезност недостаје, тад пропада народ, помоћ је у добрим саветницима“ (Пословице 11:14). Шта год да се догоди, будимо одлучни да ’ходимо у својој беспрекорности‘ (Псалам 26:1, NW).

[Истакнути текст на 26. страни]

Колико је неразумно напорно радити зарад материјалног добитка и при томе занемаривати теократске активности!

[Слике на 24. страни]

Јов је био вођен својом беспрекорношћу и Јехова га је благословио

[Слика на 25. страни]

Уза је изгубио живот због своје дрскости