Шта је заправо пакао?

НА ШТА год да помислиш кад чујеш реч „пакао“, он се обично сматра местом казне за грехе. Што се тиче греха и његових последица, Библија каже: „Преко једног човека [је] у свет ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12). Писмо такође каже: „Плата коју даје грех [је] смрт“ (Римљанима 6:23). Пошто је казна за грех смрт, главно питање које помаже да се тачно утврди шта је пакао јесте: Шта се дешава с нама када умремо?

Да ли се живот у неком смислу, у неком облику, наставља после смрти? Шта је пакао и какви људи одлазе тамо? Постоји ли икаква нада за оне који су у паклу? Библија даје тачне и задовољавајуће одговоре на ова питања.

Живот после смрти?

Да ли нешто унутар нас, попут душе или духа, преживљава смрт тела? Осмотри како је настао први човек Адам. Библија каже: „Јехова Бог, створи човека од праха земаљскога и дуну му у нос дах живота, и човек поста душа жива“ (Постање 2:7). Иако је дисање подржавало његов живот, то што му је Бог дунуо ’дах живота‘ у ноздрве значило је много више од тога да му је само удахнуо ваздух у плућа. То је значило да је Бог у Адамово беживотно тело ставио искру живота — ’животну снагу‘ која делује у свим земаљским створењима (Постање 6:17; 7:22, NW). Библија указује на ову животну снагу као на ’дух‘ (Јаков 2:26). Тај дух се може упоредити са електричном струјом која покреће неку машину или уређај и омогућује му да обавља своју функцију. Као што струја никада не поприма својства уређаја који покреће, тако ни животна снага не поприма никакве особине створења које покреће. Она нема особине личности нити способност размишљања.

Шта се догађа с тим духом када особа умре? Псалам 146:4 каже: „Излази ли дух из њих, враћају се у прах свој, и тад пропадају све помисли њихове.“ Када особа умре, њен безлични дух не наставља да постоји у неком другом подручју као духовно створење. Он се „врати Богу, који га је дао“ (Проповедник 12:9). То значи да било која нада за будући живот те особе сада зависи искључиво од Бога.

Древни грчки филозофи Сократ и Платон веровали су да душа унутар особе преживљава смрт и да никада не умире. Шта Библија каже у вези с душом? Адам је ’постао жива душа‘, каже Постање 2:7. Он није добио душу; он је био  душа — комплетна особа. Писмо говори о томе да душа ради, да жуди за храном, да може да се украде, да не може да спава и тако даље (3. Мојсијева 23:30, ДК; 5. Мојсијева 12:20; 24:7, ДК; Псалам 119:28, NW). Да, сам човек је душа. Када умре особа, умире та душа (Језекиљ 18:4).

У ком се стању онда налазе мртви? Када је изрицао осуду Адаму, Јехова је рекао: ’Прах си и у прах ћеш се вратити‘ (Постање 3:19). Где је Адам био пре него што га је Бог обликовао од земаљског праха и дао му живот? Једноставно речено, није ни постојао! Када је умро, вратио се у стање потпуног непостојања. У каквом стању се налазе мртви објашњено је у Проповеднику 9:5, 10, где читамо: „Мртви ништа не знају... Нема ни дела ни мисли, ни знања, ни мудрости у пределу смрти [„у гробу“, ДК] у који идеш.“ Према Светом писму, смрт је стање непостојања. Мртви нису свесни ничега, ништа не осећају и не могу да размишљају.

Место вечних мука или општи гроб?

Пошто мртви нису у свесном стању, пакао не може да буде место ватрених мука где се зли муче након смрти. Шта је онда пакао? Ако размотримо шта се догодило са Исусом након што је умро, то ће нам помоћи да одговоримо на ово питање. Библијски писац Лука прича: „[Исус] није био остављен у Хаду [„паклу“, Даничић-Караџић] нити је његово тело видело распадање“ a (Дела апостолска 2:31). Где је био тај пакао у који је Исус отишао? Апостол Павле је написао: ’Предао сам вам... да је Христ умро за наше грехе у складу с Писмом; и да је био сахрањен, и да је ускрснуо трећи дан, у складу с Писмом‘ (1. Коринћанима 15:3, 4). Дакле, Исус је био у паклу, то јест гробу, али није био остављен тамо јер је био подигнут, заправо ускрснут.

