Проблеми човечанства — ускоро ће бити решени!

„ХУМАНИТАРНЕ акције су од ограничене користи ако нису део стратегије на ширем плану и ако немају подршку политике којој је циљ да се позабави са узроком сукоба. Искуство је увек изнова показало да хуманитарна помоћ не може сама по себи да реши проблеме који су у основи политичке природе“ (The State of the World’s Refugees 2000).

Упркос огромним хуманитарним акцијама, проблеми човечанства неумољиво расту. Какве су шансе да се постигне трајно политичко решење? У пракси, веома мале. Али, где онда можемо да пронађемо решење? У једном пажње вредном делу, на почетку свог писма Ефешанима, апостол Павле објашњава како ће Бог решити све проблеме човечанства. Он чак показује и које ће средство Бог употребити да то учини — средство које ће се усмерити на основне узроке свих проблема који нас данас тиште. Зашто не би осмотрио оно што је Павле рекао? Тај део се налази у Ефешанима 1:3-10.

„Да се све поново састави у Христу“

Божја намера је, каже тај апостол, да ’управља стварима кад се наврше одређена времена‘. Шта то значи? То значи да је Бог одредио време када ће деловати на такав начин да ће ’све поново саставити у Христу, оно што је на небесима и оно што је на земљи‘ (Ефешанима 1:10). Да, Бог је почео да користи једну припрему да би поново све што је на небу и на земљи довео у склад под његовим директним вођством. Занимљиво је да, с обзиром на израз који је преведен као ’све поново саставити‘, библичар Џ. Х. Тејер коментарише: „Поново саставити за себе... све ствари и бића (досад разједињена грехом) у једно здружено стање заједништва у Христу.“

Када се узме у обзир како је уопште дошло до нејединства, то указује да је потребна Божја интервенција. На почетку људске историје, наши прародитељи  Адам и Ева следили су Сатану Ђавола у побуни против Бога. Желели су да буду независни у погледу права да сами одлучују шта је добро, а шта зло (Постање 3:1-5). У складу с Божјом правдом они су били истерани из Божје породице и изгубили су заједништво с њим. Они су нас осудили на несавршеност са свим ужасним последицама које данас доживљавамо (Римљанима 5:12).

Привремено допуштање зла

’Зашто им је Бог дозволио да то ураде?‘, неко би могао да пита. ’Зашто једноставно није употребио своју врховну моћ и спровео своју вољу, и тиме спречио сав бол и патњу коју ми сада доживљавамо?‘ Можда изгледа сасвим нормално размишљати на такав начин. Али шта би се у ствари с таквом употребом огромне моћи доказало? Да ли цениш, или одобраваш, када неко на први знак неслагања једноставно угуши све противљење зато што има моћ да то уради? Сигурно не.

Заправо, ти побуњеници нису оспорили Божју свемоћну силу. Они су у ствари оспорили Божје право да влада и исправност његовог владања. Да би једном за свагда решио та суштинска спорна питања која су се појавила, Јехова је допустио својим створењима да једно одређено време сами владају без његовог директног мешања у то (Проповедник 3:1; Лука 21:24). Када то време истекне, он ће се умешати како би поново у потпуности управљао над Земљом. До тада ће бити сасвим јасно да је његов начин владања једини начин који гарантује трајни мир, срећу и благостање за становнике на земљи. Тада ће заувек бити уклоњени сви они који угњетавају човечанство (Псалам 72:12-14; Данило 2:44).

„Пре оснивања света“

Јехова је још одавно намерио да уради тако нешто. Павле каже „пре оснивања света“ (Ефешанима 1:4). То није било пре стварања земље, нити пре стварања Адама и Еве. Тај свет је био ’добар‘ и још није дошло до побуне (Постање 1:31). На који је онда „свет“ мислио апостол Павле? На свет Адамове и Евине деце — грешан, несавршен свет људи који имају изглед да буду откупљени. Пре него што је рођено иједно дете, Јехова је већ знао како ће водити ствари да би обезбедио откупнину за Адамове потомке (Римљанима 8:20).

Наравно, то не значи да Суверен свемира мора да решава ствари као што то људи раде. Увиђајући да може да искрсне нешто неочекивано, људи планирају различите детаљне стратегије како би то решили. За разлику од њих, свемоћни Бог једноставно изложи своју намеру и оствари је. Павле објашњава на који начин је Јехова одлучио да реши ствари да би човечанству донео трајно олакшање. Шта је то све укључивало?

Ко ће донети олакшање?

Павле објашњава да Христови духом помазани ученици имају посебну улогу у уклањању последица до које је довео адамски грех. Јехова „нас је изабрао у [Христу]“, каже Павле, да би владали са Исусом у његовом небеском Краљевству. Објашњавајући даље, Павле каже да је Јехова „унапред одредио да нас преко Исуса Христа усвоји као синове“ (Ефешанима 1:4, 5). Наравно, Јехова их није појединачно изабрао, то јест унапред одредио. У ствари, он је унапред одредио да једна група верних и преданих људи учествује с Христом у уклањању штете коју је Сатана Ђаво заједно са Адамом и Евом нанео људској породици (Лука 12:32; Јеврејима 2:14-18).

