Хришћани обожавају духом и истином
Хришћани обожавају духом и истином
„Бог је Дух, и они који га обожавају морају да га обожавају духом и истином“ (ЈОВАН 4:24).
1. Какво се обожавање допада Богу?
ЈЕХОВИН јединорођени Син, Исус Христ, јасно је показао какво се обожавање допада његовом небеском Оцу. Док је давао дирљиво сведочанство једној Самарићанки на бунару близу града Сихара, Исус је рекао: „Ви обожавате оно што не познајете; ми обожавамо оно што познајемо, јер спасење потиче од Јевреја. Али долази час, и сад је ту, када ће прави обожаваоци обожавати Оца духом и истином, јер, заиста, Отац тражи такве да га обожавају. Бог је Дух, и они који га обожавају морају да га обожавају духом и истином“ (Јован 4:22-24). Како треба да разумемо ове речи?
2. На чему су Самарићани заснивали своје обожавање?
2 Самарићани су имали погрешна религиозна гледишта. Прихватали су као надахнуте само првих пет књига Светог писма — и то искључиво у својој верзији, познатој као Самарићански пентатеух. За разлику од Самарићана који нису истински познавали Бога, Јеврејима је било поверено спознање из Писма (Римљанима 3:1, 2). Верним Јеврејима и другим људима било је могуће да имају Јеховину наклоност. Али шта је то изискивало од њих?
3. Шта је потребно да бисмо Бога обожавали „духом и истином“?
3 Да би угодили Јехови, шта су Јевреји, Самарићани и други људи из прошлости морали да раде? Морали су да га обожавају „духом и истином“. То морамо и ми. Иако служба Богу мора да буде горљива, то јест ревна, и да долази из срца испуњеног љубављу и вером, за обожавање Бога духом посебно је потребно да на нама буде његов свети дух и да дозвољавамо да нас он води. Путем проучавања и примене Божје Речи, наш дух, то јест наш ментални став, мора да се усклади с његовим (1. Коринћанима 2:8-12). Такође, да би наше обожавање било прихватљиво Јехови, оно се мора приносити у складу са истинама. Оно мора одговарати ономе што Божја Реч, Библија, открива о њему и његовим намерама.
Истина се може пронаћи
4. Како неки гледају на истину?
4 Поједини студенти филозофије заступају гледиште да људи не могу доћи до апсолутне истине. У ствари, шведски писац Алф Алберг је написао: „Многа филозофска питања су такве природе да је немогуће дати конкретан одговор на њих.“ Премда неки кажу да постоји само релативна истина, да ли је заиста тако? Исус Христ није мислио тако.
5. Зашто је Исус дошао на свет?
5 Замислимо да смо сведоци следећег призора: Почетак је 33. године н. е., и Исус стоји пред римским гувернером Понтијем Пилатом. Исус каже Пилату: „Зато сам дошао на свет, да сведочим за истину.“ Пилат пита: „Шта је истина?“ Али не чека да му Исус одговори (Јован 18:36-38).
6. (а) Како се дефинише „истина“? (б) Коју је заповест Исус дао својим следбеницима?
6 „Истина“ се дефинише као „стварно стање ствари, догађаја и чињеница“ (Webster’s Ninth New Collegiate Dictionary). Међутим, да ли је Исус сведочио о некој уопштеној истини? Не. Имао је специфичну истину на уму. Он је својим следбеницима заповедио да објављују ту истину, јер им је рекао: „Стварајте ученике од људи из свих нација, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Матеј 28:19, 20). Пре „свршетка система ствари“, прави Исусови следбеници ће по целом свету објављивати ’истину добре вести‘ (Матеј 24:3; Галатима 2:14). На тај начин ће се испунити ове Исусове речи: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по целој настањеној земљи за сведочанство свим нацијама; и онда ће доћи крај“ (Матеј 24:14). Стога је веома важно да препознамо оне који поучавају све нације истини проповедајући добру вест о Краљевству.
Како можемо сазнати истину
7. Како би доказао да је Јехова Извор истине?
