Сеј праведност, жањи Божју лојалну љубав

„ЗЛО пролази ко се за другога јемчи, а без бриге ко се обавезе плаши [„ко мрзи да пружа руку“, NW]“ (Пословице 11:15). Ова сажета пословица нас заиста уверљиво подстиче да оно што радимо, радимо с осећајем одговорности! Гарантуј за некога ко ризикује кад позајмљује новац, и направићеш себи проблеме. Избегавај да другима пружаш руку — што је гест којим се у древном Израелу потврђивао споразум — и нећеш упасти у неку финансијску замку.

Сасвим је јасно да овде важи следеће начело: „Шта човек посеје, то ће и пожњети“ (Галатима 6:7). „Сејте семе у праведности“, рекао је пророк Осија, „жањите лојалну љубав“ (Осија 10:12, NW). Да, сеј праведност тако што ћеш поступати онако како Бог тражи, и жањи његову лојалну љубав. Израелски краљ Соломон је често користио ово начело, и тиме нас снажно подстакао да исправно поступамо, да искрено говоримо и да имамо исправне ставове. Брижљиво разматрање његових мудрих речи несумњиво ће нас охрабрити да сејемо семе у праведности (Пословице 11:15-31).

Сеј ’љупкост‘, жањи „част“

„Част добија жена која је љубазна [„љупка“, NW]“, каже мудри краљ, „али богатства силници стичу“ (Пословице 11:16). Овај стих подвлачи разлику између трајне части то јест угледа који стиче љубазна жена и пролазног богатства које неки насилник стиче.

Како неко може стећи љупкост која ће му донети углед? „Чувај практичну мудрост и способност размишљања“, саветовао је Соломон, „и биће живот души твојој и украс на врату твоме“ (Пословице 3:21, 22, NW). Псалмиста је говорио како ’слатка реч тече из краљевог срца‘ (Псалам 45:1, 2). Дакле, практична мудрост, способност размишљања и прикладно коришћење језика доприносе вредности и љупкости неке особе. Исто то важи и за разбориту жену. Један пример је Авигеја, жена неразумног Навала. Она је била „паметна и лепа“, а краљ Давид ју је хвалио због њене ’разумности‘ (1. Самуилова 25:3, 33).

Богобојазна жена која је истински љупка сигурно ће стећи углед. Други ће похвално говорити о њој. Ако је удата, стећи ће углед у очима свога мужа. У ствари, допринеће угледу целе породице. А њен углед није пролазан. „Боље часно име нег’ велико благо, а милост је боља од сребра и злата“ (Пословице  22:1). Добро име које стиче пред Богом има трајну вредност.

Ситуација је сасвим супротна када је реч о насилнику. Насилник се сврстава међу зле људе и непријатеље оних који обожавају Јехову (Јов 6:23; 27:13). Такав човек ’не управља мисли своје Богу‘ (Псалам 54:5). Тлачењем и себичним искоришћавањем недужних он може ’сребра ко праха накупити‘ (Јов 27:16). Па ипак, у једном тренутку може се десити да легне и да не устане, и било који дан у који отвори очи може бити последњи дан његовог живота (Јов 27:19). Све његово богатство и све што је постигао тада неће вредети ништа (Лука 12:16-21).

Пословице 11:16 садрже заиста важну поуку. Краљ Израела нам сажето говори шта ће жети љупкост, а шта насиље, и подстиче нас да сејемо праведност.

„Лојална љубав“ доноси добро

Износећи још једну поуку о људским односима, Соломон каже: „Човек који поседује лојалну љубав чини добро души својој, а окрутна особа доводи своје тело на зао глас“ (Пословице 11:17, NW). „Суштина ове пословице“, каже један стручњак, „јесте да наше понашање према другима, било оно добро или лоше, утиче на нас саме онако како нисмо ни намеравали ни очекивали.“ Осврнимо се на пример једне девојке која се зове Лиза. a Премда нема лоше намере, увек касни на договорени састанак. За њу није ништа необично да касни по 30 минута, па чак и више, када се с неким објавитељем Краљевства договори да иду у проповедање. Лиза на тај начин не чини себи добро. Да ли с правом може да криви друге што више не желе да губе своје драгоцено време и што избегавају да се договарају с њом за службу?

