Они и даље ходе у истини

„Немам већег разлога за захвалност од овог, да чујем да моја деца ходе у истини“ (3. ЈОВАНОВА 4).

1. На шта се усредсређује ’истина добре вести‘?

 ЈЕХОВА признаје само оне који га обожавају „духом и истином“ (Јован 4:24). Они слушају истину, прихватају сва хришћанска учења која се темеље на Божјој Речи. Та ’истина добре вести‘ се усредсређује на Исуса Христа и на оправдање Јеховиног суверенитета путем Краљевства (Галатима 2:14). Бог допушта да „делује заблуда“ код оних који више воле лажи, али спасење зависи од вере у добру вест и од хођења у истини (2. Солуњанима 2:9-12; Ефешанима 1:13, 14).

2. За шта је апостол Јован био нарочито захвалан, и шта је осећао према Гају?

² Објавитељи Краљевства су „сарадници у истини“. Попут апостола Јована и његовог пријатеља Гаја, они се чврсто држе истине и ходе у њој. Имајући Гаја на уму, Јован је написао: „Немам већег разлога за захвалност од овог, да чујем да моја деца ходе у истини“ (3. Јованова 3-8). Чак и да остарели Јован није лично поучавао Гаја истини, он је због дубоке старости, хришћанске зрелости и очинске наклоности без проблема могао на овог очигледно млађег човека да гледа као на једно од своје духовне деце.

Истина и хришћанско обожавање

3. Од какве су сврхе и користи били састанци које су одржавали први хришћани?

³ Да би учили о истини, први хришћани су се организовали у скупштине, које су се обично налазиле у приватним домовима (Римљанима 16:3-5). Тако су се храбрили и подстицали на љубав и добра дела (Јеврејима 10:24, 25). Што се тиче оних из каснијег доба који су се изјашњавали као хришћани, Тертулијан (око 155. – после 220. н. е.) је овако написао: „Окупљамо се да бисмо читали Божје књиге... Тим светим речима хранимо своју веру, јачамо наду, потврђујемо уверење“ (Apology, 39. поглавље).

4. Коју је улогу имало певање на хришћанским састанцима?

⁴ Саставни део састанака првих хришћана вероватно је било и певање (Ефешанима 5:19; Колошанима 3:16). Професор Хенри Чадвик пише да су критичару Целзу из другог века мелодичне песме које су користили такозвани хришћани очигледно биле „толико лепе да су га напросто дирнуле до суза“. Чадвик додаје: „Климент Александријски је најранији хришћански писац који је говорио о томе која је врста музике одговарајућа за хришћане. Он је говорио да она не би смела да има везе са еротском музиком за плес“ (The Early Church, стране 274-5). Баш као што су први хришћани очигледно певали када су се састајали, тако и Јеховини сведоци често певају на Библији темељене песме које укључују хвалоспеве Богу и песме о Краљевству.

5. (а) Како се у раним хришћанским скупштинама пружало духовно вођство? (б) Како су прави хришћани примењивали Исусове речи забележене у Матеју 23:8, 9?

 ⁵ У раној хришћанској скупштини, надгледници су поучавали истини, а слуге помоћници су на различите начине помагали суверницима (Филипљанима 1:1). Духовно вођство је пружало водеће тело које се ослањало на Божју Реч и свети дух (Дела апостолска 15:6, 23-31). Нису се користиле религиозне титуле, јер је Исус овако заповедио својим ученицима: „Не дозволите да вас зову Раби, јер један је ваш учитељ, а ви сте сви браћа. Осим тога, никога на земљи не зовите својим оцем, јер је један ваш Отац, онај који је на небесима“ (Матеј 23:8, 9). И у овим и у многим другим стварима, постоје сличности између раних хришћана и Јеховиних сведока.

Прогоњени због проповедања истине

6, 7. Премда хришћани објављују поруку о миру, какви су други према њима?