7 Јехова је Извор духовне истине. У ствари, псалмиста Давид је Јехову назвао ’Богом истине‘ (Псалам 31:6; 43:3). Исус је признао да је Реч његовог Оца истина, и такође је рекао: „У пророцима стоји написано: ’И биће сви од Јехове учени.‘ Сваки који је чуо Оца, и примио наук његов, долази к мени“ (Јован 6:45; 17:17; Исаија 54:13). Дакле, јасно је да они који траже истину морају бити поучени од Јехове, Величанственог Учитеља (Исаија 30:20, 21, NW). Они треба да стекну ’познање Бога‘ (Пословице 2:5). А Јехова заиста с пуно љубави на разне начине преноси истину, то јест поучава истини.
8. На које је начине Бог преносио истину или поучавао истини?
8 На пример, Бог је посредством анђела дао Закон Израелцима (Галатима 3:19). Преко снова је обећао благослове патријарсима Аврахаму и Јакову (Постање 15:12-16; 28:10-19). Бог је чак говорио с неба, као на пример када се Исус крстио и када су се на земљи чуле ове узбудљиве речи: „Ово је мој Син, вољени, кога признајем“ (Матеј 3:17). Такође можемо бити захвални што је Бог дао истину тако што је надахнуо писце Библије (2. Тимотеју ). Дакле, када учимо из Божје Речи, ми можемо имати ’веру у истину‘ ( 3:16, 172. Солуњанима 2:13).
Истина и Божји Син
9. Како је Бог користио свог Сина да пренесе истину?
9 Бог је посебно користио свог Сина, Исуса Христа, да би открио истину човечанству (Јеврејима 1:1-3). У ствари, Исус је говорио истину као ниједан други човек (Јован 7:46). Чак и након што се попео на небо, он је откривао истину од свог Оца. На пример, апостол Јован је добио „откривење Исуса Христа, које му даде Бог, да покаже својим робовима оно што ускоро мора да се догоди“ (Откривење 1:1-3).
10, 11. (а) С чим је повезана истина о којој је Исус сведочио? (б) Како је преко Исуса истина постала стварност?
10 Исус је рекао Понтију Пилату да је дошао на земљу да би сведочио за истину. Током своје службе, Исус је открио да је та истина повезана са оправдањем Јеховиног суверенитета путем Божјег Краљевства с Христом као Краљем. Али сведочење за истину је захтевало више него да Исус само проповеда и поучава. Исус је учинио да истина постане нешто стварно тако што је живео по њој. Зато је апостол Павле написао: „Нека вас зато нико не осуђује због јела и пића или у погледу празника или слављења младине или сабата; јер је то сенка будућих ствари, а стварност припада Христу“ (Колошанима 2:16, 17).
11 Један начин на који је истина постала стварност било је Исусово проречено рођење у Витлејему (Михеј 5:2; Лука 2:4-11). Истина је постала стварност и приликом испуњења Данилових пророчанских речи о Месијином појављивању на крају 69 ’годишњих недеља‘. То се десило када се Исус представио Богу приликом крштења и када је био помазан светим духом, у време које је и било проречено, 29. н. е. (Данило 9:25; Лука 3:1, 21, 22). Истина је надаље постала стварност када је Исус као објавитељ Краљевства просвећивао људе (Исаија 9:1, 2, 6, 7; 61:1, 2; Матеј 4:13-17; Лука 4:18-21). Такође је постала стварност када је он умро и био ускрснут (Псалам 16:8-11; Исаија 53:5, 8, 11, 12; Матеј 20:28; Јован 1:29; Дела апостолска 2:25-31).
12. Зашто је Исус могао рећи: ’Ја сам истина‘?
12 Пошто се истина усредсређује на Исуса Христа, он је могао рећи: „Ја сам пут и истина и живот. Нико не долази к Оцу осим преко мене“ (Јован 14:6). Људи постају духовно ослобођени када стану ’на страну истине‘ тако што прихватају Исусову улогу у Божјој намери (Јован 8:32-36; 18:37). Пошто овцама сличне особе прихватају истину и с вером следе Христа, оне ће добити вечни живот (Јован 10:24-28).