Осмотри такође пример праведног човека Јова, који је много пропатио. Желећи да се ослободи свог тешког стања, молио је: „Ко ће ми то подарити, да ме склониш у пакао [Шеол] и кријеш ме док твој гнев не прође?“ b (Јов 14:13, Douay Version). Стварно је неразумно помислити да је Јов желео да оде на неко место на ком непрестано гори ватра како би се сакрио! За Јова је „пакао“ био само гроб где би се његова патња окончала. Дакле, библијски пакао је општи гроб човечанства где одлазе и добри и лоши људи.

Да ли је паклена ватра потпуно уништење?

Да ли је паклена ватра можда симбол потпуног уништења? Правећи разлику између ватре и Хада, то јест пакла, Писмо  каже: „Смрт и Хад бише бачени у језеро огњено.“ „Језеро“ које се овде спомиње је симболично, пошто смрт и пакао (Хад) који су бачени у њега не могу бити дословно спаљени. „То [језеро огњено] представља другу смрт“ — смрт из које нема наде да ће особа бити враћена у живот (Откривење 20:14).

То огњено језеро има слично значење ’огњеној Гехени [„паклу огњеном“, Даничић-Караџић]‘, о чему је Исус говорио (Матеј 5:22; Марко 9:47, 48). Израз Гехена се појављује 12 пута у Хришћанским грчким списима и односи се на долину Хином која се налазила изван јерусалимских зидина. Када је Исус био на земљи, та долина се користила као сметлиште „где су се бацали лешеви злочинаца и цркотине, као и свака друга врста смећа“ (Smith’s Dictionary of the Bible). Да би се ватра подржавала и да би изгорели отпаци, додавао се сумпор. Исус је употребио ту долину као одговарајућ симбол вечног уништења.

И језеро огњено попут Гехене симболизује вечно уништење. Смрт и Хад су „бачени“ у њега у том смислу што ће бити уништени када човечанство буде ослобођено од греха и осуде на смрт. Намерни, непокајнички грешници такође ће имати свој „део“ у том језеру (Откривење 21:8). Они ће такође бити заувек уништени. С друге стране, оне који се налазе у Божјем сећању, а који су у паклу — општем гробу човечанства — очекује величанствена будућност.

Пакао ће бити испражњен!

Откривење 20:13 наводи: „Море предаде мртве који су били у њему, и смрт и Хад предадоше мртве који су били у њима.“ Да, пакао о ком говори Библија биће испражњен. Као што је Исус обећао, „долази час у који ће сви који су у спомен-гробовима чути [Исусов] глас и изаћи ће“ (Јован 5:28, 29). Иако сада више не постоје у неком облику, милиони умрлих који су у сећању Јехове Бога биће ускрснути, то јест враћени у живот у поново успостављеном земаљском рају (Лука 23:43; Дела апостолска 24:15).

У новом свету који Бог припрема, ускрснуле особе које се повинују његовим праведним законима никада неће морати поново да умру (Исаија 25:8). Јехова ће „обрисати сваку сузу с њихових очију, и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли“. У ствари ’пређашње ствари ће проћи‘ (Откривење 21:4). Какав диван изглед очекује оне који су у паклу, то јест у „спомен-гробовима“! То је заиста довољан разлог да стекнемо још веће спознање о Јехови Богу и његовом Сину, Исусу Христу (Јован 17:3).

[Фусноте]

[Слика на 5. страни]

Јов се молио да буде сакривен у пакао

[Слика на 6. страни]

Огњена Гехена — симбол вечног уништења

[Слика на 7. страни]

’Они који су у спомен-гробовима изаћи ће‘