Ко је крив — ти или твоји гени?

НАУЧНИЦИ марљиво покушавају да пронађу генетски узрок за алкохолизам, хомосексуалност, промискуитет, насиље и друго изопачено понашање, па чак и за саму смрт. Зар нам не би донело олакшање откриће да нисмо ми одговорни за наше поступке већ да смо само жртве наших гена? У човековој природи је да за своје грешке криви неког другог или нешто друго.

Ако су гени криви, научници се надају да ће бити могуће променити их и уклонити непожељне особине путем генетског инжењеринга. Недавно успешно направљена скица комплетног људског генома дала је таквим тежњама нови стимуланс.

Међутим, могућност за тако нешто заснива се на претпоставци да је наше генетско наслеђе заправо одговорни кривац за све наше грехе и погрешке. Да ли су научни детективи открили довољно доказа да би покренули парницу против наших гена? Очигледно ће одговор снажно утицати на то како гледамо на себе и своју будућност. Међутим, пре него што размотримо доказе биће просветљујуће да осмотримо порекло човека.

Како је све почело

Већина људи је упозната или је бар чула за извештај о греху првог људског пара, Адама и Еве, у Еденском врту. Да ли су они од почетка били створени с неком урођеном генетском грешком, неком врстом мане због које су били склони греху и непослушности?

Њихов Створитељ, Јехова Бог, чија су сва дела савршена, изјавио је да је круна његовог стварања на Земљи била ’веома добра‘ (Постање 1:31; Поновљени закони 32:4). Даљњи доказ тога да је он био задовољан својим делом јесте то што је првом људском пару дао свој благослов и што им је рекао да се рађају, да напуне земљу људским створењима и да се брину о земаљским створењима — што сигурно не би урадио неко ко није сигуран у оно што је створио (Постање 1:28).

У вези са стварањем првог људског пара, Библија нам каже: „Бог створи човека по обличју своме; по обличју Божјему створи га; створи човека и жену“ (Постање 1:27). То не значи да су људи створени тако да личе на Бога у физичком смислу јер је ’Бог дух‘ (Јован 4:24). Уместо тога, то значи да су људска створења обдарена особинама попут Божјих и осећајем за морал, то јест  савешћу (Римљанима 2:14, 15). Они су такође особе са слободном вољом, способне да сагледају ствари и да одлучују о томе како да поступе.

Међутим, наши прародитељи нису били остављени без смерница. Напротив, били су упозорени на последице неисправног поступања (Постање 2:17). Чињенице показују да је Адам када се суочио с једном моралном одлуком изабрао да уради оно што му је у том тренутку изгледало корисно, то јест погодно. Он је следио своју жену у неисправном поступању, уместо да је имао у виду свој однос са Створитељем или дугорочне последице свог поступка. Такође је касније покушао да пребаци кривицу на Јехову, рекавши да га је преварила жена коју му је Он дао (Постање 3:6, 12; 1. Тимотеју 2:14).

Божја реакција на Адамов и Евин грех разјашњава нам неке ствари. Он није покушао да поправи неку ’фабричку грешку‘ у њиховим генима. Напротив, он је дозволио да се испуни оно што је и рекао да ће бити последица њихових поступака, што је на крају водило до њихове смрти (Постање 3:17-19). Ова рана историја умногоме разјашњава природу људског понашања. a

Докази насупрот генетском склопу

Научници се већ дуго хватају у коштац са огромним задатком да пронађу генетске узроке и лекове за људске болести и понашање. Након што је шест истраживачких тимова радило десет година, открили су који је ген повезан с Хантингтоновом болешћу, иако нису успели да сазнају како тај ген проузрокује ту болест. Међутим, извештавајући о овом истраживању, часопис Scientific American је цитирао биолога с Харвардског универзитета, Ивана Балабана који је рекао да би било „неупоредиво теже открити гене који су одговорни за поремећаје у понашању“.

У ствари, покушај да се путем истраживања идентификују гени који су одговорни за људско понашање показао се безуспешним. Примера ради, у часопису Psychology Today, један извештај у вези с настојањима да се открију генетски узроци за депресију наводи следеће: „Епидемиолошки подаци у вези с озбиљним душевним обољењима јасно показују да се она не могу везати само за генетске узроке.“ У том извештају се наводи и један пример: „Од Американаца који су рођени пре 1905. само је један посто њих до 75 година старости патио од депресије. Међу Американцима који су рођени пола века касније, шест посто њих је постало депресивно до своје 24  године!“ На основу тога, овај извештај закључује да само спољни, то јест социјални фактори могу проузроковати тако драматичне промене за тако кратко време.

Шта нам ова и многа друга истраживања говоре? Премда гени могу играти улогу у обликовању наше личности, очигледно постоје и други утицаји. Основни чинилац је наша средина, која у савремено доба пролази кроз радикалне промене. С обзиром на то чему су данашњи млади изложени путем популарне забаве, књига Boys Will Be Boys запажа да је скоро немогуће да деца развију здрава морална начела када „одрастају проводећи на десетине хиљада сати гледајући ТВ-емисије и филмове у којима људи насрћу једни на друге, пуцају, боду се, ваде утробу, секу се, деру кожу или масакрирају једни друге; када деца расту слушајући музику која велича силовање, самоубиство, дрогу, алкохол и нетрпељивост“.

Очигледно Сатана, „владар овог света“, обликује средину која потхрањује човекове искварене жеље. Ко може порећи чињеницу да таква средина врши снажан утицај на све нас? (Јован 12:31; Ефешанима 6:12; Откривење 12:9, 12).