13. На која три подручја ћемо испитати библијску истину?
13 Истине које су изнели Исус и његови надахнути ученици представљају праву хришћанску веру. Зато се за оне који су „послушни вери“ каже да ’ходе у истини‘ (Дела апостолска 6:7; 3. Јованова 3, 4). Ко онда данас ходи у истини? Ко стварно поучава све нације истини? Док будемо осматрали ова питања, усредсредићемо се на ране хришћане и испитаћемо библијску истину у вези са (1) веровањима, (2) начином обожавања и (3) личним понашањем.
Истина и веровања
14, 15. Шта би рекао о ставу раних хришћана и Јеховиних сведока према Писму?
14 Рани хришћани су високо ценили Јеховину писану Реч (Јован 17:17). Она је била њихово мерило у погледу веровања и обичаја. Климент Александријски, који је живео крајем другог и почетком трећег века, рекао је: „Они који раде на савршенству неће се зауставити у својој потрази за истином све док сами не добију библијски доказ за оно у шта верују.“
15 Попут раних хришћана, и Јеховини сведоци високо цене Библију. Они верују да је ’све Писмо надахнуто од Бога и корисно за поучавање‘ (2. Тимотеју 3:16). Осмотримо зато неколико веровања раних хришћана у светлу онога што су Јеховине данашње слуге сазнале, будући да користе Библију као свој главни водич.
Истина о души
16. Шта је истина о души?
16 Пошто су веровали у оно о чему се говори у Писму, први хришћани су научавали истину о души. Они су знали да је ’човек постао душа жива‘ када га је Бог створио (Постање 2:7). И не само то, прихватали су чињеницу да људска душа умире (Језекиљ 18:4; Јаков 5:20). Такође су знали да „мртви ништа не знају“ (Проповедник 9:5, 10).
17. Како би објаснио наду за умрле?
17 Па ипак, Исусови рани ученици су имали сигурну наду да ће умрли који су у Божјем сећању бити ускрснути, то јест враћени у живот. То веровање је јасно изразио Павле када је рекао: „Имам наду у Бога... да ће бити ускрсење и праведника и неправедника“ (Дела апостолска 24:15). Чак је и касније, Минуције Феликс, који се изјашњавао као хришћанин, рекао: „Ко је толико глуп или неразуман да се усуди да верује како Бог, који је већ створио човека, не може поново да га направи?“ Попут првих хришћана, и Јеховини сведоци се држе библијске истине о људској души, смрти и ускрсењу. Осмотримо сада ко су Бог и Христ.
Истина и Тројство
18, 19. Зашто се може рећи да Тројство није библијско учење?
18 Рани хришћани нису сматрали да Бог, Христ и свети дух представљају Тројство. The Encyclopædia Britannica каже: „У Новом Завету се не појављују ни реч Тројство ни та изричита доктрина, нити су Исус и његови следбеници намеравали да противрече Шеми [хебрејској молитви] из Старог завета: ’Чуј Израелу! Јехова је, Бог наш, једини Јехова‘ (П. зак. 6:4).“ Хришћани нису обожавали римске тријаде нити иједног другог бога. Прихватили су Исусову изјаву да треба обожавати једино Јехову (Матеј 4:10). И не само то, веровали су у Христове речи: „Отац је већи од мене“ (Јован 14:28). Јеховини сведоци имају исто гледиште.
19 Исусови рани следбеници су правили јасну разлику између Бога, Христа и светог духа. У ствари, крштавали су ученике (1) у име Оца, (2) у име Сина и (3) у име светог духа, а не у име неког Тројства. Слично томе, и Јеховини сведоци поучавају библијској истини, те стога праве разлику између Бога, његовог Сина и светог духа (Матеј 28:19).
Истина и крштење
20. Шта су кандидати за крштење морали да знају?
