Обожавај Бога „духом“

„С ким ћете дакле изједначити Бога? и каку ћете му прилику наћи?“ (ИСАИЈА 40:18, ДАНИЧИЋ-КАРАЏИЋ).

МОЖДА си чврсто уверен да је коришћење икона у обожавању Бога прихватљиво. Можда мислиш да те оне приближавају Оном који слуша молитве, који је невидљив и који можда изгледа безлично и апстрактно.

Али, да ли имамо потпуну слободу да изаберемо сопствени начин да се приближимо Богу? Зар не би требало да сам Бог буде врховни ауторитет што се тиче тога шта је прихватљиво, а шта није? Исус је објаснио Божје гледиште о тој ствари када је рекао: „Ја сам пут и истина и живот: нико неће доћи к оцу до кроза ме“ (Јован 14:6). a Ове речи искључују употребу икона или било којих других светих предмета.

Да, Јехова Бог прихвата посебан облик обожавања. Који је то облик? Једном другом приликом, Исус је објаснио: ’Иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити оцу духом и истином, јер отац хоће таквих богомољаца. Бог је дух; и који му се моле, духом и истином треба да се моле‘ (Јован 4:23, 24).

Може ли се Бог који је „дух“ представити неким материјалним ликом? Не може. Ма колико нека икона можда била импозантна, она се никада не може мерити с Божјом славом. Зато никакво представљање Бога путем слика никад не може тачно приказати како он изгледа (Римљанима 1:22, 23). Да ли би особа ’обожавала духом‘ ако би се приближавала Богу посредством иконе коју је направио човек?

 Јасно библијско учење

Божји Закон је забрањивао да се праве ликови као предмети обожавања. Друга од Десет заповести гласи: „Не гради себи лика резана нити какве слике од онога што је горе на небу, или доље на земљи, или у води испод земље. Немој им се клањати нити им служити“ (2. Мојсијева 20:4, 5). Надахнути Хришћански списи такође налажу: „Бјегајте од идолопоклонства“ (1. Коринћанима 10:14).

Истина, многи упорно тврде да то што користе ликове у обожавању није идолопоклонство. На пример, православни хришћани често поричу чињеницу да они у ствари обожавају иконе када им се клањају, када клече пред њима и моле им се. Један православни свештеник је написао: „Ми им одајемо поштовање зато што су то свети предмети и зато што уважавамо оно што они представљају.“

Још увек остаје питање: Да ли Бог одобрава коришћење икона бар у сврху такозваног посредног обожавања? Нигде се у Библији не одобрава такав обичај. Када су начинили лик телета, наводно да би исказали поштовање Јехови, он је јасно показао да то не одобрава, рекавши им да су се одметнули од вере (2. Мојсијева 32:4-7).

Скривена опасност

Коришћење опипљивих предмета у обожавању опасан је обичај. То лако може навести људе да обожавају предмет пре него Бога, кога тај предмет наводно  представља. Другим речима, икона постаје предмет идолопоклонства.

То се десило с мноштвом таквих предмета у данима Израелаца. Примера ради, Мојсије је направио бакрену змију у време изласка из Египта. Првобитно је та змија, постављена на мотки, служила као средство излечења. Они који су били кажњени тако што их је ујела змија могли су да погледају у ту бакрену змију и на тај начин добију Божју помоћ. Али након што се народ настанио у Обећаној земљи, изгледа да су од те бакрене змије направили идола, као да је она сама по себи имала моћ да лечи. Они су јој приносили ка̂д и чак су јој дали име, Неустан (4. Мојсијева 21:8, 9; 2. Царевима 18:4).

Израелци су такође покушали да ковчег савеза користе као извор магичних моћи против својих непријатеља, што је довело до ужасних последица (1. Самуилова 4:3, 4; 5:11). А у Јеремијиним данима, становници Јерусалима су се више бринули око самог храма него око обожавања Бога у њему (Јеремија 7:12-15).

Склоност да се обожавају ствари, а не Бог, још увек је и те како распрострањена. Истраживач Виталиј Иванович Петренко каже: „Икона... постаје предмет обожавања и представља опасност у виду идолопоклонства... Човек мора признати да је, путем популарних веровања, у суштини паганска идеја унесена у обожавање икона.“ Слично каже и грчки православни свештеник Димитриос Константелос у својој књизи Understanding the Greek Orthodox Church:  „Постоји могућност да хришћанин начини од иконе предмет обожавања.“

Тврдња да су иконе само помоћна средства у обожавању врло је дискутабилна. Зашто? Па, зар се не сматра да неке иконе Марије или „светаца“ заслужују већу оданост и да су делотворније од других икона које представљају те исте, давно умрле особе? На пример, Маријина икона с Тиноса у Грчкој има своје предане православне следбенике, насупрот подједнако верним обожаваоцима иконе која представља Марију у манастиру Сумела, у северној Грчкој. Свака група верује да је њихова икона узвишенија, да чини импресивнија чуда од оне друге, иако обе представљају исту давно умрлу особу. Дакле, у пракси, људи приписују стварну моћ извесним иконама и обожавају их.