⁶ Иако су објављивали поруку о миру под владавином Краљевства, рани хришћани су били прогоњени, баш као што је и Исус био прогоњен (Јован 15:20; 17:14). Историчар Јохан Л. фон Мосхајм је хришћане из првог века назвао „групом људи најбезазленије нарави, који никада нису ни помислили, нити пожелели да науде добробити државе“. Др Мосхајм је навео да је оно због чега су „хришћани иритирали Римљане била једноставност њиховог обожавања, које није личило на свете ритуале било ког другог народа“. Он је додао: „Нису имали жртве, храмове, ликове, пророчишта нити свештенство; а то је било довољно да би им пребацивале масе незналица које су умислиле да без тих ствари не може да постоји религија. Тако се на њих гледало као на неку врсту атеиста; а по римским законима, они који би били оптужени за атеизам били би проглашени кугом за људско друштво.“

⁷ Свештеници, занатлије и други чији су приходи зависили од идолопоклонства хушкали су народ против хришћана, који нису учествовали у идолопоклонству (Дела апостолска 19:23-40; 1. Коринћанима 10:14). Тертулијан је написао: „Они сматрају да су хришћани  узрок сваке невоље у Држави и сваке несреће која задеси народ. Ако се подигне ниво Тибра, ако се Нил не излије на поља, ако се време не мења, ако се догоди земљотрес, глад, куга — одмах се чује узвик: ’Баците хришћане лавовима!‘“ Без обзира на последице, прави хришћани се ’чувају идола‘ (1. Јованова 5:21).

Истина и религиозни празници

8. Зашто они који ходе у истини не славе Божић?

⁸ Они који ходе у истини избегавају небиблијске празнике зато што ’светлост нема ништа заједничко с тамом‘ (2. Коринћанима 6:14-18). На пример, они не славе Божић, који неки славе 25. децембра, а неки 7. јануара. The World Book Encyclopedia признаје: „Нико не зна тачан датум Христовог рођења.“ The Encyclopedia Americana (издање из 1956) наводи: „Сатурналије, римски празник који се славио средином децембра, послужиле су као узор за многе божићне обичаје који развесељавају људе.“ Cyclopædia од Маклинтока и Стронга примећује: „Слављење Божића није заповест од Бога, нити вуче порекло из Н[овог] З[авета].“ И у књизи Daily Life in the Time of Jesus се примећује: „Стада... су проводила зиму у затвореном, па се већ из тога може видети да традиционални датум за Божић у току зиме није тачан, пошто Јеванђеље каже да су пастири били на пољима“ (Лука 2:8-11).

9. Зашто су Јеховине слуге из прошлости избегавале празновање Ускрса, и зашто га избегавају и његове данашње слуге?

⁹ Сматра се да се Ускрсом прославља Христово ускрсење, али угледни извори га доводе у везу с кривим обожавањем. The Westminster Dictionary of the Bible каже да је Ускрс „првобитно био пролећни празник у част тевтонске богиње светла и пролећа познате у Англосаксонији као Истра“, то јест Естра. Било како било, Encyclopædia Britannica (11. издање) каже: „У Новом завету ништа не указује на прославу празника Ускрса.“ Ускрс није био празник првих хришћана, те га ни Јеховин данашњи народ не слави.

10. Коју је прославу Исус увео, и ко је држи на исправан начин?

¹⁰ Исус није заповедио својим следбеницима да славе ни његово рођење, ни његово ускрсење, него је успоставио Меморијал своје жртвене смрти (Римљанима 5:8). Да, то је једина прослава коју је он својим ученицима заповедио да држе (Лука 22:19, 20). Јеховини сведоци то још увек једном годишње прослављају, а та прослава је позната и под називом Господова вечера (1. Коринћанима 11:20-26).

Истина која се објављује по целом свету

11, 12. Како се одувек подупирала активност проповедања оних који ходе у истини?

¹¹ Они који познају истину сматрају предношћу то што издвајају време, снагу и друга средства за дело проповедања добре вести (Марко 13:10). Проповедање раних хришћана подупирало се добровољним прилозима (2. Коринћанима 8:12; 9:7). Тертулијан је написао: „Чак и ако постоји нека каса, новац се не сакупља наплаћивањем улазница, као да је религија ствар неког уговора. Свако једанпут месечно доноси нешто мало новца или колико год жели — и само ако стварно жели, и ако може; јер ни на кога се не врши притисак; то је добровољни прилог“ (Apology, 39. поглавље).

