Поближе осматрање неких митова о смрти

ПОКРЕНИ

Поближе осматрање неких митова о смрти

ТОКОМ историје, људи су били збуњени и уплашени пред мрачном претњом смрти. Штавише, мешавина лажних религиозних идеја, популарних обичаја и уврежених личних веровања подстицала је страх од смрти. Страх од смрти може парализовати човекову способност да се радује животу и поткопати уверење у то да живот има смисла.

Водеће религије су нарочито криве за унапређивање многих распрострањених митова о смрти. Док разматраш неке од њих у светлу библијске истине, покушај да искристалишеш своје лично поимање смрти.

1. мит: Смрт је природан крај живота.

„Смрт... је саставни део нашег живота“, каже књига Death—The Final Stage of Growth. Изјаве попут ове одражавају веровање да је смрт нешто нормално, да је то природан крај свих живих организама. Као последица тога, то веровање је код многих подстицало на нихилистичку филозофију и на гесло да живот треба максимално искористити.

Али да ли је смрт заиста природан крај живота? Не верују баш сви истраживачи у то. На пример, Калвин Харви, биолог који се бави истраживањима на подручју старења људи, рекао је у једном интервјуу да он не верује у то да су људи „програмирани да умиру“. Имунолог Вилијам Кларк запажа: „Смрт није нераскидиво повезана с дефиницијом живота.“ А Симор Бензар с калифорнијског Института за технологију промишљено је рекао да је „боље не упоређивати старење с часовником, него са сценариом за који се можемо надати да ће се променити“.

Када научници проучавају људску грађу, они су збуњени. Они откривају да смо ми обдарени способностима и могућностима које знатно превазилазе потребе нашег животног века који траје око 70-80 година. Примера ради, научници су открили да људски мозак има огромну способност памћења. Један истраживач је проценио да би се у наш мозак могло ускладиштити толико информација да би се њима „могло испунити око двадесет милиона књига, колико их има у највећим библиотекама света“. Неки неуролози сматрају да човек током просечног животног века користи само стоти део једног процента (0,0001) од потенцијалне способности свог мозга. Зато је на месту да се питамо: ’Зашто имамо мозак с тако великим могућностима када током просечног животног века употребљавамо само делић тога?’

Размотри такође како људи на неприродан начин реагују на смрт! За многе смрт жене, мужа или детета може бити најпотреснији догађај у животу. Људима су често емоције уздрмане дуго након смрти неке особе коју су пуно волели. Чак и они који тврде да је смрт нешто нормално за људе увиђају да им је тешко да прихвате чињеницу да ће њихова смрт значити крај свега. British Medical Journal је рекао да је „општи закључак стручњака да сви људи желе да живе што је дуже могуће“.

Када се узме у обзир човекова реакција на смрт, његов задивљујући потенцијал за памћење и учење, и његова дубоко усађена жеља за вечним животом, зар није очигледно да је он створен да живи, а не да умире? Да, Бог није створио људе тако да им смрт буде природан исход живота, већ са изгледом да живе бесконачно дуго. Запази какву је будућност Бог поставио пред први људски пар: „Рађајте се, множите се и напуните земљу, и владајте њом, и имајте власт над рибама морским и над птицама небеским, и над свим животињама које се по земљи мичу“ (Постање 1:28). Каква предивна и трајна будућност!

2. мит: Бог путем смрти узима људе да би били с њим.

Једна 27-годишња мајка која је била на самрти остављајући троје деце иза себе рекла је једној католичкој калуђерици: „Немој да ми кажеш како је ово Божја воља... мрзим кад ми то други говоре.“ Па ипак, то је оно чему многе религије поучавају у вези са смрћу — да Бог узима људе да би били близу њега.

Да ли је Створитељ заиста тако окрутан да би нам безосећајно наметнуо смрт иако је знао да ће нам то задавати бол? Не, Бог Библије није такав. Према 1. Јовановој 4:8, „Бог је љубав“. Запази да се ту не каже да Бог има љубав или да је Бог пун љубави, већ се каже да је сам Бог љубав. Божја љубав је тако снажна, чиста, савршена и у потпуности прожима његову личност и поступке да се с правом може рећи да је он сама персонификација љубави. То није Бог који путем смрти узима људе да би били близу њега.

Криве религије многе збуњују што се тиче тога где се налазе умрли и у каквом су стању. Небо, пакао, чистилиште, лимбо — ова и разна друга одредишта често су несхватљива, а понекад и крајње застрашујућа. С друге стране, Библија нам каже да мртви нису свесни ничега, да су у стању које се најбоље може упоредити са сном (Проповедник 9:5, 10; Јован 11:11-14). Зато, као што не бринемо када видимо да неко чврсто спава,тако не треба да бринемо око тога шта се дешава с нама након смрти. Исус је говорио о времену када ће ’сви који су у спомен-гробовима изаћи‘ у обновљен живот на рајској земљи (Јован 5:28, 29; Лука 23:43).

3. мит: Бог узима малу децу да би били анђели.

