Следи образац дат краљу

„Он ће преписати за себе у књигу овај закон... Он ће га имати код себе и читаће га свих дана живота свога“ (ПОНОВЉЕНИ ЗАКОНИ 17:18, 19).

1. На кога би један хришћанин требало да се угледа?

 МОЖДА не можеш себе да замислиш као краља или краљицу. Како би верни хришћанин и студент Библије могао себе да замисли као особу која поседује ауторитет једног краља, попут добрих краљева као што су били Давид, Јосија, Језекија или Јосафат? Међутим, на најмање један конкретан начин можеш, а и треба да будеш попут краљева. Који је то начин? И зашто би требало да их опонашаш у том погледу?

2, 3. Шта је Јехова предвидео у вези са својим народом, и шта је требало да краљ уради?

² У Мојсијевим данима, давно пре него што је допустио да Израелци имају људског краља, Бог је предвидео да ће се код Његовог народа појавити жеља да имају краља. Стога је надахнуо Мојсија да запише смернице у вези с тим у савезу Закона. То су биле смернице за краљеве.

³ Бог је рекао: „Кад уђеш у земљу коју ти даје Јехова, Бог твој... и речеш: Хоћу да поставим себи краља као што имају сви народи око мене, поставићеш себи за краља онога кога избере Јехова, Бог твој... Кад седне на престо краљевства свога, он ће преписати за себе у књигу овај закон... Он ће га имати код себе и читаће га свих дана живота свога, да би се научио бојати се Јехове, и поштовати и вршити све речи овога закона и све ове наредбе“ (Поновљени закони 17:14-19).

4. Шта су укључивале Божје смернице намењене краљевима?

⁴ Да, краљ којег би Јехова изабрао својим обожаваоцима морао је лично да препише оно што и ти можеш да пронађеш у својој Библији. Затим је тај препис краљ морао свакодневно увек изнова да чита. То није била нека вежба за побољшање памћења. То је било проучавање, и имало је користан циљ. Краљ који је желео Јеховино одобравање, требало је да се труди да проучава како би развио и задржао исправан став срца. Такође, проучавање надахнутих списа помогло би му да буде успешан и разборит краљ (2. Краљевима 22:8-13; Пословице 1:1-4).

Учи попут краљева

5. Које је делове Библије Краљ Давид требало да препише и чита, и шта је осећао у вези с тим?

⁵ Шта мислиш, шта се захтевало од Давида када је постао краљ над Израелом? Па, требало је да препише књиге Пентатеуха (Постање, Излазак, Левитску, Бројеве и Поновљене законе). Замисли само какав је утисак оставило на Давидов ум и срце читање и преписивање Закона. Мојсије је вероватно још написао књигу Јова као и Псалме 90 и 91. Да ли је требало да Давид и њих препише? Можда. Такође, он је вероватно имао на располагању књиге као што су Исус Навин, Судије и Рута. Дакле, можеш закључити да је краљ Давид имао на располагању велик део Библије  који би читао и о ком би размишљао. И можемо веровати да је он то и чинио, јер запажамо његове коментаре у вези с Божјим законом, који се налазе у Псалму 19:8-12.

6. Како можемо бити сигурни да је Исус попут његовог претка Давида био заинтересован за Писмо?

⁶ Већи Давид — Исус, Давидов Син — имао је сличну навику. Исусов обичај је био да сваке седмице оде у локалну синагогу. Тамо је слушао како се Писмо чита и тумачи. Осим тога, повремено је и сам јавно наглас читао из Божје Речи, објашњавајући њену примену (Лука 4:16-21). Колико је он познавао Писмо можеш лако сазнати. Само прочитај извештаје из Јеванђеља и запази колико је често Исус рекао „писано је“ или је на друге начине указао на специфичне одломке из Писма. Заиста, у својој Проповеди на гори коју је записао Матеј, Исус је из Хебрејских списа цитирао 21 пут (Матеј 4:4-10; 7:29; 11:10; 21:13; 26:24, 31; Јован 6:31, 45; 8:17).

7. У чему се Исус разликовао од религиозних вођа?