¹² Дело проповедања о Краљевству које Јеховини сведоци обављају у целом свету такође се подупире добровољним прилозима. Осим Сведока, захвалне заинтересоване особе такође сматрају предношћу што ову активност могу подупирати својим прилозима. И ту постоји сличност између првих хришћана и Јеховиних сведока.

 Истина и лично понашање

13. Који Петров савет у вези с понашањем слушају Јеховини сведоци?

¹³ Као они који ходе у истини, рани хришћани су следили савет апостола Петра: „Задржите добро понашање међу нацијама, да би, у ономе за шта говоре против вас као да сте злочинци, због ваших врсних дела којих су очевици славили Бога у дан његовог прегледања“ (1. Петрова 2:12). Јеховини сведоци узимају к срцу ове речи.

14. Какво је хришћанско гледиште о неморалној забави?

¹⁴ Чак и након што се увукао отпад, они који су се изјашњавали као хришћани избегавали су неморалне поступке. В. Д. Килен, професор црквене историје, написао је: „У другом и трећем веку, позориште се налазило у центру пажње сваког великог града; и премда су глумци углавном биле особе врло лошег морала, њихове представе су биле непрестано задовољавање изопаченог апетита тог доба... Сви прави хришћани су се грозили позоришта... Они су се гнушали на ту бестидност; а непрестане молитве паганским боговима и богињама вређале су религиозна уверења хришћана“ (The Ancient Church, стране 318-19). Данашњи прави Исусови следбеници такође избегавају бестидне и срамотне облике забаве (Ефешанима 5:3-5).

Истина и ’више власти‘

15, 16. Ко су „више власти“, и како они који ходе у истини гледају на њих?

¹⁵ Упркос изврсном понашању првих хришћана, већина римских царева их је погрешно схватала. Историчар Е. Џ. Харди каже да су их цареви сматрали за „презира вредне занесењаке“. Писма која су један другоме слали гувернер Плиније Млађи из Битиније и цар Трајан, показују да је владајућа класа углавном била у незнању у вези с правом природом хришћанства. Како хришћани гледају на државу?

¹⁶ Попут Исусових првих следбеника, Јеховини сведоци су у релативној подложности државним „вишим властима“ (Римљанима 13:1-7). Ако се оно што човек захтева коси са оним што Бог жели, они ће заузети став: „Бога као владара морамо слушати пре него људе“ (Дела апостолска 5:29). Књига After Jesus — The Triumph of Christianity каже: „Премда хришћани нису учествовали у обожавању цара, они нису хушкали народ на буне, а њихова религија, премда другачија и каткад одвратна у очима пагана, није представљала никакву стварну претњу по царство.“

17. (а) За коју су владавину били рани хришћани? (б) Како прави Христови следбеници примењују речи из Исаије 2:4 у свом животу?

 ¹⁷ Рани хришћани су подупирали Божје Краљевство, баш као што су и патријарси Аврахам, Исак и Јаков исказивали веру у тај обећани ’град чији је творац Бог‘ (Јеврејима 11:8-10). Попут њиховог Господара, Исусови ученици нису били „део света“ (Јован 17:14-16). У случају ратова и сукоба, они су тежили за миром тако што су ’прековали мачеве у раонике‘ (Исаија 2:4). Запажајући једну занимљиву паралелу, Џефри Ф. Натол, који предаје црквену историју, прокоментарисао је следеће: „Став раних хришћана према рату био је врло сличан ставу људи који себе називају Јеховиним сведоцима, ма колико нам то тешко падало да признамо.“

18. Зашто ниједна владавина нема разлога да се боји Јеховиних сведока?

¹⁸ Као неутралне особе које су подложне „вишим властима“, први хришћани нису представљали претњу ниједној владавини, а то не представљају ни Јеховини сведоци. „Потребна је нетолерантна и параноична машта да би се веровало у то да Јеховини сведоци представљају било какву претњу било ком режиму“, написао је један северноамерички писац уводника. „Они су несубверзивни и мирољубиви колико год то неко религиозно тело може бити.“ Власти које су упућене знају да немају разлога да се боје Јеховиних сведока.

19. Шта се у вези с порезима може рећи о раним хришћанима и Јеховиним сведоцима?

