Какво је твоје гледиште о смрти?

ДОК живимо наш свакодневни живот, смрт лебди над нама, без обзира на то колико смо можда здрави или богати. Она нас може задесити већ следећи пут кад будемо прелазили улицу или док будемо лежали у кревету. Катастрофе попут терористичких напада 11. септембра 2001. у Њујорку и Вашингтону суочавају нас с чињеницом да „последњи непријатељ“, смрт, сакупља своје жртве из свих друштвених слојева и свих старосних група, понекад односећи на хиљаде њих за само неколико минута (1. Коринћанима 15:26).

И поред тога, изгледа да смрт заокупља пажњу људи. Ништа не доприноси толико великој продаји новина и не привлачи тако пуно људи ка телевизијском екрану као што су то извештаји о смрти, нарочито о смрти великог броја људи под ужасавајућим околностима. Изгледа да људима никад није доста таквих извештаја, без обзира да ли је реч о смрти услед рата, природне катастрофе, криминала или болести. Ова опседнутост смрћу испољава се на најзагонетнији начин путем снажно изражених емоција у случају смрти јавних и славних личности.

Све су то непобитне чињенице. Људе и даље фасцинира смрт — смрт других. Међутим, када се суоче са својом смрћу, онда се тргну. Сопствена смрт је тема о којој већина нас не жели да размишља.

Збуњени смрћу?

Помисао на сопствену смрт увек је била и увек ће бити непријатна. Зашто је то тако? Зато што је Бог усадио у нас јаку жељу да вечно живимо. „Он је њима у срце и мисао о вечности метнуо“, каже Проповедник 3:11. Због тога је неминовност смрти створила у људима унутрашњу борбу, непрестани осећај несклада. Да би изашли на крај са овом унутрашњом борбом и да би задовољили природну жељу за животом, људи су измислили свакаква веровања, од доктрине о бесмртности душе до веровања у реинкарнацију.

У сваком случају, смрт је нешто узнемирујуће и страшно, и страх од смрти је свугде присутан. Зато не треба да нас изненађује што људско друштво у целини сматра да је смрт нешто застрашујуће. Један разлог је тај што чињеница да смо смртни показује колико је узалудно посвећивати живот тежњи за богатством и моћи.

Отуђеност због смрти?

У прошлости је болеснику који је био на самрти или некоме ко је био на смрт  рањен обично било допуштено да умре у добро познатом и драгом окружењу свога дома. То је често био обичај у библијским временима и још је увек у неким културама (Постање 49:1, 2, 33). У таквим околностима, породица се окупи, а у разговор буду укључена и деца. То сваком члану породице помаже да осети да није сам у својој жалости и пружа му утеху јер има с ким да подели одговорности, а и тугу.

Овај обичај се у великој мери разликује од онога што се дешава у друштву у ком је разговор о смрти табу тема која се сматра морбидном, и где су деца изузета под претпоставком да би то било „превише“ за њих. Данас људи умиру под другачијим околностима — и често изоловани од других. Премда би многи волели да умру код куће, у миру и уз љубазну бригу породице, многима је сурова реалност та да умру у болници, обично изоловани и у болу, прикључени на неки застрашујућ уређај високотехнолошке опреме. С друге стране, милиони људи умру анонимно, као безличне жртве геноцида, глади, сиде, грађанског рата или једноставно крајње беде.

Тема за размишљање

Библија нас не одвраћа од размишљања о смрти. У ствари, Проповедник 7:2 нам каже: „Боље је ићи у кућу где је жалост, него у кућу где је гозба, јер је ту крај сваког човека.“ Када се суочимо с реалношћу смрти, можда престајемо да размишљамо о уобичајеним бригама и активностима и усредсређујемо се на краткотрајност живота. То нам може помоћи да водимо много смисаонији начин живота уместо да једноставно тумарамо кроз њега или да га протраћимо.

Какво је твоје гледиште о смрти? Да ли си испитао своја осећања, веровања, своје наде и страхове у погледу краја свог живота?

Као што је то случај с природом живота, тако је и смрт ван домена људске способности да је објасни и разуме. Једина особа која може говорити о тој теми с поузданим ауторитетом јесте наш Створитељ. У њему је ’извор живота‘ и он нас може „од смрти спасти“ (Псалам 36:10; 68:21). Иако можда изгледа изненађујуће, осматрање неких популарних веровања о смрти у светлу Божје Речи биће утешно и окрепљујуће. Оно ће открити да смрт није неминовно крај свему.

[Истакнути текст на 4. страни]

Неизвесност живота подстиче нас да водимо много смисаонији начин живота