⁷ Исус је живео према савету из Псалма 1:1-3: „Блажен човек који по савету бездушника не ходи... већ му закон Јеховин омиле и дан и ноћ о закону Јеховином мисли... што год уради све му од руке иде.“ Колико је он само био другачији од религиозних вођа његових дана који су ’сели на Мојсијеву столицу‘ али су игнорисали „закон Јеховин“! (Матеј 23:2-4).

8. Зашто јеврејским религиозним вођама није користило то што су читале и проучавале Библију?

⁸ Међутим, неке би могао да збуни један одломак који би се могао протумачити тако као да Исус није охрабривао на проучавање Библије. У Јовану 5:39, 40 читамо оно што је Исус рекао неким својим савременицима: „Ви истражујете Писмо, јер мислите да ћете помоћу њега имати вечни живот; и баш оно сведочи о мени. А ипак не желите да дођете к мени да бисте имали живот.“ Тим коментаром Исус није одвраћао своје јеврејске слушаоце од проучавања Писма. Уместо тога, он је разоткрио њихову неискреност или недоследност. Они су схватали да их Писмо може водити до вечног живота, али исто то Писмо које су истраживали такође је требало да их доведе до Месије, Исуса. Па ипак, они су одбили да га прихвате. Дакле, од проучавања нису имали никакве користи јер нису били искрени, нису дозволили да буду поучени (Поновљени закони 18:15; Лука 11:52; Јован 7:47, 48).

9. Који су диван пример дали апостоли и пророци из прошлости?

⁹ Колико су били другачији Исусови ученици, укључујући и апостоле! Они су проучавали ’свете списе, који могу [човека] учинити мудрим за спасење‘ (2. Тимотеју 3:15). У тој ствари, они су били попут пророка из прошлости који су „марљиво испитивали и пажљиво истраживали“. За те пророке истраживање није значило само један период ревности у проучавању који траје неколико месеци или годину дана. Апостол Петар каже да су „истраживали“, нарочито о Христу и о слави која је укључена у његову улогу спасиоца човечанства. У свом првом писму, Петар је 34 пута цитирао из десет библијских књига (1. Петрова 1:10, 11).

10. Зашто би свако од нас требало да буде заинтересован за проучавање Библије?

¹⁰ Онда, јасно је да је пажљиво проучавање Божје Речи био задатак за краљеве у древном Израелу. Исус је следио тај  образац. Проучавање је била обавеза и за оне који ће владати с Христом као краљеви на небу (Лука 22:28-30; Римљанима 8:17; 2. Тимотеју 2:12; Откривење 5:10; 20:6). Овај образац за краљеве неопходан је за свакога ко данас очекује благослове на Земљи под владавином Краљевства (Матеј 25:34, 46).

Обавеза за краљеве и за тебе

11. (а) Што се тиче проучавања, која опасност прети хришћанима? (б) Која питања треба себи да поставимо?

¹¹ Можемо одлучно и искрено рећи да сваки прави хришћанин треба лично да истражује Библију. То није нешто што је потребно само када почнеш да проучаваш Библију с Јеховиним сведоцима. Сви ми треба да будемо одлучни да не будемо попут неких из дана апостола Павла који су с временом постали немарни у личном проучавању. Они су научили ’основе Божјих светих објава‘, као што је ’основна наука о Христу‘. Ипак, они нису наставили са својим проучавањем и стога нису ’навалили ка зрелости‘ (Јеврејима 5:12–6:3). У складу с тим, можемо да се питамо: „Шта ја мислим о личном проучавању Божје речи, било да сам тек однедавно повезан с хришћанском скупштином или сам с њом повезан већ деценијама? Павле се молио да хришћани из његових дана и даље ’расту у тачном спознању о Богу‘. Показујем ли да имам исту такву жељу?“ (Колошанима 1:9, 10).

12. Зашто је важна трајна љубав према Божјој Речи?

¹² Ако желиш да стекнеш добре навике проучавања, важно је да развијеш љубав према Божјој Речи. Псалам 119:14-16 указује на редовно, смисаоно размишљање о Божјој Речи захваљујући чему ћеш наћи задовољство у њој. Наравно, за тако нешто није важно колико си већ дуго хришћанин. Кад смо већ код тога, сети се примера који је пружио Тимотеј. Иако је овај хришћански старешина већ служио као „добар војник Христа Исуса“, Павле га је подстакао да да̂ све од себе у ’исправном управљању речју истине‘ (2. Тимотеју 2:3, 15; 1. Тимотеју 4:15). Јасно је да дати „све од себе“ укључује и добре навике проучавања.