Молити се „свецима“ или Марији?

Уосталом, шта Библија каже о обожавању особа, као што су Марија или „свеци“? Одговарајући на једну Сатанину кушњу, Исус је указао на 5. Мојсијеву 6:13 и рекао: „Господу Богу својему поклањај се и њему јединоме служи“ (Матеј 4:10). Касније је рекао да ће прави обожаваоци обожавати ’Оца‘ и никог другог (Јован 4:23). Пошто је знао то, један анђео је прекорио апостола Јована када је овај покушао да га обожава и рекао му је: „Немој... Богу се поклони“ (Откривење 22:9).

Да ли је исправно да се особа моли Исусовој земаљској мајци, Марији, или извесним „свецима“ тражећи да се заузму код Бога у њену корист? Библија директно одговара: „Један [је] Бог, и један посредник Бога и људи, човјек Христос Исус“ (1. Тимотеју 2:5).

Чувај свој однос с Богом

Коришћење икона у обожавању, што је супротно јасним библијским учењима, не може помоћи људима да стекну Божје одобравање и буду спасени. Насупрот томе, Исус је рекао да вечни живот зависи од нашег усвајања спознања о једином истинитом Богу, од упознавања његове ненадмашне личности као и његових намера и опхођења с људима (Јован 17:3). Иконе које не виде, не осећају и не говоре не могу помоћи човеку да упозна Бога и да га обожава на прихватљив начин (Псалам 115:4-8). То најважније образовање доступно је једино путем проучавања Божје Речи, Библије.

Осим што не доноси никакве користи, обожавање икона може бити духовно опасно. Како то? Пре свега, оно може нарушити човеков однос с Јеховом. Бог је у вези са Израелом, који га је ’раздражио туђим боговима‘, прорекао: „Сакрићу од њих лице своје“ (5. Мојсијева 32:16, 20). Да би поправили свој однос с Богом требало је да ’одбаце идоле‘ (Исаија 31:6, 7).

Како је зато одговарајућ библијски савет: „Дечице, чувајте се од идола“! (1. Јованова 5:21, Ба).

[Фуснота]

[Оквир на 6. страни]

Како су неки научили да обожавају „духом“

Оливера је била одани члан православне цркве у Албанији. Када је та земља забранила религију 1967, Оливера је и даље кришом држала своје религиозне обичаје. Трошила је повећи део своје бедне пензије на куповину златних и сребрних икона, тамјана и кандила. Скривала их је у кревету и често је спавала на столици поред њих, плашећи се да их неко не би видео или украо. Када су је почетком 1990-их посетили Јеховини сведоци, Оливера је у њиховој поруци препознала звук библијске истине. Видела је шта Библија каже о правом обожавању „духом“ и сазнала је шта Бог мисли о коришћењу икона (Јован 4:24). Сведокиња која је проучавала Библију с њом приликом сваке посете је примећивала да Оливера има све мање и мање икона у кући. На крају није било ниједне. После крштења, Оливера је рекла: „Данас, уместо бескорисних икона, имам Јеховин свети дух. Тако сам захвална што ми нису потребне иконе да бих добила његов свети дух.“

Атина, са острва Лезбос у Грчкој, била је изузетно активан члан православне цркве. Била је члан хора и врло савесно је следила религиозну традицију, укључујући и коришћење икона. Јеховини сведоци су јој помогли да схвати да оно што је научила није било сасвим у сагласности с Библијом. То је подразумевало и коришћење икона и крстова у обожавању. Атина је инсистирала на томе да сама истражи порекло тих религиозних предмета. Након што је дубоко копала по многим енциклопедијама, уверила се да ови предмети нису хришћанског порекла. Њена жеља да обожава Бога „духом“ навела ју је да се отараси икона упркос њиховој новчаној вредности. Међутим, Атина је радо прихватила сваки губитак само да би обожавала Бога на духовно чист и прихватљив начин (Дела апостолска 19:19).

[Оквир⁄Слика на 7. страни]

Иконе као уметничка дела?

Недавних година се праве колекције православних икона по целом свету. Обично колекционари не сматрају иконе светим религиозним предметом, већ уметничким делом које је одраз византијске културе. Није ништа необично да се многе такве религиозне иконе нађу у дому или канцеларији некога ко тврди да је атеиста.

Међутим, искрени хришћани не заборављају главну сврху икона. Оне су предмет обожавања. Премда хришћани не оспоравају право других да имају иконе, они лично не поседују иконе чак ни као колекционарске предмете. То је у складу с начелом које се налази у 5. Мојсијевој 7:26: „И немој да унесеш гада [ликове који се користе у обожавању] у дом свој, да не будеш проклет као и он, него се гади на њ и грози се од њега, јер је проклето.“

[Слика на 7. страни]

Бог не толерише коришћење ликова у обожавању

[Слика на 8. страни]

Спознање из Библије нам помаже да обожавамо Бога духом