¹⁹ Један начин на који су рани хришћани показивали да поштују ’више власти‘ био је тај што су плаћали порезе. Пишући римском цару Антонију Пију (138-161. н. е.), Јустин Мученик је тврдио да хришћани плаћају порезе „спремније од свих људи“ (First Apology,17. поглавље). Тертулијан је такође рекао римским владарима да њихови порезници „треба да захвале хришћанима“ јер су савесно платили порезе (Apology, 42. поглавље). Хришћани су имали користи када је наступио Pax Romana, то јест Римски мир, са  својим законом и редом, добрим путевима и релативно безбедном пловидбом морима. Схватајући да су дужни друштву, послушали су Исусове речи: „Дајте цезарево цезару, а Божје Богу“ (Марко 12:17). Јеховин данашњи народ следи овај савет и на гласу је по свом поштењу, као на пример у плаћању пореза (Јеврејима 13:18).

Истина — веза која уједињује

20, 21. С обзиром на мирољубиво братство, шта се може рећи и за ране хришћане и за Јеховине данашње слуге?

²⁰ Пошто су ходили у истини, рани хришћани су били уједињени у братство прожето миром, а тако је и данас с Јеховиним сведоцима (Дела апостолска 10:34, 35). У једном писму објављеном у листу The Moscow Times стајало је следеће: „[Јеховини сведоци] су добро познати као врло фини, љубазни и кротки људи с којима је лако сарађивати, који никада не врше притисак на друге, и увек траже мир у опхођењу с другима... Нема оних који примају мито, пијаница или зависника од дроге, а разлог за то је врло једноставан: они се само труде да их у свему што раде или кажу воде њихова на Библији заснована уверења. Кад би сви људи на свету бар покушали да живе у складу с Библијом онако како то чине Јеховини сведоци, наш окрутни свет би био апсолутно другачији.“

²¹ Encyclopedia of Early Christianity каже: „Рана црква је на себе гледала као на ново људско друштво у ком некада непријатељске групе, Јевреји и пагани, могу живети заједно у миру.“ Јеховини сведоци су такође међународно братство које воли мир — заиста друштво једног новог света (Ефешанима 2:11-18; 1. Петрова 5:9; 2. Петрова 3:13). Када је шеф обезбеђења Преторијског сајма у Јужној Африци видео како се Сведоци свих раса окупљају у миру као конгресни делегати, рекао је: „Сви су били и јесу учтиви: људи који су љубазно разговарали једни с другима; став који се испољавао протеклих неколико дана — све то сведочи какви су чланови ваше заједнице, и да сви живите заједно као једна срећна породица.“

Благословљени зато што поучавају истини

22. Шта се дешава захваљујући томе што хришћани обзнањују истину и речима и делима?

²² Својим понашањем и проповедањем, Павле и други хришћани су ’обзнанили истину‘ (2. Коринћанима 4:2). Зар се не слажеш да Јеховини сведоци раде то исто и да поучавају све нације истини? Људи широм света радо прихватају право обожавање и у све већем броју хрле на ’гору Јеховиног дома‘ (Исаија 2:2, 3). Сваке године се на хиљаде њих крсти у знак предања Богу, и то доводи до формирања многих нових скупштина.

23. Како гледаш на оне који поучавају све нације истини?

²³ Премда су различитог порекла, припадници Јеховиног народа су уједињени у правом обожавању. Љубав коју имају показује да су Исусови ученици (Јован 13:35). Да ли видиш да је ’Бог стварно међу њима‘? (1. Коринћанима 14:25). Да ли си стао на страну оних који поучавају све нације истини? Ако јеси, увек показуј захвалност за истину и искористи предност да ходиш у њој у сву вечност.

Како би одговорио?

• Која сличност постоји у начину обожавања између раних хришћана и Јеховиних сведока?

• Који је једини религиозни празник који славе они који ходе у истини?

• Ко су „више власти“, и како хришћани гледају на њих?

• Како је истина веза која уједињује?

[Питања за разматрање]

[Слика на 21. страни]

Хришћански састанци су увек били благослов за оне који ходе у истини

[Слике на 23. страни]

Исус је заповедио својим следбеницима да држе Меморијал његове жртвене смрти

[Слика на 24. страни]

Попут раних хришћана, и Јеховини сведоци показују поштовање према ’вишим властима‘