13. (а) Како би се могло наћи више времена за проучавање Библије? (б) Какве промене би могао учинити да би имао више времена за проучавање?

¹³ Један корак ка добрим навикама у проучавању јесте редовно одвајање времена за проучавање Библије. Шта си до сада постигао у том погледу? Какав год да је твој поштени одговор, какве би имао користи ако би више времена проводио у свом личном проучавању? Можда се питаш: ’Како могу да нађем времена за то?‘ Па, неки су продужили време свог делотворног проучавања Библије тако што ујутро нешто раније устају. Они можда читају Библију 15 минута или раде на неком личном задатку за проучавање. Као још једна могућност, како би било да направиш неке мале измене у свом седмичном распореду? На пример, ако имаш навику да скоро свакодневно читаш новине или гледаш вечерње вести на телевизији, да ли би било могуће да то изоставиш макар један дан у седмици? Тога дана би могао користити време за појачан студиј Библије. Ако би један дан изоставио вести и посветио око 30 минута за лични студиј, добио би годишње преко 25 сати за проучавање. Замисли какве су користи од 25 сати додатног читања или проучавања Библије! Ево још једне идеје: Током следеће седмице, анализирај своје активности на крају сваког дана. Размисли да ли можеш нешто изоставити или нечему посветити мање времена како би добио још времена за читање или проучавање Библије (Ефешанима 5:15, 16).

14, 15. (а) Зашто су циљеви важни када је реч о личном студију? (б) Шта би све могли бити циљеви с обзиром на читање Библије?

¹⁴ Шта ће ти помоћи да ти проучавање буде лакше и привлачније? Циљеви. Које би реалне циљеве себи могао поставити за проучавање? Многи су себи поставили изврстан први циљ да прочитају целу Библију.  Можда си до сада повремено прочитао делове Библије и извукао корист из њих. Да ли би могао себи поставити за циљ да прочиташ целу Библију? Твој први циљ би могао да буде да прочиташ четири јеванђеља, што би затим било пропраћено другим циљем, да прочиташ остатак Хришћанских грчких списа. Чим осетиш задовољство и користи који су уследили, твој следећи циљ би могао да буде прогресивно читање књига које је Мојсије записао и историјских књига до књиге о Јестири. Када то урадиш, видећеш да је могуће прочитати и остатак Библије. Једна жена, која је имала око 65 година када је постала хришћанка, написала је на унутрашње корице своје Библије датум када је почела да је чита, а затим датум када је завршила. Она сада има пет таквих комплетираних датума! (Поновљени закони 32:45-47). И уместо да је читала са екрана компјутера или са одштампаних страна, она је читала директно из Библије.

¹⁵ Неки који су већ остварили циљ да прочитају целу Библију предузимају друге кораке како би учинили своје даљње проучавање све продуктивнијим и наградоноснијим. Један од начина да се то постигне јесте да се обради изабрани материјал за проучавање пре него што се прочита наредна библијска књига. У књигама „Све је Писмо од Бога надахнуто и корисно“ и Insight on the Scriptures, могу се пронаћи изврсне информације о историјској позадини, стилу и потенцијалним користима сваке библијске књиге. a

16. Који приступ треба да избегавамо приликом проучавања Библије?

¹⁶ Током свог проучавања, избегавај приступ који је уобичајен код многих такозваних изучавалаца Библије. Они се превише усредсређују на анализирање текстова, као да је Библија људског порекла. Неки од њих покушавају да одреде које су групе читалаца за сваку од књига или да смисле неки циљ и тобожњу поруку коју је дотични људски аутор сваке поједине књиге имао у мислима. Последица таквог људског резоновања може бити да се библијске књиге сматрају само пуком историјом или одразом еволуционистичког приступа религији. Други изучаваоци се препуштају проучавању речи, као што је случај у библијској филолошкој литератури. Они су више заокупирани проучавањем порекла речи и цитирањем њихових хебрејских и грчких значења него важношћу Божје поруке. Да ли верујеш да такви приступи могу усадити дубоку веру која може да мотивише? (1. Солуњанима 2:13).

17. Зашто треба да гледамо на Библију као на извор поруке која је свима упућена?