Каква изванредна ствар! Када је првобитно оспорио Божји суверенитет, Сатана је сугерисао да су људи које је Бог створио мањкави — да ће се под довољно јаким притиском или на довољно јак подстрек сви побунити против Божјег владања (Јов 1:7-12; 2:2-5). Испољавајући на  упечатљив начин ’своју славну незаслужену доброту‘, Јехова Бог је након тога показао поверење у своја земаљска створења усвајајући неке из Адамове грешне породице као своју духовну децу. Та мала група ће бити узета да служи на небу. У коју сврху? (Ефешанима 1:3-6; Јован 14:2, 3; 1. Солуњанима 4:15-17; 1. Петрова 1:3, 4).

Апостол Павле каже да ови усвојени Божји синови постају „сунаследници Христови“ у његовом небеском Краљевству (Римљанима 8:14-17). Као краљеви и свештеници они ће учествовати у ослобађању људске породице од бола и патње које она данас доживљава (Откривење 5:10). Истина, „све стварство заједно уздише и у боли је заједно све до сада“. Ипак, ускоро ће ови посебно изабрани Божји синови следити Исуса Христа у акцији и сви послушни људи ће поново ’бити ослобођени од ропства распадљивости и имаће славну слободу Божје деце‘ (Римљанима 8:18-22).

„Ослобођење откупнином“

Све то је омогућено посредством сигурно најупечатљивијег и најузвишенијег израза Божје незаслужене доброте према човечанству — посредством откупне жртве Исуса Христа. Павле пише: „Преко [Исуса Христа] имамо ослобођење откупнином посредством његове крви, да, опроштење наших пропуста, према богатству његове незаслужене доброте“ (Ефешанима 1:7).

Исус Христ је главна личност у извршењу Божје намере (Јеврејима 2:10). Његова откупна жртва пружа законску основу за то да Јехова усвоји неке Адамове потомке као део своје небеске породице и да ослободи човечанство од последица адамског греха, а да тиме не поткопа поверење у своје законе и начела (Матеј 20:28; 1. Тимотеју 2:6). Јехова обавља ствари на начин којим се подупире његова праведност и удовољава захтевима савршене правде (Римљанима 3:22-26).

Божја ’света тајна‘

Хиљадама година Бог није откривао како ће тачно остварити своју намеру са земљом. У првом веку н. е., он је „[хришћанима] обзнанио свету тајну своје воље“ (Ефешанима 1:9). Павле и други помазани сухришћани јасно су разумели величанствену улогу која је додељена Исусу Христу у извршавању Божје намере. Они су такође почели да схватају своју посебну улогу коју ће имати као сунаследници с Христом у његовом небеском Краљевству (Ефешанима 3:5, 6, 8-11). Да, Краљевска владавина у рукама Исуса Христа и његових сувладара представља средство које ће Бог користити да донесе трајни мир не само на небесима већ такође и на земљи (Матеј 6:9, 10). Посредством тог Краљевства, Јехова ће обновити ову планету да буде онаква како је он првобитно намеравао (Исаија 45:18; 65:21-23; Дела апостолска 3:21).

У блиској будућности доћи ће његово одређено време за непосредну акцију у којој ће земља бити ослобођена свег тлачења и неправде. Али Јехова је заправо почео тај процес обнове на Пентекост 33. н. е. Како? Тако што је тада започео сакупљање ’оног што је на небесима‘, то јест оних који ће владати с Христом на небу. Међу њима су били и ефешки хришћани  (Ефешанима 2:4-7). У скорије време, то јест у наше време, Јехова сакупља „оно што је на земљи“ (Ефешанима 1:10). Путем глобалне акције проповедања, он обзнањује свим нацијама добру вест о његовој краљевској владавини у рукама Исуса Христа. Они који се одазову већ данас се сакупљају на место духовне заштите и исцељења (Јован 10:16). Они ће ускоро на очишћеној рајској земљи искусити потпуну слободу од свих неправди и патњи (2. Петрова 3:13; Откривење 11:18).

Постигнути су „изванредни напреци“ што се тиче хуманитарних напора да би се помогло измученом човечанству (The State of the World’s Children 2000). Па ипак, најизванреднији напредак биће постигнут предстојећом интервенцијом Христа Исуса и његових сувладара у небеској краљевској владавини. Они ће се у потпуности усмерити на главне узроке сукоба и свег другог зла које нас притиска. Они ће решити све проблеме човечанства (Откривење 21:1-4).

[Слике на 4. страни]

Хуманитарне акције нису решиле проблеме човечанства

[Слика на 6. страни]

Христова откупна жртва пружа човечанству ослобођење од адамског греха

[Слика на 7. страни]

Већ сада је могуће пронаћи духовну заштиту и исцељење

[Слике на 7. страни]

Ускоро ће, посредством Месијанског Краљевства, бити потпуно решени сви проблеми