Елизабет Киблер-Рос, која је вршила испитивања код особа које су имале неку неизлечиву болест, указује на још једно уобичајено схватање међу многим религиозним људима. Описујући један стваран догађај, она је рекла да је „немудро рећи девојчици која је изгубила брата да Бог толико воли мале дечаке да је узео малог Џонија на небо“. Таква тврдња приказује Бога у лошем светлу и не одражава његову праву личност и поступке. Др Киблер-Рос даље каже: „Када је ова девојчица постала жена она никада није успела да савлада свој гнев према Богу, што је довело до појаве психотичне депресије када је три деценије касније изгубила свог сина.“

Зашто би Бог узео неко дете да би имао још једног анђела — као да је то дете потребније Богу него његовим родитељима? Ако би Бог стварно узимао децу, зар то не би значило да је он себичан Створитељ без љубави? Насупрот таквом схватању, Библија каже да је „љубав од Бога“ (1. Јованова 4:7). Зар би Бог љубави проузроковао губитак какав чак ни људи који у себи имају извесну меру човечности не би сматрали разумним?

Зашто онда умиру деца? Библијски одговор је делимично записан у Проповеднику 9:11 (NW): „Време и непредвиђени догађаји сналазе свакога.“ А Псалам 51:7 нам каже да смо сви несавршени, грешни од времена нашег зачећа и да на крају све људе чека смрт коју може проузроковати много тога. Понекад се смрт догоди пре рођења услед чега се доноси на свет мртво дете. У другим случајевима, деца подлегну неким трагичним околностима или доживе неки несрећан случај и умру. Бог није одговоран за тако нешто.

4. мит: Неки људи бивају мучени након смрти.

Многе религије научавају да ће зли људи отићи у огњени пакао и бити заувек мучени. Да ли је то учење логично и темељено на Писму? Човеков животни век је ограничен на 70-80 година. Чак и ако је неко цео свој живот био крив због најтежих злодела, да ли би вечно мучење била праведна казна? Не. Било би крајње неправедно вечно мучити некога због греха које је починио током свог кратког животног века.

Само Бог може рећи шта се дешава након смрти и он је то и рекао у својој писаној Речи, Библији. Библија каже следеће: ’Како умире животиња умире и човек, и сви исти дах имају... Све на једно место иде. Све је од праха произишло, и све се у прах враћа‘ (Проповедник 3:19, 20). Овде се нигде не спомиње огњени пакао. Када умру, људи се враћају у прах — у стање непостојања.

Да би особа била мучена, она мора да буде у свесном стању. Да ли се мртви налазе у свесном стању? И овог пута нам Библија даје одговор: „Јер живи знају да ће умрети, али мртви ништа не знају, и њима нема више ни плате, јер се на успомену њихову заборавља“ (Проповедник 9:5). Немогуће је да мртви, који „ништа не знају“, игде буду мучени.

5. мит: Смрт значи вечни крај нашег постојања.

Ми престајемо да постојимо када умремо, али то не значи да је неминовно свему крај. Верни човек Јов је знао да ће када умре отићи у гроб, то јест шеол. Али послушај његову молитву упућену Богу: „О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гњев твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! Кад умре човјек, хоће ли оживјети... Зазваћеш, и ја ћу ти се одазвати“ (Јов 14:13-15, ДК).

Јов је веровао да ће га се Бог, ако буде веран до смрти, сетити и у одређено време ускрснути. То су у древна времена веровале све Божје слуге. Сам Исус је потврдио ту наду и показао да ће Бог користити њега да би подигао мртве. И сам Христ нам је дао засигурање: „Долази час у који ће сви који су у спомен-гробовима чути [Исусов] глас и изаћи ће, они који су чинили добро на ускрсење живота, а они који су чинили зло на ускрсење суда“ (Јован 5:28, 29).

Још само мало и Бог ће уклонити све зло и успоставиће нови свет под небеском владавином (Псалам 37:10, 11; Данило 2:44; Откривење 16:14, 16). Као резултат тога, цела земља биће рај настањен људима који служе Богу. У Библији читамо: „Чух снажан глас од престола како говори: ’Гле! Божји шатор је с људима, и он ће пребивати с њима, и они ће бити његов народ. И сам Бог биће с њима. И он ће обрисати сваку сузу с њихових очију, и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли. Пређашње ствари прођоше‘“ (Откривење 21:3, 4).

Ослобођени од страха

Спознање о нади у ускрсење заједно са спознањем о Оном ко је извор те припреме може те утешити. Исус је обећао: „Упознаћете истину, и истина ће вас ослободити“ (Јован 8:32). То подразумева да ћемо бити ослобођени и од страха од смрти. Једино Јехова стварно може променити процес старења и отклонити смрт, и подарити нам вечни живот. Можеш ли веровати у Божја обећања? Можеш, зато што се Божја Реч увек испуњава (Исаија 55:11). Подстичемо те да сазнаш више о Божјим намерама за човечанство. Јеховини сведоци ће ти радо помоћи.

[Истакнути текст на 6. страни]

Страх од смрти може парализовати човекову способност да се радује животу

[Табела на 7. страни]

НЕКИ УОБИЧАЈЕНИ МИТОВИ О СМРТИ ШТА КАЖЕ СВЕТО ПИСМО

● Смрт је природан крај живота Постање 1:28; 2:17; Римљанима 5:12

● Бог путем смрти узима људе Јов 34:15; Псалам 37:11, 29; 115:16

да би били с њим

● Бог узима малу децу Псалам 51:7; 104:1, 4;

да би били анђели Јеврејима 1:7, 14

● Неки људи бивају мучени Псалам 146:4; Проповедник 9:5, 10;

након смрти Римљанима 6:23

● Смрт значи вечни крај нашег Јов 14:14, 15, ДК; Јован 3:16; 17:3;