¹⁷ Да ли су закључци тих изучавалаца увек исправни? Да ли је тачно да свака библијска књига има само једну главну тачку или да је намењена само једној групи читалаца? (1. Коринћанима 1:19-21). Чињеница је да књиге Божје Речи имају трајну вредност за људе свих генерација и различитог порекла. Чак и ако је нека књига била првобитно намењена једној особи, као што је Тимотеј или Тит, или некој групи људи, можда Галатима или Филипљанима, сви можемо и треба да проучавамо те књиге. Оне су важне за свакога од нас, и одређена књига може да се бави многим темама и да користи разним групама  читалаца. Да, порука из Библије је универзална, што нам помаже да разумемо зашто је преведена на многе језике широм света (Римљанима 15:4).

Користи за тебе и за друге

18. Док читаш Божју Реч, о чему би требало да размишљаш?

¹⁸ Док проучаваш, открићеш да се веома исплати тежња за разумевањем Библије као и настојање да се види како су детаљи међусобно повезани (Пословице 2:3-5; 4:7). Оно што је Јехова открио преко своје речи тесно је повезано с његовом намером. Док читаш, повезуј чињенице и савете с Божјом намером. Могао би размишљати о томе како су неки догађај, замисао или пророчанство повезани с Јеховином намером. Питај се: ’Шта ми то говори о Јехови? Како је то повезано с Божјом намером која се спроводи преко његовог Краљевства?‘ Могао би такође да размишљаш и о следећем: ’Како могу да искористим ову информацију? Могу ли је искористити да бих на темељу ње поучио или посаветовао друге?‘ (Исус Навин 1:8).

19. Ко све извлачи користи када другима испричаш оно што си научио? Објасни.

¹⁹ Размишљање о другима корисно је и на још један начин. Током свог читања Библије и проучавања, научићеш пуно тога новог и стећи ћеш нови увид у ствари. Покушај да то укључиш у изграђујуће разговоре с члановима своје породице или с другима. Ако то чиниш у одговарајуће време и на скроман начин, такви разговори ће без сумње бити наградоносни. Када искрено и одушевљено говориш о ономе што си научио или о неким тачкама које су ти занимљиве, те информације могу деловати упечатљивије на твог саговорника. То ће такође и теби користити. На који начин? Стручњаци су запазили да човек дуже памти ствари које је научио или осматрао ако их користи или понавља док су му свеже у мислима, као када на пример то исприча другима. b

20. Зашто је корисно да се Библија чита увек изнова?

²⁰ Сваки пут када будеш прочитао неку библијску књигу сигурно ћеш сазнати  неке нове информације. Бићеш задивљен одломцима који ти раније нису толико значили. Боље ћеш их разумети. То треба да нагласи чињеницу да уместо да су само људска литература, библијске књиге представљају благо које је управо теби намењено да би их увек изнова проучавао и извлачио користи из њих. Запамти да је требало да их краљеви, попут Давида, ’читају свих дана живота свога‘.

21. Какву награду можеш да очекујеш ако у већој мери проучаваш Божју Реч?

²¹ Да, они који одвајају време да темељито проучавају Библију извлаче велике користи. Они стичу духовне драгуље и увид. Њихов однос с Богом постаје јачи, дубљи. Они такође постају драгоценији за чланове породице, за браћу и сестре у хришћанској скупштини и за оне који тек треба да постану обожаваоци Јехове (Римљанима 10:9-14; 1. Тимотеју 4:16).

[Фуснота]

Да ли се сећаш?

• Шта је требало да раде краљеви у Израелу?

• Који су пример у вези с проучавањем Библије пружили Исус и апостоли?

• Које би измене могао да учиниш како би имао више времена за свој лични студиј?

• С каквим ставом би требало да приступиш проучавању Божје Речи?

[Питања за разматрање]

[Оквир на 15. страни]

„У нашим рукама“

„Ако желимо... библијску конкорданцију, не можемо наћи бољи извор од Интернета. Али ако желимо да читамо Библију, да је проучавамо, да размишљамо и медитирамо о њој, треба да је имамо у рукама, јер је то једини начин да она уђе у наш ум и наше срце“ (Гертруд Химелфарб, чувена професорка у пензији с Њујоршког градског универзитета).