20 Исус је заповедио својим следбеницима да стварају ученике тако што ће поучавати људе истини. Да би се ти људи квалификовали за крштење, требало је да темељно познају Писмо. На пример, морали су да признају положај и ауторитет Оца и положај и ауторитет његовог Сина, Исуса Христа (Јован 3:16). Кандидати за крштење су такође морали да разумеју да свети дух није особа, него Божја активна сила (Постање 1:2, фуснота у NW).
21, 22. Зашто би рекао да је крштење само за оне који су развили веру?
21 Рани хришћани су крштавали само поучене и покајничке особе које су се безрезервно предале Богу да би вршиле његову вољу. Јевреји и прозелити који су се окупили у Јерусалиму на Пентекост 33. н. е. већ су познавали Свето писмо. Након што су чули говор апостола Петра о Исусу Месији, око 3 000 њих „срцем пригрлише његову реч“ и ’крстише се‘ (Дела апостолска 2:41; 3:19–4:4; 10:34-38).
22 Хришћанско крштење је за оне који су развили веру. Људи из Самарије су прихватили истину и „кад су поверовали Филипу, који је објављивао добру вест о Божјем краљевству и о имену Исуса Христа, крштавали су се, и мушкарци и жене“ (Дела апостолска 8:12). Као предани прозелит који је имао спознање о Јехови, етиопски евнух је најпре прихватио Филипове изјаве о испуњењу месијанског пророчанства, а потом се и крстио (Дела апостолска 8:34-36). Касније је Петар рекао Корнелију и другим нејеврејима да је Богу „прихватљив онај који га се боји и чини оно што је праведно“ и да свако ко верује у Исуса Христа добија опроштење греха (Дела апостолска 10:35, 43; 11:18). Све ово је у складу са Исусовом заповешћу да се ’стварају ученици, и да се поучавају да држе све што је он заповедио‘ (Матеј 28:19, 20; Дела апостолска 1:8). Јеховини сведоци се држе истог мерила, прихватајући за крштење само оне који темељно познају Писмо и који су се предали Богу.
23, 24. Који је исправан начин хришћанског крштења?
23 Исправан начин крштења за оне који су развили веру јесте путем потпуног потапања. Након што се крстио у реци Јордан, Исус је изашао „из воде“ (Марко 1:10). Етиопски евнух се крстио у ’води‘. Он и Филип „сиђоше у воду“ и затим „изађоше“ из ње (Дела апостолска 8:36-40). Када говори о крштењу које симболизује умирање, Библија такође указује на потпуно урањање у воду (Римљанима 6:4-6; Колошанима 2:12).
24 Дело The Oxford Companion to the Bible каже: „Опис конкретних крштења у Новом завету показује да је особа која се крштавала била подроњена под воду.“ Према француском делу Larousse du XXe Siècle (Париз, 1928), „први хришћани су се крштавали подрањањем, где год је било воде“. И књига After Jesus — The Triumph of Christianity примећује: „У свом најосновнијем облику, [крштење] је изискивало да онај ко је желео да се крсти исповеда веру, и да се у Исусово име потпуно урони у воду.“
25. Шта ће се осмотрити у следећем чланку?
25 Ово су били само неки библијски примери тога шта су први хришћани веровали и радили. Могли бисмо навести још неке сличности између њихових веровања и веровања Јеховиних сведока. У следећем чланку ћемо осмотрити додатна обележја по којима се могу препознати они који поучавају људе истини.
Како би одговорио?
• Коју врсту обожавања Бог захтева?
• Како је истина постала стварност преко Исуса Христа?
• Шта је истина о души и смрти?
• Како се обавља хришћанско крштење, и шта се захтева од оних који желе да се крсте?
[Питања за разматрање]
[Слика на 16. страни]
Исус је рекао Пилату: ’Дошао сам да сведочим за истину‘
[Слика на 17. страни]
Да ли можеш да објасниш зашто је Исус рекао: ’Ја сам истина‘?
[Слика на 18. страни]
Како стварно изгледа хришћанско крштење?