Хођење Јеховиним стазама доноси велике награде

ДА ЛИ си се икада пењао на неку планину? Ако јеси, вероватно си имао осећај као да си на врху света. Како је било пријатно удисати свеж ваздух, гледати у даљину, уживати у природној лепоти! Можда су бриге свакодневног живота изгледале мало мање важне.

За већину људи овакви излети су ретки, али ако си предани хришћанин, онда већ неко време ходаш по планинском терену — у духовном смислу. Као псалмиста некада, сигурно си се молио: „Покажи ми, Јехова, путеве своје, научи ме стазама својим!“ (Псалам 25:4). Да ли се сећаш како си се осећао када си се први пут попео на гору Јеховиног дома и почео да се крећеш по високим местима? (Михеј 4:2; Авакум 3:19). Без сумње, убрзо си схватио да ти ходање овим узвишеним стазама чистог обожавања доноси заштиту и радост. Доживео си псалмистина осећања: „Блажен народ који поклич радости зна; у светлости лица твог он ходи, Јехова“ (Псалам 89:16).

Ипак, понекад планинари морају да се изборе с дугим, стрмим падинама. Осећају бол у ногама и уморе се. И ми можемо доживети потешкоће док служимо Богу. Можда су у последње време наши кораци мало тежи. Како можемо повратити снагу и радост? Први корак јесте да препознамо ненадмашност Јеховиних путева.

Јеховини узвишени закони

Јеховини путеви су ’изнад путева човечјих‘ и његово обожавање је ’наврх гора утврђено и изнад брегова узвишено‘ (Исаија 55:9; Михеј 4:1). Јеховина мудрост је „мудрост одозго“ (Јаков 3:17). Његови закони су супериорнији од свих других. На пример, у време кад су Хананци окрутно жртвовали децу, Јехова је Израелцима дао законе који су били морално узвишени и карактеристични по самилости. Он им је рекао: „Не угађај сиромаху зато што је сиромах и не поводи се за богатим зато што је богат... Са странцем... поступаћете као са оним који је домородац међу вама, и љубићете га као себе саме“ (Левитска 19:15, 34).

Петнаест векова касније, Исус је дао још неке примере Јеховиног ’сјајног закона‘ (Исаија 42:21). У Проповеди на гори, он је својим ученицима рекао: „Волите своје непријатеље и молите се за оне који вас прогоне; да се покажете као синови  свог Оца који је на небесима“ (Матеј 5:44, 45). Затим је додао: „Све, дакле, што желите да људи чине вама, тако чините и ви њима; то у ствари значе Закон и Пророци“ (Матеј 7:12).

Ови узвишени закони делују на срца пријемљивих људи, подстичући их да опонашају Бога којег обожавају (Ефешанима 5:1; 1. Солуњанима 2:13). Размисли о преображају који се десио у Павловом случају. Када је његово име први пут споменуто у Библији, он је ’одобравао убиство‘ Стефана и учествовао у ’пустошењу скупштине‘. Само неколико година касније, он је благо поступао према хришћанима у Солуну, као „мајка дојиља [која] негује своју децу“. Божја учења су променила Павла тако да је уместо прогонитеља постао брижан хришћанин (Дела апостолска 8:1, 3; 1. Солуњанима 2:7). Сигурно је био захвалан што је Христово учење обликовало његову личност (1. Тимотеју 1:12, 13). Како слична захвалност може помоћи и нама да и даље ходимо Божјим узвишеним стазама?

Ходимо са захвалношћу

Планинари уживају у величанственим погледима с висина. Такође науче да уживају у малим стварима које виде дуж пешачке стазе, као што су необична стена, леп цвет или кратак поглед на дивљу животињу. У духовном смислу, и ми треба да запажамо награде — велике и мале — које су резултат тога што ходимо с Богом. Ако смо свесни тога, онда ћемо ходити с обновљеном снагом и заморан ход ће постати окрепљујуће пешачење. Тада ћемо и ми попут Давида рећи: „Зором ми милост своју јави, јер се у те уздам. Покажи ми пут којим да идем“ (Псалам 143:8).

Мери, која годинама ходи Јеховиним стазама, каже: „Када посматрам Јеховина дела стварања, не видим само компликовано стварство, већ и Божју личност пуну љубави. Да ли је то нека животиња, птица или инсект, свако од њих је један свет у малом, препун чари. Исти ужитак произлази и из духовних истина које с годинама постају све јасније.“

Како можемо продубити своју захвалност? Делимично тако што нећемо олако узимати оно што Јехова чини за нас. „Непрестано се молите“, писао је Павле. „У свему захваљујте“ (1. Солуњанима 5:17, 18; Псалам 119:62).