Перфекциониста — неко ко поставља изузетно висока мерила — такође је окрутан према себи. Пошто се неуморно труди да постигне недостижне циљеве, доводи себе у стање исцрпљености и разочарања. С друге стране, ако постављамо реалне и разумне циљеве онда себи чинимо добро. Можда нешто не схватамо тако брзо као други. Или нас можда ограничавају болест и старост. Немојмо никада бити љути на себе зато што нам се чини да у духовном погледу не напредујемо довољно, већ се увек трудимо да будемо разумни док се боримо да изађемо на крај са својим ограничењима. Ми смо срећни када ’дајемо све од себе‘ у оквиру својих способности (2. Тимотеју 2:15; Филипљанима 4:5).

Потанко објашњавајући како праведан човек чини себи добро, док окрутна особа наноси себи штету, мудри краљ каже: „Преварну добија рђав човек корист, ал’ ко правду сеје поуздану плату има. Ко се правде држи на живот му је, али ко за златом јури смрт налази. Мрска су срца опака Јехови, а мили су њему прави на свом путу. Сигурна је казна рђавом човеку, спасење ће пород праведника наћи“ (Пословице 11:18-21).

На различите начине ови стихови истичу следећу главну мисао: Сеј праведност и жањи њене награде. Зао човек се можда служи преваром или коцкањем да би нешто добио џабе. Али има изгледа да се разочара пошто је то преварна плата. Онај ко поштено одради свој посао има поуздану зараду која доноси сигурност. Пошто је у Божјој милости, беспрекоран човек има наду да ће вечно живети. А како ће проћи зла особа? Зао човек неће проћи некажњено (Пословице 2:21, 22). Какав изврстан подстицај да сејемо праведност!

Права лепота за разумне

„Златна гривна на свињској губици, то је жена лепа без разума“, каже даље  Соломон (Пословице 11:22). У библијска времена су златне гривне, то јест алке за нос, биле омиљен накит. Златна алка провучена кроз ноздрву или кроз носну преграду која раздваја ноздрве био је лако уочљив накит на некој жени. Баш би било неумесно да се тако префињен накит нађе на губици свиње! Исто важи и за особу која лепо изгледа али је „неразумна“. Украс једноставно не приличи таквој особи, било да је у питању жена или мушкарац. Просто одудара.

Наравно, сасвим је нормално да водимо рачуна о томе како изгледамо у очима других. Али зашто бисмо били оптерећени или незадовољни својим лицем или телом? Ми не можемо да утичемо на многе црте нашег лица. И није све у физичком изгледу. Зар није тачно да већина људи које волимо и којима се дивимо не изгледа нешто посебно? Физичка привлачност није услов за срећу. Оно што стварно вреди јесте унутрашња лепота која произлази из трајних особина којима се одражава Божја личност. Будимо зато разумни и негујмо такве особине.

„Дарежљива душа и сама ће бити добро нахрањена“

„Праведника је жеља само добро“, каже краљ Соломон, „а надање је бездушника јарост.“ Да би приказао шта то значи, он додаје: „Неко просипа, и све више има, неко тврдичи, и све је убогији“ (Пословице 11:23, 24).

Док марљиво расипамо, то јест преносимо другима спознање из Божје Речи, ми сасвим сигурно и сами све боље разумемо њену ’ширину и дужину и висину и дубину‘ (Ефешанима 3:18). С друге стране, онај ко дозволи да његово знање остане неискоришћено, налази се у опасности да изгуби и оно што има. Да, „ко оскудно сеје, оскудно ће и жети; а ко обилно сеје, обилно ће и жети“ (2. Коринћанима 9:6).