Корен људских проблема

Као што смо већ видели, људски проблеми су почели када је први људски пар сагрешио. Какве су биле последице тога? Иако генерације Адамових потомака нису одговорне за његов грех, оне су ипак све рођене с грехом, несавршеношћу и смрћу као својим наслеђем. Библија објашњава: „Због тога, као што је преко једног човека у свет ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12).

Несавршеност је човека довела у крајње неповољан положај. Али, она га није у потпуности лишила моралне одговорности. Библија показује да ће они који испољавају веру у Јеховине припреме за живот и прилагођавају свој живот Божјим мерилима имати његово одобравање. Јехова је из своје лојалне љубави учинио милосрдну припрему да откупи човечанство, да поново купи, да тако кажемо, оно што је Адам изгубио. Та припрема јесте откупна жртва његовог савршеног Сина, Исуса Христа, који је рекао: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16; 1. Коринћанима 15:21, 22).

Апостол Павле је изразио своје дубоко цењење за ову припрему. Он је узвикнуо: „Јадан сам ти ја човек! Ко ће ме избавити од тела које је подвргнуто овој смрти? Нека је хвала Богу преко Исуса Христа, нашег Господа!“ (Римљанима 7:24, 25). Павле је знао да уколико подлегне греху услед своје слабости, он може молити Бога да му опрости на темељу откупне жртве Исуса Христа. b

Као и у првом веку, многи који су некад водили веома лош живот или чија је ситуација изгледала безнадежно стекли су тачно спознање библијске истине, извршили су потребне промене и сада могу да имају Божји благослов. Промене које су морали да изврше нису биле лаке, и многи још увек морају да се боре са штетним нагињањима. Али уз Божју помоћ, они могу да сачувају беспрекорност и да буду радосни док му служе (Филипљанима 4:13). Размотри само један пример особе која је извршила драстичне промене да би угодила Богу.

Једно охрабрујуће искуство

„Када сам као школарац био у интернату, имао сам хомосексуалне односе иако никада нисам ни помишљао на тако нешто. Моји  родитељи су били разведени, а ја сам чезнуо за родитељском пажњом коју никада нисам имао. После школе сам отишао у војску. Тамо је у спаваоници поред моје била група хомосексуалаца. Пошто сам им завидео на таквом начину живота, почео сам да се дружим с њима. Након годину дана дружења почео сам да гледам на себе као на хомосексуалца. ’Такав сам‘, размишљао бих, ’и ту се ништа не може променити.‘

„Почео сам да учим жаргон хомосексуалаца и да идем у њихове клубове где су дрога и алкохол били лако доступни. Иако је споља све то изгледало веома узбудљиво и привлачно, заправо, било је одвратно. Дубоко у себи сам осећао да је таква врста односа неприродна и да нема будућности.

„У једном малом граду, случајно сам наишао на Дворану Краљевста Јеховиних сведока док је састанак још био у току. Ушао сам унутра и одслушао говор у ком је било речи о будућим рајским условима. После тога сам упознао неке Сведоке који су ме позвали на један већи скуп. Отишао сам и доживео нешто сасвим ново за мене — видео сам срећне породице како заједно обожавају Бога. Почео сам да проучавам Библију са Сведоцима.

„Иако је то представљало посебан напор за мене, почео сам да примењујем оно што сам учио из Библије. Успео сам да се ослободим свих својих нечистих навика. Након 14 месеци проучавања, предао сам свој живот Јехови и крстио се. Први пут сам у животу стекао праве пријатеље. Сада помажем другима да сазнају истину из Библије и служим као слуга помоћних у хришћанској скупштини. Јехова ме је заиста благословио.“

Ми смо одговорни

Настојање да се сва кривица за наше неисправно понашање припише нашим генима једноставно није решење. Уместо да нам помаже да решимо или превазиђемо наше проблеме, запажа Psychology Today оно нас „може поучити томе да смо беспомоћни што се тиче узрока многих наших проблема. Уместо да се тиме смањи учесталост тих проблема, оно изгледа подстиче њихов пораст“.

Тачно је да се морамо борити с јаким негативним утицајима, међу које спадају лична грешна нагињања и Сатанини напори да нас одврати од послушности Богу (1. Петрова 5:8). Такође је тачно да наши гени могу на различите начине утицати на нас. Али сигурно нисмо беспомоћни. Прави хришћани имају моћне савезнике — Јехову, Исуса Христа, Божји свети дух, његову Реч Библију и хришћанску скупштину (1. Тимотеју 6:11, 12; 1. Јованова 2:1).

Пре него што је нација Израел ушла у Обећану земљу, Мојсије је подсетио народ на њихову одговорност пред Богом рекавши: „Ставио [сам] пред вас живот и смрт, благослов и проклетство. Избери живот да живиш ти и потомство твоје, да љубиш Јехову, Бога свога, да слушаш глас његов, и да се њега држиш“ (Поновљени закони 30:19, 20, курзив наш). Тако је и данас свака одговорна особа обавезна да донесе личну одлуку у вези с тим да ли ће служити Богу и удовољити његовим захтевима. Избор је на теби (Галатима 6:7, 8).

[Фусноте]

[Слике на 9. страни]

Да ли су Адам и Ева били склони греху због неке генетске грешке?

[Слике на 10. страни]

Да ли свака особа треба да прихвати одговорност за своје одлуке?

[Извор]

Наркоманка: Godo-Foto

[Слика на 11. страни]

Настојања да се открије генетски узрок за људско понашање су безуспешна

[Слика на 12. страни]

Примењивање онога што Библија каже може помоћи искреним особама да се промене