Лични студиј нам помаже да изградимо став захвалности. Павле је хришћане у Колосима подстицао: „И даље ходите у њему [Исусу Христу]... обилујући вером у захваљивању“ (Колошанима 2:6, 7). Читање Библије и дубоко размишљање о прочитаном јача нашу веру и приближава нас Аутору Библије. На њеним страницама се налази благо које нас може подстаћи да ’обилујемо у захваљивању‘.

Служити Јехови раме уз раме с нашом браћом такође олакшава пут. Псалмиста је за себе рекао: „Пријатељ сам свима који се тебе боје“ (Псалам 119:63). Неке од најсрећнијих тренутака провели смо на хришћанским скуповима или у неким другим приликама у друштву наше браће. Признајемо да наша светом раширена хришћанска породица постоји захваљујући Јехови и његовим узвишеним путевима (Псалам 144:15б).

 Поред захвалности, и осећај одговорности ће нас ојачати да и даље идемо Јеховиним узвишеним путевима.

Ходимо са осећајем одговорности

Опрезни планинари увиђају потребу да се крећу пажљиво ако не желе да се изгубе или приђу сувише близу опасним литицама. Пошто смо особе са слободном вољом, Јехова нам допушта извесну меру слободе и иницијативе. Али таква слобода захтева осећај одговорности док испуњавамо наше хришћанске обавезе.

На пример, Јехова има поверење да ће његове слуге одговорно испунити своје обавезе. Он не одређује колико снаге и времена треба да утрошимо на хришћанске активности или колико треба да приложимо, финансијски или на друге начине. Уместо тога, на све нас се могу применити следеће Павлове речи упућене Коринћанима: „Нека свако учини како је одлучио у свом срцу“ (2. Коринћанима 9:7; Јеврејима 13:15, 16).

У одговорно хришћанско давање спада и преношење добре вести другима. Своју одговорност такође показујемо давањем прилога за светско дело Краљевства. Герхарт, један старешина, објашњава да су он и његова супруга знатно повећали своје прилоге након што су били на једном конгресу у Источној Европи. Он каже: „Запазили смо да наша браћа тамо имају јако мало у материјалном погледу, а да ипак јако пуно цене нашу библијску литературу. Зато смо одлучили да колико год можемо подупиремо нашу сиромашну браћу у другим земљама.“

Ојачајмо нашу истрајност

Ходање по планинском терену захтева издржљивост. Зато планинари вежбају кад год могу, а многи иду у кратке шетње како би се припремили за дуго пешачење. Слично томе, Павле је саветовао да стално будемо запослени теократским активностима како бисмо одржали духовну кондицију. Павле је рекао да они који желе да ’ходе достојно Јехове‘ и да буду ’оснажени‘ треба да ’и даље доносе плод у сваком добром делу‘ (Колошанима 1:10, 11).

Мотивација утиче на издржљивост планинара. Како? Ако је усредсређен на јасан циљ, као што је нека удаљена планина, то делује стимулативно. И када стигне до препознатљивих оријентира дуж пута, он може измерити колико је напредовао до крајњег циља. Када се осврне на раздаљину коју је већ прешао, он је задовољан.

Тако и нас подржава и подстиче нада у вечни живот (Римљанима 12:12). У међувремену, док ходимо Јеховиним путевима, наш напредак се огледа у хришћанским циљевима које смо најпре поставили, а затим и остварили. И какву радост осећамо када се осврнемо на многе године верне службе или када запазимо колико смо се променили! (Псалам 16:11).

Да би прешли велике раздаљине и одржали снагу, планинари се крећу уједначеним темпом. Слично томе, добра рутина која укључује редовност на састанцима и у служби на терену помоћи ће нам да се крећемо право према нашем циљу. Зато Павле охрабрује сухришћане: „Наставимо да ходимо уредно по овој истој рутини“ (Филипљанима 3:16).

Наравно, Јеховиним путевима не ходимо сами. „Пазимо једни на друге подстичући се на љубав и добра дела“, написао је Павле (Јеврејима 10:24). Добро духовно друштво ће нам помоћи да лакше одржимо темпо док ходимо са суобожаваоцима (Пословице 13:20).

На крају, оно што је најважније, никада не смемо заборавити на снагу коју нам даје Јехова. Онима чија је снага у Јехови ’док иду рашће снага‘ (Псалам 84:6, 8). Иако понекад морамо прелазити преко тешког терена, можемо успети уз Јеховину помоћ.