„Наситиће се душа подашна“, каже даље краљ, „ко напаја сам ће бити напојен“ (Пословице 11:25). Када дарежљиво користимо своје време и средства да бисмо унапређивали право обожавање, Јехова је веома задовољан с нама (Јеврејима 13:15, 16). Он ће ’отворити уставе небеске и излити на нас обилан благослов да нам буде доста‘ (Малахија 3:10, ДК). Погледај само духовни напредак његових данашњих слугу!

Наводећи још један пример тога како се разликују жеље праведног и злог човека, Соломон каже: „Ко закључа жита, проклиње га народ, а благослов је над главом оног који га продаје“ (Пословице 11:26). Уносан посао се може остварити када се сировине купе онда кад је цена ниска и затим се чувају док се залихе не смање и цена не скочи. Премда може бити нечег доброг у томе што се ограничава потрошња и чувају резерве, људи у суштини презиру човека који то ради из себичних разлога. С друге стране, човек који не жели да се обогати у неким ванредним околностима стиче наклоност код људи.

 Охрабрујући нас да и даље желимо оно што је добро, то јест праведно, краљ Израела каже: „Који добро тражи наклоност налази, ко зло тражи, зло ће њега снаћи. Ко се у богатство своје узда, тај ће да пропадне, а праведници ће се као гране зеленити“ (Пословице 11:27, 28).

Праведник придобија душе

Наводећи како лоше последице проистичу из неразумних поступака, Соломон каже: „Свако ко свој дом доводи на зао глас, наследиће ветар“ (Пословице 11:29а, NW). Ахана је његов грех ’довео на зао глас‘, тако да су и он и чланови његове породице били каменовани (Исус Навин, 7. поглавље). У данашње време се може десити да се поглавар неког хришћанског домаћинства и други из његове породице неисправно понашају што може довести до тога да буду искључени из хришћанске скупштине. Тиме што се он сам не покорава Божјим заповестима и што толерише озбиљно неисправно понашање унутар своје породице, доводи свој дом на лош глас. Он и можда још неки из његове породице су искључени из хришћанске заједнице као непокајнички грешници (1. Коринћанима 5:11-13). И шта ће он стећи? Само ветар — нешто чему недостаје суштина и вредност.

„Безумник роб ће мудром бити“, каже се даље у том стиху (Пословице 11:29б). Пошто луда особа нема практичну мудрост не могу јој се поверити велике одговорности. Сем тога, пошто лоше води сопствене послове на известан начин може бити нечији дужник. Таква немудра особа лако може постати „слуга ономе ко има мудро срце“. Дакле, веома је важно да добро просуђујемо и да исказујемо практичну мудрост у свим нашим подухватима.

„Плод праведних дрво је живота“, уверава нас мудри краљ, „али мудри душе придобија“ (Пословице 11:30). Како се то дешава? Својим говором и понашањем праведна особа у духовном смислу храни друге. Они су охрабрени да служе Јехови и на крају могу добити живот који Бог даје.

’Грешник ће бити награђен још више‘

Пословице о којима смо управо говорили заиста нас уверљиво подстичу да сејемо праведност. Примењујући на још један начин начело да „шта човек посеје, то ће и пожњети“, Соломон каже: „Гле, праведник на земљи плату прима [’бива награђен‘, NW] а како ли неће бездушник и грешник“! (Пословице 11:31, NW).

Иако се праведна особа труди да ради оно што је исправно, понекад и погреши (Проповедник 7:20). За своје грешке ће бити ’награђена‘ тако што ће бити дисциплинована. Међутим, шта ће бити са особом која намерно чини зло и не труди се да крене правим путем? Зар не заслужује још већу ’награду‘ — оштру казну? „И ако се праведник једва спасава“, написао је апостол Петар, „где ће се показати безбожник и грешник?“ (1. Петрова 4:18). Будимо зато одлучни да увек сејемо семе у праведности.

[Фуснота]

[Слика на 28. страни]

’Љупкост‘ је Авигеји донела „част“

[Слике на 30. страни]

’Рђав човек добија преварну плату, а праведник поуздану плату‘

[Слика на 31. страни]

’Сеј обилно, жањи обилно‘